Srbija između Istoka i Zapada

U sredstvima javnog informisanja vodi se velika polemika o tome kako da se Srbija postavi u situaciji kad je zaokruže državama koje su već članice Evropske unije ili su pred ulaskom u tu zajednicu. Nemali broj (bar prema pismima u rubrici Među nama) zalaže se za ulazak u pomenutu zajednicu. Da ovo napišem navelo me je i pismo prof. dr Miroslava Kuburovića od 21. novembra.

Naime, profesor se zalaže za ulazak u uniju, što nije sporno. Svi to želimo, ali su uslovi za Srbiju veoma teški – treba da Srbija da pristanak da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, Interpol, Unesko i još mnogo toga. A kad se to uradi, briga Albance da li će ih Srbija priznati ili ne. Nakon toga će tražiti da se prošire na sever sve do Vranja. I neće se smiriti sve dok ne stignu do Beograda. A vidimo da im mnoge zapadne države idu naruku, dok naše komšije (Hrvati, muslimani, Slovenci...), jedva čekaju da napakoste Srbiji. Neshvatljivo je i začuđujuće da neke države to ne uviđaju: Grčka, Severna Makedonija, Crna Gora. Umesto da daju podršku Srbiji, jer su i same ugrožene, ponašaju se neodgovorno. Verovatno na mig iz evropske kuhinje. Preti nam albanizacija Balkana.

Prijemom u Evropsku uniju tražiće se od Srbije da se odrekne Republike Srpske, posle će doći na red Raška (Sandžak), a nije isključeno ni pitanje Vojvodine, nikad se ne zna. Znamo vrlo dobro da nam Engleska, Nemačka, SAD, Francuska i još neke zapadne zemlje ne misle dobro.

Neki se zalažu da uvedemo sankcije Rusiji i da joj okrenemo leđa. Treba da uvedemo sankcije Rusiji, ali zašto? Rusija vodi pravedan i odbrambeni rat. NATO i Zapad nisu pristali ni na kakav dogovor da se neće širiti na istok. Naprotiv, podsticali su i finansirali državni udar velikim svotama novca. Ukrajina je pre državnog udara bila na neki način neutralna – balansirala je između Istoka i Zapada. Čim je izvršen državni udar i fašisti došli na vlast, odmah je počelo proganjanje ruskog stanovništva, proganjanje pravoslavne crkve, ruskog jezika i svega što nije povezano s Hitlerom i fašizmom.

Ljubitelji Zapada ubeđuju nas da se okrenemo Zapadu zbog standarda i još mnogo čega. To znači da okrenemo leđa proverenom prijatelju i da se ponizno okrenemo onima koji nam ne misle dobro. Pitam ljubitelje Zapada: Kada nas je Rusija bombardovala? Koliko ja znam – nikada. Angloamerikanci su nas bombardovali 1944. i 1945. i pobili nekoliko hiljada nedužnih građana. Srušene su hiljade stambenih i drugih zgrada. Nije im ni to bilo dovoljno, već su u građanskom ratu u Jugoslaviji NATO i ceo Zapad stali na stranu Hrvata, muslimana, Slovenaca, Albanaca... Da sramota bude veća, i naša kao bajagi saveznica Francuska stala je na stranu neprijatelja Srbije. A pamtimo i kako je tadašnji predsednik Francuske Miteran nasamario Slobodana Miloševića obećanjem da će štititi Srbe. Vrlo dobro znamo kako nas je štitio. Za vreme „Oluje” i drugih akcija, kad su Hrvati proterali nekoliko hiljada Srba iz Hrvatske, Amerikanci, Englezi, Nemci ne da nisu štitili Srbe, već su još i pomagali Hrvatima da ih proteruju i ubijaju. Danas su NATO i zapadne zemlje na strani Hrvata, muslimana, Albanaca... Ali bez obzira na sve to, neki bi da se što pre odreknemo starih, proverenih i zagarantovanih prijatelja Rusa, a da se priključimo onima koji nam ne misle dobro i otimaju nam teritorije. Ja takve ne razumem.

Rusija nije imala izbor, jer je kompletni Zapad dobio zadatak da je uništi i da ona nestane, to je jasno kao dan.

Čedomir Ilić,
penzioner, Beograd