Hercegovci, rod rođeni

Zahvaljujući mom Profesoru, a potom i kumu (književnik Miladin Ćulafić) dobijam veći broj probranih knjiga, časopisa, štampe... Skoro da dobijam i svaki časopis „Nove Zore”. Uvek se obradujem, jer tu čovek ne zna šta pre da čita. Tekstovi su savršeni i probrani. Ne sviđaju mi se ponekad likovni prilozi –ilustracije. A znam i to da časopis nema dovoljno materijalnih uslova.

Drago mi je da je, od osnivačâ časopisa i veliki Aleksa Šantić, iz čije je kuće i jedna od mojih prababa, na koju je moja porodica ponosna. Čim pročitam časopis, prosledim ga onima koji znaju i hoće da ga pročitaju i svi su oduševljeni.

U Bileći sam bio vojnik u Školi rezervnih oficira pešadije (ŠROP), i tu sam doživeo mnogo prijatnosti od Hercegovaca. Kao da smo rod rođeni, onaj seljak koji dosta oskudno živi ne da ti da prođeš pored njega a da te nešto ne počasti. Ti stari Hercegovci uvek su bili na strani Srbije, dobrovoljci u ratu, kad je bilo najteže.

I svi oni koji su bili i živeli u mom zavičaju, uspešni su ljudi – da učine da pomognu, da počaste...

Hvala „Novoj Zori”, hvala Hercegovini, koja mi je rod rođeni. Obogatile su mi dušu.

Nikola Č. Vujičić,
Mala Vrbica kod Mladenovca