Moć svetlosti filma protiv senki tame

El Guna, Egipat – Već se zahuktao 6. El Guna filmski festival – GFF na obali Crvenog mora, sa još uvek toplim vremenom i još toplijim srcima organizatora. Ovaj festival u mondenskom letovalištu, nadomak Srbima omiljene Hurgade, trebalo je da se održi u oktobru u svom uobičajenom terminu, ali su događaji u Izraelu i Gazi izazvali i njegovo pomeranje tik pred božićne i novogodišnje praznike. U znak solidarnosti sa palestinskim narodom festival je tada odložen, a sada u ovom novom terminu organizovan je dodatni program „Prozor u Palestinu” od 10 najnovijih filmskih naslova sa potpisima palestinskih autora.

Festival je otvoren u specijalno izgrađenoj areni, u kojoj je tokom dana moguće posetiti izložbene štandove egipatskih i inostranih produkcijskih i distributerskih kuća ili učestvovati u pičing sesijama „SineGuna”, na kojima se predstavljaju novi filmski projekti iz arapskog sveta, a sve to zajedno čini od ove godine i veoma aktivan industrijski deo festivala.

Čelnici GFF – legendarni egipatski filmski poslenik Intišal al Timimi i umetnička direktorka Marian Kuri (producentkinja i doskorašnja izvršna direktorka Kairo IFF) potrudili su se da GFF posle jednogodišnje pauze i ovogodišnjeg pomeranja datuma održavanja zadrže programsku svežinu i publici predstave najsvežije arapske i međunarodne projekte. Među njima su i dva srpska filma – igrani „Lost Country” Vladimira Perišića (u glavnom programu van konkurencije) i „Dosije Labudović: Nesvrstani” Mile Turajlić, koji se takmiči u programu dokumentarnih filmova. Radeći u tandemu Timimi i Kuri su koncipirali program tako što je vidna podrška ženskim rediteljima, kao i šira geografska raznolikost od uobičajenog evropocentričnog pristupa međunarodnim naslovima. Na 6. GFF moguće je tako videti i „Maj decembar” Toda Hajnesa, „Dogman” Lika Besona, „U našem danu” korejskog autora Hong Sangsua, „Porodični portret” Lusi Ker, „Strugač” Šarlot Regan, ali i čitav niz naslova sa potpisima reditelja iz zemalja Bliskog istoka. Arapski filmovi koji se takmiče u El Guni zajedno sa međunarodnim naslovima za ukupno više od 200.000 dolara u novčanim nagradama. Žiri na čijem je čelu indijski filmski stvaralac Anup Sing vrednovaće i debitantska dela poput „Zbogom Julija” sudanskog reditelja Muhameda Kordofanija, „Šanabovi” Egipćanina Ajtena Amina, „Birdlend” marokanske autorke Lejle Kilani, „Od Abdula do Lejle” iračke rediteljke Lejle al Bajati i mnoge druge. Bogata je i zanimljiva ponuda ovogodišnjeg festivala.

Nagradu za životno delo u areni je, uz gromki aplauz, primio egipatski reditelj Marvan Hamed, čiji je epski film „Kira i el Gen” o egipatskom otporu britanskoj okupaciji bio bioskopski hit. Hamed je poznat i po smeloj adaptaciji bestselera Ala Asvanija „Zgrada Jakubija”, kao i po trileru „Plavi slon” ( ovaj film ima i nastavak) koji je nedavno oborio rekorde arapskih bioskopskih blagajni. Festival u El Guni odaje i počast sudanskoj filmskoj grupi, revolucionarnom kolektivu filmskih stvaralaca. Istorija Bliskog istoka i Severne Afrike takođe je igrala veliku ulogu u formiranju Sudanske filmske grupe tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je bezbroj verskih i političkih frakcija vodilo građanski rat u Sudanu, a grupa filmskih stvaralaca udružila snage „kako bi se izborila za moć osvetljavanja filma protiv senki tame”.

Festival je priredio i omaž britansko-francuskoj filmskoj ikoni Džejn Birkin koja je preminula u julu u 76. godini. U njenu čast prikazuju se četiri filma: „Bokser” (2007), slobodna meditacija o ljubavi, smrti, odanosti, izdaji i žaljenju koji je režirala Birkinova, „Džejn B. Od Anjes V.”, postmoderni esej-film pokojne, velike Agnes Varda, u kojem se dve žene dekonstruišu u zvezdu status Birkinove, „Jane B. Šarlot” (2021), kojem njena ćerka Šarlot Gejnzbur ispituje svoju slavnu majku i „Kung-fu majstor”, koji istražuje odnos između sredovečne žene...

Zanimljiva je i istorija i same El Gune i filmskog festivala koji se ovde rodio. GFF je pokrenuo egipatski milijarder telekomunikacija Nagib Saviris, čiji je brat Samih izgradio odmaralište El Guna u pustinji u blizini turističkog grada Hurgada, navodno zbog tadašnje ekonomske krize u zemlji. El Guna, kao i sam Egipat, najvećim delom živi od turizma, a spoj turizma i filma doneo je u ovaj džinovski rizort mnoga dobra. El Guna, filmski festival, dobro je pozicioniran na međunarodnoj filmskoj mapi i da nije bilo korone i jednogodišnjeg odsustva, njegov bi razvoj bio još dinamičniji i jači...