Ka­ko (ne) tre­ba iz­ve­šta­va­ti o ne­sre­ća­ma

Iako su no­vi­na­ri­ma u Sr­bi­ji do­stup­ne smer­ni­ce za etič­ko iz­ve­šta­va­nje o na­si­lju i men­tal­nom zdra­vlju, na­čin na ko­ji ve­ći­na me­di­ja iz­ve­šta­va o po­ro­dič­nom na­si­lju, sa­o­bra­ćaj­nim ne­sre­ća­ma, vr­šnjač­kom na­si­lju, su­i­ci­du, fe­mi­ci­du i oso­ba­ma sa men­tal­nim smet­nja­ma, naj­če­šće je obo­jen sen­za­ci­o­na­li­zmom. Ne­ret­ko se ot­kri­va iden­ti­tet žr­ta­va i čla­no­va po­ro­di­ce, spe­ku­li­še se sa mo­ti­vi­ma zlo­či­na, tra­ga se za od­go­vo­rom na pi­ta­nje da li je ubi­ca imao zdrav­stve­ni kar­ton u ne­koj psi­hi­ja­trij­skoj usta­no­vi, a sen­za­ci­o­na­li­stič­ka i ta­blo­id­na re­to­ri­ka do­dat­no tra­u­ma­ti­zu­je či­ta­o­ce i gle­da­o­ce ovih ve­sti. Sve su to raz­lo­zi zbog ko­jih gru­pa psi­ho­lo­ga oku­plje­na u ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji „Men­tal hab” go­to­vo sva­ko­dnev­no edu­ku­je pred­stav­ni­ke sed­me si­le ka­ko (ne) tre­ba iz­ve­šta­va­ti o tra­gič­nim i tra­u­ma­tič­nim do­ga­đa­ji­ma ko­ji­ma obi­lu­je na­ša sva­ko­dne­vi­ca, pod­se­ća na prin­ci­pe etič­kog no­vi­nar­stva i ob­ja­šnja­va ka­kav efe­kat na men­tal­no zdra­vlje či­ta­la­ca i gle­da­la­ca ima­ju ta­blo­id­ni tek­sto­vi.

Dr Mi­li­ca La­zić, na­uč­na sa­rad­ni­ca na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du i je­dan od osni­va­ča or­ga­ni­za­ci­je „Men­tal hab”, pod­se­ća da je ona osno­va­na pre tri go­di­ne sa ci­ljem da No­vi Sad bu­de bo­lje me­sto za ži­vot oso­ba sa men­tal­nim pro­ble­mi­ma. U po­čet­ku je rad psi­ho­lo­ga oku­plje­nih u ovoj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji bio ve­zan za mla­de ko­ji su ima­li is­ku­stvo ho­spi­ta­li­za­ci­je u psi­hi­ja­trij­skim usta­no­va­ma, a on­da su po­če­li da raz­mi­šlja­ju šta mo­gu da ura­de ka­ko bi se za­jed­ni­ca sen­zi­bi­li­sa­la za lju­de sa men­tal­nim pro­ble­mi­ma, pa su pre dve go­di­ne po­če­li da ra­de mo­ni­to­ring me­di­ja. Od ta­da go­to­vo sva­ki dan iz­ve­šta­va­ju o to­me ka­ko (ne) tre­ba iz­ve­šta­va­ti o ne­sre­ća­ma i pod­se­ća­ju da no­vi­na­ri mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o do­bro­bi­ti oso­be o ko­joj iz­ve­šta­va­ju i sta­ve se u „tu­đe ci­pe­le”, od­no­sno ulo­gu žr­tve i nje­ne po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja.  

– Zna­li smo da po­sto­je no­vi­na­ri ko­ji ima­ju do­bre na­me­re, ali ne zna­ju ka­ko tre­ba da se iz­ve­šta­va na etič­ki i pro­fe­si­o­na­lan na­čin, kao i oni ko­je ni­šta ne­će od­vi­ći od ta­blo­id­nog iz­ve­šta­va­nja, ali smo hte­li da edu­ku­je­mo sve ka­ko (ne) tre­ba iz­ve­šta­va­ti o men­tal­nom zdra­vlju. Pa­ra­lel­no smo or­ga­ni­zo­va­li edu­ka­ci­ju za no­vi­na­re na ko­joj su struč­nja­ci za men­tal­no zdra­vlje i me­dij­ski pro­fe­si­o­nal­ci pri­ča­li o to­me ka­ko tre­ba pi­sa­ti o su­i­ci­du, fe­mi­ci­du, si­ro­ma­štvu, a na­pra­vi­li smo i mre­žu od sto psi­ho­lo­ga ko­ji su do­stup­ni no­vi­na­ri­ma u pre­ko 15 me­sta u Sr­bi­ji i nji­ho­ve kon­tak­te po­sla­li na vi­še od 600 me­dij­skih adre­sa – na­vo­di dr La­zić. 

Na­ša sa­go­vor­ni­ca, ko­ja je i ured­ni­ca pri­ruč­ni­ka „Ka­ko iz­ve­šta­va­ti o men­tal­nom zdra­vlju”, is­ti­če da u na­slo­vi­ma do­mi­ni­ra­ju ta­blo­id­ne fra­ze po­put „sni­mak le­di krv u ži­la­ma”, „po­sled­nji mi­nu­ti ži­vo­ta žr­tve”, „ka­me­re sni­mi­le je­ziv de­talj”. Ona upo­zo­ra­va da se če­sto eks­pli­cit­no iz­ve­šta­va o na­či­ni­ma ubi­stva ili sa­mo­u­bi­stva, da je iz­ve­šta­va­nje o fe­mi­ci­du ne­ret­ko op­te­re­će­no spe­ku­la­ci­ja­ma o pre­lju­bi ili ne­ver­stvu že­ne, kao i da se na­kon sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća ne­ret­ko pri­ka­zu­je me­sto ude­sa. Pri­če o ubi­stvu pre­tva­ra­ju se u ma­te­ri­jal za sva­ko­dnev­no re­kon­stru­i­sa­nje do­ga­đa­ja i iz­no­še­nje mno­go­broj­nih, ka­ko pro­ve­re­nih, ta­ko i ne­pro­ve­re­nih de­ta­lja i in­for­ma­ci­ja u ve­zi sa ubi­stvi­ma, a ono od če­ga no­vi­na­ri tre­ba da se uz­dr­ža­va­ju je­su spe­ku­la­ci­je i ne­po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je ko­je mo­gu da ome­ta­ju is­tra­gu. Ta­blo­id­ni reč­nik, ne sa­mo da je ne­po­tre­ban već mo­že bi­ti i šte­tan za po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje žr­tve, kao i sve či­ta­o­ce, s ob­zi­rom na to da je reč o emo­tiv­nom i te­škom do­ga­đa­ju, pod­se­ća na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da iz­ve­šta­va­nje o tra­gič­nim do­ga­đa­ji­ma uvek zah­te­va ve­li­ku pa­žnju i po­što­va­nje in­te­gri­te­ta žr­tve i nje­ne po­ro­di­ce, kao i osla­nja­nje na po­u­zda­ne iz­vo­re in­for­ma­ci­ja. Zbog to­ga ovaj pri­ruč­nik kroz kon­kret­ne pri­me­re no­vi­nar­skih tek­sto­va „sa gre­škom” i štet­nim na­ra­ti­vi­ma o men­tal­nom zdra­vlju nu­di i ala­te i smer­ni­ce ka­ko da no­vi­na­ri pri­stu­pe te­mi men­tal­nog zdra­vlja, ali i de­stig­ma­ti­za­ci­ji oso­ba sa psi­hič­kim pro­ble­mi­ma. 

„Moj je uti­sak da ve­li­ki broj no­vi­na­ra ne zna šta pi­še u etič­kom ko­dek­su jer se če­sto ot­kri­va iden­ti­tet žr­ta­va i in­tim­ni de­ta­lji iz nje­nog ži­vo­ta, ula­zi se u mo­ti­ve iz­vr­še­nog zlo­či­na i ra­di se psi­ho­lo­ška ana­li­za oso­ba ko­je no­vi­na­ri ni­kad ni­su vi­de­li i za ko­ju ni­su ni struč­ni, ni kva­li­fi­ko­va­ni da je oba­vlja­ju. Ta­kvim na­či­nom iz­ve­šta­va­nja po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji žr­tve do­dat­no se tra­u­ma­ti­zu­ju. Ta­ko­zva­ni klik­bejt, od­no­sno sen­za­ci­o­na­li­stič­ki na­slo­vi, naj­če­šće ne­ma­ju ute­me­lje­nje u re­al­no­sti, već slu­že da se pri­vu­ku či­ta­o­ci, kao i da se lju­di po­zo­vu da ko­men­ta­ri­šu sa­dr­žaj tek­sta. Na­ža­lost, ti ko­men­ta­ri če­sto su stra­šni­ji od sa­mog tek­sta i do­dat­no vre­đa­ju žr­tve i uz­ne­mi­ru­ju i tra­u­ma­ti­zu­ju čla­no­ve nje­ne po­ro­di­ce i pri­ja­te­lje”, is­ti­če dr Mi­li­ca La­zić i pod­se­ća da je pri­ruč­nik „Ka­ko iz­ve­šta­va­ti o men­tal­nom zdra­vlju” do­stu­pan na saj­tu „Men­tal ha­ba”, a ova or­ga­ni­za­ci­ja pri­pre­ma i mo­ni­to­ring me­dij­skog iz­ve­šta­va­nja o me­dij­skom zdra­vlju to­kom 2023. go­di­ne, ko­ji će ob­ja­vi­ti to­kom mar­ta.