Erhard hrabrog srca

Vršac – Pre nekoliko dana aktuelizovana je priča o ratnom upravniku pošte u Vršcu Erhardu Braunu i njegovim srpskim službenicima. Inženjer elektrotehnike iz austrijskog grada Noirishofa, kod Beča, Helmut Braun, sin ovog hrabrog čoveka, boravio je proteklih dana u Vršcu, svom zavičaju.

Markantni Helmut Braun, koji ni reč srpsku ne zna, zajedno sa Majkom i ocem, Terezom i Erhardom i njihovim roditeljima, morao je da napusti rodni kraj. Tek je bio napunio četiri godine. U razgovoru za "Politiku" potvrdio je priču koja se ovde decenijama prepričava.

Njegov otac Erhard, upravnik vršačke pošte u vreme nemačke okupacije, bio je profesionalac, ali je voleo ljude. Uoči Drugog svetskog rata, Nemcima na važnim mestima po Evropi razaslata su "uputstva o patriotskom ponašanju". Tako je i upravniku Erhardu rečeno da mora da se "oslobodi" svojih službenika Srba. Pritisak na njega se povećavao s približavanjem ratnih operacija ovom području. Međutim, pomalo svojeglavi upravnik, nije ni pomišljao da se liši svojih vrednih i revnosnih činovnika. Uprkos svemu, uspeo je da ih sačuva sve do 2. oktobra 1944. godine, kada su u Vršac ušli oslobodioci.

– Pošta je uvek važan punkt, pa se s pravom očekivalo da će je vojska, koja je nadirala sa istoka, zaposesti, a mog oca uhapsiti i likvidirati. Njegovi dotadašnji štićenici su postali zaštitnici! Svog upravnika su sklonili u jedan sobičak, u zgradi pošte, a na vrata dovukli ogroman trokrilni orman. Kada je vojska ušla i zatražila upravnika, službenici su tvrdili da je otišao u nepoznatom pravcu, što je pretresom "utvrđeno" – kaže njegov sin Helmut.

Danonoćno su se, petnaestak dana, poštari starali o svom dojučerašnjem upravniku i zaštitniku, donoseći mu hranu i vodu, izlažući se priličnom riziku. Kad se situacija malo smirila, upravnik Erhard Braun je, opet zahvaljujući jednom svom prijatelju iz gimnazijskih dana, koji je imao važno mesto u novoj vlasti, izašao iz tajnog skloništa.

– Ovaj čovek iz nove vlasti, čije prezime, nažalost, ne znam, imao je smelosti da naredi dvojici svojih naoružanih ljudi da sprovedu mog oca u dvadesetak kilometara udaljenu Guduricu, gde je živela naša familija. Posle nekoliko dana strahovanja u novom skloništu, ponovo uz pomoć prijatelja, prešli smo u Rumuniju i posle kraćeg zadržavanja i dosta nevolja nastavili za Mađarsku. Dokazano je tada još jedno prijateljstvo: otac je u Mađarskoj sreo svog prijatelja mašinovođu, koji nas je sakrio i prevezao u Austriju – opisuje Helmut Braun, koji je sa svojim prijateljem, takođe rođenim Vrščaninom, čuvenim slikarom, sada uglednim Bečlijom Robertom Hamerštilom, boravio ovih dana u Vršcu.