„Ideološka pobeda" Le Penove nad Makronom

Bio je to iznenadni „udar” u francuskom parlamentu u režiji Marin le Pen. Liderka desničarske stranke Nacionalno okupljanje poručila da će njeni poslanici glasati za novu vladinu verziju zakona o imigraciji nazivajući to svojom „ideološkom pobedom”.

Budući da je davno obećao donošenje reforme migrantske politike, Emanuel Makron nije imao kud nego da „prihvati ponudu”, čime je upao u zamku svoje političke suparnice.

Odluka Le Penove da podrži zakon, skrojen po njenoj meri, koji bi trebalo da zaustavi priliv nelegalnih migranata izazvao je podele u redovima Makronove vladajuće stranke Preporod. Ishod te Makronove Pirove pobede, u kojoj je u utorak kasno uveče za pooštrenu verziju zakona glasalo 349 poslanika, uključujući i 88 predstavnika Nacionalnog okupljanja, suočio je Jelisejsku palatu sa političkom krizom.

Gotovo četvrtina poslanika Makronove koalicije bila je uzdržana ili je glasala protiv zakona, a ministar zdravlja Orelijen Ruso je u znak protesta dao ostavku.

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin je nakon izglasavanja zakona pokušao da ispegla stvar poručivši da je zakon „zaštitio Francuze”: „Bilo je trenutaka velikih poteškoća, ali sada možemo biti zadovoljni što je većina poslanika jasno glasala za veoma snažne mere.” Ustajući u odbranu zakona, ministar policije je rekao da je vlada morala da preduzme oštrije mere po pitanju imigracije kako bi zaustavila porast rejtinga stranke Nacionalno okupljanje, koja je sada najveća opoziciona partija u parlamentu.

Cenu ovakvog kompromisa sa stavovima krajnje desnice, po svojoj prilici, platiće vlada koja od prošlogodišnjih izbora nema stabilnu parlamentarnu većinu. Francuski mediji ne isključuju mogućnost da još neko od ministara podnese ostavku. Sve su oči uprte u Emanuela Makrona, koji će, kako neki predviđaju, napraviti izmene u kabinetu uključujući i na premijerskoj poziciji, ne bi li ojačao poljuljanu vladu.

Sporni deo usvojenog zakona je po oceni političke levice kopija „zavetnog manifesta” desničarske politike, koju je prvo zastupao Žan-Mari le Pen, potom i njegova kćerka Marin, založeni za uvođenje „nacionalne preferencije”. To u praksi znači da Francuzi imaju prioritet u ostvarivanju državnih beneficija.

Ključni deo pooštrene verzije propisa predviđa da stranci pravo na socijalno osiguranje mogu da ostvare u dva slučaja: ako u Francuskoj žive najmanje pet godina, ili 30 meseci ako imaju posao. To su rešenja za koje se Nacionalno okupljanje zalaže već godinama.

Budući da je nedelju dana ranije udružena opozicija odbacila prvobitni vladin predlog zakona pre nego što se o njemu i otvorila rasprava, Makronu su bili potrebni glasovi Nacionalnog okupljanja. Specijalni parlamentarni odbor je brzo sastavio kompromisni tekst. Kao rezultat toga, centristička vlada je predložila mnogo oštriji „desničarski” zakon kojim je strancima smanjen pristup socijalnim beneficijama. Pooštrena su pravila za strane studente, uvedene migracijske kvote, a otežan je i put deci stranaca rođenoj u Francuskoj da dobiju državljanstvo. Takođe, novi zakon predviđa da osuđeni za teške zločine koji imaju dvojno državljanstvo mogu izgubiti francusko.

„To je bolesna pobeda”, poručio je političar krajnje levice Žan-Lik Melanšon na društvenim mrežama i dodao: „Bez 88 glasova Nacionalnog okupljanja, vlada bi imala manje od apsolutne većine. Pojavila se nova politička osovina.”

U zajedničkom saopštenju oko 50 organizacija za zaštitu ljudskih prava, uključujući i Francusku ligu za ljudska prava, kaže se da je parlament izglasao najregresivniji zakon u poslednjih 40 godina za prava i uslove života stranaca, uključujući i one koji su dugo bili u Francuskoj.

Vlada se nije složila sa ovakvom ocenom i poručila da on takođe sadrži liberalne mere kao što je regulisanje radnika na crno u sektorima sa nedostatkom radne snage, uključujući građevinsku industriju, sektore zdravstva i nege, hotele i restorane.

Premijerka Elizabet Born je na društvenoj mreži „Iks” napisala da je usvajanje zakona bio „neophodan, koristan račun” koji su Francuzi želeli. Ona je istakla da je vlada u ovom slučaju postupala efikasno, u skladu sa vrednostima Republike uz ocenu da je pobedio „opšti interes”.