Vakcine deluju tek posle dve nedelje

Vakcine se daju u ranom uzrastu zato što su novorođene bebe veoma osetljive kada se izlože različitim mikroorganizmima, odnosno infekcijama, pa ih treba zaštititi što je pre moguće. Na primer, bebe mlađe od šest meseci u visokom su riziku da obole od velikog kašlja praćenog komplikacijama. Najčešće je potrebno dve nedelje da vakcina počne da deluje, tako da dete neće biti zaštićeno odmah nakon primanja vakcine. Takođe, za većinu vakcina potrebno je da budu date nekoliko puta kako bi se stvorila dugotrajna zaštita.

Kako ističe prim. dr sci. med. Goranka Lončarević, epidemiolog i šef Odeljenja za nadzor nad vakcinama preventabilnim bolestima i imunizaciju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, cilj programa imunizacije jeste da se dostigne obuhvat od 95 odsto i veći, svim vakcinama prema kalendaru imunizacije na nacionalnom i subnacionalnom nivou bez demografskih i teritorijalnih razlika.

– Imunizacija je najefikasniji i najefektivniji vid individualne i kolektivne zaštite od određenih zaraznih bolesti. Primenom vakcina je moguće sprečiti obolevanje, komplikacije bolesti, bolničko lečenje, epidemijsko javljanje, smrtne ishode, moguće je odstraniti i iskoreniti određene zarazne bolesti. Uzrast u kome se sprovodi vakcinacija izabran je tako da dete na najbolji mogući način i najranije moguće bude zaštićeno od određenih zaraznih bolesti – kaže dr Lončarević.

Bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija mogu biti vrlo ozbiljne, praćene komplikacijama i završiti se smrtnim ishodom. Zahvaljujući vakcinama one se danas retko javljaju, pa nije čudo što smo na njih gotovo zaboravili. Ove bolesti se nisu promenile. One i dalje mogu da izazovu paralizu, upalu pluća, gušenje, oštećenje mozga, srčane i mnoge druge probleme kod dece koja nisu vakcinisana. I danas u svetu oko četiri miliona dece godišnje umre od bolesti koje su mogle biti sprečene vakcinacijom.

– Zbog pada obuhvata imunizacijom MMR vakcinom (protiv malih boginja, zauški i rubele) u našoj zemlji je od oktobra 2017. do juna 2019. godine od malih boginja obolelo 5.798 osoba i njih 15 nažalost umrlo od posledica komplikacija ove bolesti. Među umrlima je bilo i četvoro dece mlađe od četiri godine. Ukoliko dete ne dobije vakcinu i nikada ne bude izloženo uzročnicima ovih zaraznih bolesti, ništa se neće desiti. Ali ako dete bude izloženo uzročnicima bilo koje od ovih bolesti, postoji velika verovatnoća da će se od te bolesti i razboleti. U tom slučaju, može da se desi da dete dobije blaži oblik bolesti i mora da odleži nekoliko dana ili teži oblik bolesti i mora da se leči u bolničkim uslovima pri čemu se bolest može završiti i smrtnim ishodom. Dete bi moglo i da zarazi ostalu decu i odrasle koji nisu zaštićeni. Mnogi od njih bi mogli teško da obole, a kod nekih čak da dođe i do smrtnog ishoda – pojašnjava dr Lončarević.

Neke od ovih bolesti su danas izuzetno retke u našoj zemlji, tako da su šanse da će dete biti izloženo uzročnicima tih bolesti veoma male. Neke, međutim, nisu retke. Nikako ne bi trebalo da se polazi od pretpostavke da se dete neće zaraziti čak ni od onih bolesti koje se javljaju retko. Ukoliko se dovoljan broj dece ne vakciniše, sasvim sigurno će doći do pojave velikog broja obolelih i izbijanja epidemije, a posebno u kolektivima.

– Ako dete nije vakcinisano, postoji veća opasnost da oboli od ovih bolesti kada bude starije, a one su ozbiljnije kod adolescenata i odraslih nego kod dece. Na primer, zauške kod dečaka u adolescentnom dobu mogu da izazovu zapaljenje testisa, a ukoliko se žena razboli od rubele u ranom stadijumu trudnoće, može doći do ozbiljnog i trajnog oštećenja ploda. Što je osoba starija, komplikacije do kojih može doći u slučaju obolevanja od malih boginja su ozbiljnije. Postoji veoma malo razloga zbog kojih dete ne bi trebalo da bude vakcinisano. O tim razlozima odlučuje pedijatar. A ne treba zaboraviti ni da je vakcinacija protiv određenih zaraznih bolesti zakonom obavezna i da je u interesu zdravlja deteta – dodaje dr Lončarević.

Vakcine deluju u većini slučajeva, ali ne u svim. Od 90 do 99 odsto slučajeva vakcinisana deca su zaštićena od ovih bolesti, ali kod neke dece ne dolazi do stvaranja imuniteta. Ovo je još jedan od razloga zbog kojih bi trebalo vakcinisati svu decu. Dete kod kojeg nije došlo do pozitivnog odgovora na vakcinu je zaštićeno samo ukoliko je visok procenat dece iz njegovog okruženja vakcinisan. To dete može da zarazi drugo dete koje nije vakcinisano, ali ne i ono koje je vakcinisano.

U Srbiji postoji kalendar imunizacije koji predstavlja redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast. Obavezna imunizacija se sprovodi protiv 11 zaraznih bolesti. Kada se rodi, beba dobija vakcinu protiv tuberkuloze i hepatitisa Be, koju prima i nakon mesec dana. Zatim se dobija kombinovana petovalentna vakcina, protiv dečje paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip b, kao i protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije. Sa 12 meseci bebama se daje MMR vakcina, a zatim sledi i revakcinacija već primljenih vakcina. Pre upisa u školu sledi druga revakcinacija četvorovalentnom vakcinom i MMR vakcinom, a sa 14 godina deca dobijaju treću revakcinu protiv difterije i tetanusa.