Kultura – energija 21. veka

Ovogodišnju muzičku jesen, između ostalih, svakako će obeležiti i Rambo Amadeus. U prilog ovome je više povoda: izlazak novog studijskog albuma, mnogobrojni koncerti i promocije i učešće na Beogradskom džez festivalu. Umetnik koji već decenijama provocira i inspiriše domaću javnost u intervjuu za naš list odgovara u svom inventivnom stilu.

Vaši mnogobrojni poštovaoci sa nestrpljenjem su čekali izlazak novog albuma „Hipišizik metafizik”. Počev od naslova, reklo bi se da nastavljate Vama svojstven inovatorski duh?

Ove pesme su zapravo odraz svih onih tema koje su me intimno zaokupljale nekoliko godina pre nego što će se sve uobličiti u celinu. Dakle, s ponosom mogu reći da nisam imao nikakvu nameru da pravim neki hit sa predumišljajem, niti ima nekih doskočica namenjenih adolescentima. Dakle, slobodno se može reći da se nikako ne radi o popularnoj muzici. Osim, naravno, numere „Holesterol i rokenrol”. „Hipišizik metafizik” kao sintagma simbolizuje stanje uma čoveka vaspitanog u humanom društvu jednakosti, zatečenog provalom najbrutalnijeg liberalnog kapitalizma u njegovo okruženje. Dobro vaspitan čovek teško se miri sa novim pravilima igre u kojima pornografija, u širem smislu reči, postaje nešto sasvim poželjno, privlačno i od društva cenjeno.

Nedavno se na Vašem sajtu mogao naći link za besplatno preuzimanje albuma. Da li je ovo u skladu sa zdravorazumskom logikom u vezi sa današnjom piraterijom – po principu „bolje da se sam piratizujem nego da to drugi čine”?

Zapravo, ne, mi smo otkrili sajtove koji su piratizovali ploču, i prosto nisam hteo da ispadnem budala, da se pravim kao da oni ne postoje. Sada, kada je ploča izašla na „Amazon”, „Aj-tjun” i ostale internet-prodavače muzike, pirati su manje ležerni u svom nelegalnom poslu. Naravno, ja nove tehnologije prihvatam, i taj period internet-piraterije je ubrzao nove tehnološke procese, tj. doveo do mogućnosti da sada možemo ponuditi muziku na prodaju globalnom tržištu. Pre neki dan sam, zamislite, zaradio prvi dolar, u Americi su počeli da skidaju moje pesme.

Pošto se za vas slobodno može reći da ste veteran na našoj sceni, hoće li novi album pored „klasičnog” promovisanja (koncerti, turneja, gostovanja…) uključiti i neka iznenađenja i osveženja po kojima ste inače poznati?

Mi smo nezgodno, nekrofilsko društvo. Ovde se ni za koga ne kaže da je u punoj stvaralačkoj snazi, nego se odmah od „mladog i talentovanog” pretvarate u „legendu” i „veterana”. Takve epitete prihvatam kao diskvalifikaciju, ne kao kompliment. Takođe, društvo spektakla, u kome živimo donelo je apsurdno obraćanje pažnje na promociju, a ne na sam sadržaj. Ja opet primećujem da, s obzirom na promenu okolnosti i globalno otopljavanje, promovisanje postaje „passé”. Energija namenjena promovisanju bolje će biti iskorišćena ako se upotrebi za podizanje kvaliteta samog sadržaja.

Vas nikako ne možemo okarakterisati samo kao „muzičara”, s obzirom na vaš dijapazon interesovanja i delovanja. Koliko se danas isplati baviti se ovim poslom, u finansijskom i svim drugim pogledima?

Mene je otac učio da radim ono što volim, pa ću onda biti zadovoljan sa manje para nego ako radim ono što mi se ne sviđa. Čoveku, kad mrzi svoj posao, para nikada nije dovoljno. Evo, sad sam zaokupljen fenomenom prljavih i čistih energija, energetskom efikasnošću, globalnim otopljavanjem. Koristim ovu priliku da kažem vašim čitaocima da kupuju štedljive sijalice i da dihtuju vrata i prozore, manje će trošiti para na struju i grejanje, a učiniće nešto korisno za sve nas.

Ove godine učestvujete i na Beogradskom džez festivalu. Vaše pojavljivanje u programu festivala izazvalo je veliko interesovanje domaće publike, pošto niste džez muzičar u klasičnom smislu te reči, iako Vaša muzika ima specifične džez elemente. Šta očekujete od samog nastupa i šta može da očekuje beogradska publika?

Ostao mi je naslov jednog od legendarnih albuma grupe koja se zove, mislim, „Džetro tal”, nisam siguran, on glasi: „Too old for Rock`n`Roll, too young to Die.”, što bi trebalo da znači prestar za rokenrol, premlad za smrt. Moja verzija bi glasila „Prestar za rokenrol , preglup za džez”. Gledajući razne džez festivale, tešim se da na njima nastupaju i gori od mene, mereno puritanskim džez kriterijumima.

Koliko ste imali prilike da pratite ovogodišnje koncerte i festivale u Srbiji? Tehnički gledano, čini se da je ovo najbogatija godina u dugom nizu. Kakav je Vaš utisak i na kojim ste koncertima najviše uživali? Da Vi odlučujete, koga biste doveli?

Šou biznis je na zapadu pre svega biznis, a za nas još uvek šou, tako da dosta naivno prihvatamo gostovanja raznoraznih ispod prosečnih pop ikona, koje samo zato što su iz inostranstva pune hale. Naravno, ima i savršenih umetnika, naročito cenim što Beograd izdašno organizuje klasična i džez gostovanja, tako da kvalitet ne nedostaje. Naravno, po mom ukusu bi bilo da bude više manjih događaja, a manje ovih megalomanskih. Kultura je energija 21. veka, i što više budemo ulagali u dizanje opšteg nivoa znanja i istančavanje ukusa i senzibiliteta, to ćemo se lakše snalaziti u budućnosti, koja je već tu.