Ovlašćenja generalnog sekretara UN

Sednica Saveta bezbednosti UN (SB) posvećena razmatranju situacije na Bliskom istoku i palestinskog pitanja, koja je sazvana na zahtev generalnog sekretara UN 8. decembra, nije – zbog veta SAD – rezultirala usvajanjem rezolucije kojom bi se uspostavio humanitarni prekid vatre za koji su se zalagali generalni sekretar i većina članica SB. Ono što je specifično za ovu sednicu jeste to što se generalni sekretar, prvi put u praksi SB, u svom pismu od 6. decembra (S/2023/962), izričito pozvao na čl. 99 Povelje, koji mu daje ovlašćenje da može da skrene pažnju SB na „svako pitanje koje po njegovom mišljenju može da ugrozi očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti”. Izričito je naglasio da želi da skrene pažnju SB na pitanje koje, po njegovom mišljenju, može da pogorša postojeće pretnje očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti i, kao urgentno pitanje, ponovio svoj apel da se proglasi humanitarni prekid vatre.

Koliko je nama poznato, u dosadašnjoj praksi UN generalni sekretari su uglavnom izbegavali da koriste ove prerogative iz čl. 99, koji se često definišu kao „politička funkcija”, jer generalnog sekretara, po nekim tumačenjima, dovode u ravan zemlje članice UN ili čak 16. člana SB. Dok zemlje članice mogu da skrenu pažnju SB, samo na „sporove” ili „situacije”, dotle generalni sekretar ima diskreciono ovlašćenje da to učini sa „svakim pitanjem” koje po njegovom mišljenju može da ugrozi očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. A na osnovu čl. 3 Privremenih pravila procedure SB, predsednik SB ima obavezu da sazove sastanak SB ako je generalni sekretar skrenuo pažnju SB na neko pitanje u skladu sa čl. 99.

U praksi SB najpoznatija su dva slučaja u kojima su generalni sekretari koristili ovlašćenje iz čl. 99, pri čemu se ipak nisu izričito pozvali na taj član. Dag Hamaršeld je 13. jula 1960. u vezi sa situacijom u Republici Kongu uputio pismo predsedniku SB (S/4381) u kojem je skrenuo pažnju SB na pitanje koje, po njegovom mišljenju, može da ugrozi očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i zatražio hitan sastanak iste večeri kako bi SB upoznao sa svojim izveštajem kojim je zahtevana hitna akcija UN u Kongu. Iako se u pismu nije izričito pozvao na čl. 99, u svom istupanju u SB izjavio je da je to učinio u skladu s tim članom.

Kurt Valdhajm se u svom pismu predsedniku SB od 25. novembra 1979. godine (S/13646), pozvao na tešku situaciju koja je nastala u odnosima između SAD i Irana (zauzimanje ambasade SAD u Teheranu) i naveo da je međunarodna zajednica sve više zabrinuta zbog opasnog nivoa napetosti između ove dve zemlje koja preti miru i stabilnosti u regionu i koja bi mogla da ima katastrofalne posledice po čitav svet. Povodom toga, izneo je da, po njegovom mišljenju, postojeća kriza predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i na osnovu toga, „u vršenju svoje odgovornosti po Povelji UN”, zatražio da se SB hitno sastane radi traženja mirnog rešenja problema u skladu s principima pravde i međunarodnog prava. Ni ovde se generalni sekretar nije izričito pozvao na čl. 99, ali je iz sadržine pisma bilo jasno da se, u stvari, na osnovu tog člana traži sednica SB.

Iz prakse SB je vidno da članovi SB generalno podržavaju ovu funkciju generalnog sekretara, što je manifestovano prilikom razmatranja opštih pitanja jačanja uloge UN u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti i uloge generalnog sekretara u oblasti preventivne diplomatije, dobrih usluga, posredovanja, ranog upozoravanja i prikupljanja činjenica. I sami generalni sekretari su se u svojim istupanjima, izveštajima i drugim dokumentima, implicitno ili eksplicitno, pozivali na ova ovlašćenja, posebno prilikom razmatranja pojedinih kriza i kriznih žarišta, kao što su: Korejski rat (1950), Grčko pitanje (1946), Francuski napad na Bizertu (1961), spor Kambodže i Tajlanda (1966), sukob Gvineje i Obale Slonovače (1967), pitanje Kipra (1974), situacija u Srebrenici (1995) i dr.

A što se tiče veta koje su uložile SAD, biće interesantno da se vidi da li će biti sazvana posebna sednica Generalne skupštine (GS) u skladu s rezolucijom GS 76/262 od 26. aprila 2022. godine (usvojenoj inače zbog veta koji je Rusija ulagala u vezi s Ukrajinom), a koja daje GS stalni mandat da u roku od 10 radnih dana otkako je veto uložen od strane neke stalne članice SB sazove sednicu GS radi razmatranja razloga zbog kojih je to učinjeno.

Bratislav Đorđević,
ambasador u penziji, Novi Beograd