Bundeve bile manje mažene i pažene

Kikinda – Bundeva je, kažu poznavaoci, poput žene: svakodnevno je morate maziti, paziti i pitati je šta joj treba. Ako oseti da joj ne pružate dovoljno pažnje i ljubavi, ona se naljuti. Zato Kikinđani već 23. jesen ludaji, misirači, tikvi ili bundevi posvećuju trodnevnu svečanost „Dani ludaje” na kojoj se Lale nadmeću čija je tikva najduža i najteža. 

Centralni događaj najavljuju najmlađi: vitezovi, princeze, balerine, čarobnjaci, pastiri i veštice obučeni u maštovite odore od jesenjih plodova, defiluju gradskim trgom na kom se od ranog jutra priprema banatski fruštuk. Za tu priliku, vredne Sose na svojim tezgama poređaju tradicionalna jela i razne đakonije od ludaje. 

– Bundeva se retko nalazi na trpezi, što je šteta, jer ona ima lekovita svojstva. Od nje se mogu spremiti najraznovrsnija jela: pita, savijača, proja, kulje i krkljuš, koji se poput pekmeza maže na hleb. Uz pečeni krompir, meso i slaninu najbolje idu pečene kriške ludaje – otkriva za „Politiku” Tereza Rotarov iz ADZNM „Gusle”.

Do nje, Anka Boškov iz Etno-građanskog udruženja „Suvača” nudi guste sokom od ludaje. Preporučuje ga i mladima i starima:

– Priprema se jednostavno. Skuva se tri kilograma bundeve, potom se ocedi i propasira. Doda se tri kilograma šećera, tri pakovanja limuntusa, malo konzervansa, a po želji i aroma kajsije ili ananasa. Napitak je pun vitamina i naročito je dobar za prostatu i srce – poverava nam Anka.

Da je ova zdepasta i nezgrapna biljka blagorodna potvrđuje i njen najbolji poznavalac, profesor Janoš Berenji sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Kaže da jedna kriška pečene bundeve na dan povećava imunitet bolje od bilo kog leka.

Nedaleko od tezgi vrednih domaćica iz Kikinde i drugih mesta, poređani su štandovi na kojima su ovdašnji učenici izložili najrazličitije figure od ludaje.

– Nas dvadesetak je četiri dana smišljalo i izrađivalo masku i kočiju od ludaje. Za to smo, pored tikvi, koristili sve plodove koji se sada mogu naći na njivama i u parkovima: papriku, šargarepu, kesten, ljusku i seme kukuruza, suncokret... – priča nam Milica Šerbedžija iz ruskoselske OŠ „Gligorije Popov”.

Da li zbog nedostatka „maženja i paženja”, ili nečeg drugog, tek, ove godine izostali su džinovski plodovi. Tri najteže bundeve u Srbiji proizveli su učenici futoške Poljoprivredne škole i one su jedva težile stotinak kilograma, daleko ispod rekorda iz 2004. kada su, takođe đaci ove škole, ubrali plod od 253,4 kilograma.

– Prvi put sam ovde i ovo mi je i prva pobeda. Presrećan sam! Moja bundeva ima 121,8 kilograma. Obilazio sam je dnevno nekoliko puta i zalivao. Ona voli sunce i vodu. Sigurno ću učestvovati i sledeće godine – najavio je pobednik u kategoriji „teškaša” Milan Desnica (17).

Za razliku od pomenute, u kategoriji „dugajlija” rekord od 234 santimetra, koji drži Institut za ratarstvo i povrtarstvo, oboren je dva puta u istom danu. Najpre je žiri izmerio tikvu dugu 237 santimetara koju je proizvela Dragana Kaluđerović iz Lovćenca, da bi samo nekoliko minuta kasnije utvrdila da je Fakultet za biofarming iz Bačke Topole doneo tikvu dugu 250 santimetara!