Skupo ispravljanje „greške" Angele Merkel

Da li se i va­ma či­ni da su mo­skov­ski pa­tri­jarh Ki­ril i Do­nald Tramp si­lom pri­li­ka na is­toj „ta­la­snoj du­ži­ni”? Iako je pr­vom „u opi­su po­sla” da pro­po­ve­da Je­van­đe­lje, a dru­gom da iz­beg­ne za­tvor i po­ku­ša da se po­no­vo vra­ti u Be­lu ku­ću.

Obo­ji­ca su pro­go­vo­ri­li o ri­zi­ci­ma ne­le­gal­nih mi­gra­ci­ja po svo­je dr­ža­ve, go­to­vo na sli­čan na­čin na ko­ji je Hen­ri Ki­sin­džer tri ne­de­lje pred svo­ju smrt opo­me­nuo Ne­mač­ku.

U mi­nu­loj sed­mi­ci, kad su li­de­ri EU po­sle de­set go­di­na ra­da na­po­kon pro­sla­vi­li za­vr­še­tak za­ko­no­dav­nog pak­ta o mi­gra­ci­ja­ma ko­ji bi ko­nač­no tre­ba­lo da „uve­de red” u evro­blo­ku, na osno­vu ko­jeg će se zna­ti ko mo­že, a ko ne da do­bi­je azil, o ovom pro­ble­mu ogla­si­li su se i po­gla­var Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik.

„MAJN KAMPF”: Sa­mo što je Tram­pu zbog reč­ni­ka ko­ji je ko­ri­stio, za raz­li­ku od Ki­ri­la i Ki­sin­dže­ra, či­ja je je­vrej­ska po­ro­di­ca 1938. od Tre­ćeg raj­ha po­be­gla u SAD, pri­ka­če­na eti­ke­ta sim­pa­ti­ze­ra de­la na­ci­stič­kog vo­đe. Pa­tri­jarh je očin­ski upo­zo­rio da po­sto­ji ri­zik da Ru­si iz­gu­be se­be i Ru­si­ju, jer se si­tu­a­ci­ja s mi­gran­ti­ma ko­ji ne go­vo­re ru­ski i ne po­štu­ju ru­sku kul­tu­ru po­gor­ša­la po­sled­njih go­di­na.

Tramp je ne­zgrap­no u ža­ru pred­iz­bor­ne kam­pa­nje po­ru­čio da ile­gal­ni stran­ci uni­šta­va­ju SAD. Biv­ši pred­sed­nik je na op­tu­žbe da ko­ri­sti ne­pri­me­re­ni reč­nik na­ci­stič­kog vo­đe, jer je iz­ja­vio da imi­gran­ti ko­ji su u SAD do­šli bez do­ku­me­na­ta „tru­ju krv na­še ze­mlje”, po­ru­čio da ni­je či­tao „Majn kampf”.

Do­nald Tramp od svog neo­b­u­zda­nog je­zi­ka, po­vr­šno­sti i in­sce­ni­ra­ne neo­pre­zno­sti po­ku­ša­va da na­pra­vi po­li­tič­ki ka­pi­tal ko­ji bi mu po­mo­gao da se u no­vem­bru 2024. re­van­ši­ra Džo­ze­fu Baj­de­nu. Ali zbog ta­kvog ri­skant­nog po­na­ša­nja on tu­ži­o­ci­ma i su­di­ja­ma, ba­rem onim na­klo­nje­nim de­mo­kra­ta­ma, da­je ko­ri­stan „ide­o­lo­ški” do­ka­zni ma­te­ri­jal ka­ko bi ga traj­no dis­kva­li­fi­ko­va­li iz po­li­tič­kog ži­vo­ta. To po­ka­zu­je i po mno­gi­ma skan­da­lo­zna od­lu­ka Vr­hov­nog su­da Ko­lo­ra­da ko­jom je Tram­pu za­bra­nje­no da se u ovoj dr­ža­vi kan­di­du­je na iz­bo­ri­ma.

Čla­ni­ca­ma EU tre­ba kva­li­fi­ko­va­na rad­na sna­ga, ali ne i mi­gran­ti ko­ji ne­će da ra­de jer mo­gu da le­po ži­ve „na gr­ba­či” po­re­skih ob­ve­zni­ka dr­ža­va u ko­je su ušli na sum­njiv na­čin. Sa­ve­zna agen­ci­ja za za­po­šlja­va­nje u Ber­li­nu ob­ja­vi­la je alar­man­tan po­da­tak: šest od de­set ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći su mi­gran­ti ko­ji su spo­sob­ni za rad. A dr­žav­ni re­vi­zor oba­ve­stio je Bun­de­stag da je sa­mo po­lo­vi­na ukra­jin­skih iz­be­gli­ca uspe­šno za­vr­ši­la kurs in­te­gra­ci­je, ko­ji se u naj­ve­ćem de­lu sa­sto­ji od uče­nja ne­mač­kog je­zi­ka.

KI­SIN­DžE­RO­VA ISTI­NA: Kad je Ukra­jin­ci­ma pro­blem da se in­te­gri­šu u ne­mač­ko dru­štvo, šta da ka­že­mo za mi­li­on i po mi­gra­na­ta iz Si­ri­je i Av­ga­ni­sta­na ko­ji­ma je An­ge­la Mer­kel ši­rom otvo­ri­la vra­ta 2015. go­di­ne?

Zgro­žen ka­da su mi­gran­ti islam­skog po­re­kla po ne­mač­kim gra­do­vi­ma sla­vi­li zlo­či­ne Ha­ma­sa nad Je­vre­ji­ma, u svom po­sled­njem in­ter­vjuu za „Velt” do­a­jen ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke Hen­ri Ki­sin­džer sa­op­štio je po­ra­znu isti­nu: „Bi­la je ve­li­ka gre­ška pu­sti­ti to­li­ko lju­di pot­pu­no raz­li­či­te kul­tu­re, re­li­gi­je i kon­cep­ta, jer to stva­ra gru­pu za pri­ti­sak unu­tar sva­ke ze­mlje ko­ja ih je pri­mi­la.”

Po­be­da Ger­ta Vil­der­sa na iz­bo­ri­ma u Ho­lan­di­ji po­ka­za­la je šta pro­seč­ni gra­đa­ni mi­sle o pro­ble­mu mi­gra­na­ta ko­ji otvo­re­no ne že­le da se uklo­pe u nji­ho­va dru­štva.

To je shva­tio i prag­ma­tič­ni Ema­nu­el Ma­kron, ka­da je u skup­šti­ni iz dru­gog pu­ta, uz gla­sno pro­ti­vlje­nje nje­go­ve stran­ke, pro­gu­rao za­kon skro­jen po „šni­tu” Ma­rin le Pen ko­ji bi tre­ba­lo da ote­ža op­sta­nak ne­le­gal­nih use­lje­ni­ka u Fran­cu­skoj.

ASI­ME­TRIČ­NI RAT: Na ju­žnom ula­zu u Cr­ve­no mo­re ozbilj­no „klju­ča”. Re­la­tiv­no jef­ti­nim dro­no­vi­ma Hu­ti su us­pe­li da ugro­ze jed­nu od naj­va­žni­jih ar­te­ri­ja glo­bal­ne tr­go­vi­ne. Zbog na­pa­da na plo­vi­la, vo­de­će brod­ske kom­pa­ni­je već su po­če­le da za­o­bi­la­ze ovu ru­tu ko­ja ide kroz Su­ec­ki ka­nal.

Ali kroz mo­re­uz Bab el Man­deb ne sti­žu u Evro­pu sa­mo te­le­vi­zo­ri, pa­ti­ke i dru­gi ar­ti­kli ši­ro­ke po­tro­šnje s Da­le­kog is­to­ka, već i ener­gen­ti. Pre­ma ame­rič­koj Upra­vi za ener­get­ske in­for­ma­ci­je, ovim ko­ri­do­rom se sva­ko­dnev­no pre­vo­zi 7,1 mi­li­on to­na ba­re­la naf­te i 127 mi­li­o­na kub­nih me­ta­ra pri­rod­nog ga­sa. Za­to ne ču­di što je ame­rič­ka po­mor­ska ar­ma­da od­go­vo­ri­la na iza­zov po­bu­nje­ni­ka iz Je­me­na ko­ji su se di­gli na oruž­je pro­tiv bro­do­va, na­vod­no u izra­el­skom vla­sni­štvu, ka­ko bi pru­ži­li po­dr­šku Pa­le­stin­ci­ma u Ga­zi.

Ali, po­je­di­ni struč­nja­ci u Pen­ta­go­nu po­če­li su da se mr­šte po­vo­dom po­kre­ta­nja po­mor­ske ope­ra­ci­je „Ču­var pro­spe­ri­te­ta” ko­ja, osim SAD, uklju­ču­je vi­še sa­ve­zni­ka, me­đu ko­ji­ma su Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Ka­na­da, Ba­hre­in.

Mno­ge bri­ne ce­na ovog „asi­me­trič­nog su­ko­ba”, u ko­ji su Hu­ti iz po­moć Ira­na uvu­kle SAD. Mor­na­ri­ca je pri­nu­đe­na da oba­ra dro­no­ve od ne­ko­li­ko hi­lja­da do­la­ra pro­jek­ti­li­ma ko­ji ko­šta­ju oko dva mi­li­o­na do­la­ra po ko­ma­du. Ali, u su­prot­nom, ko­li­ki bi tek tro­šak i pro­pa­gand­ni efe­kat bio kad bi Hu­ti us­pe­li da ošte­te ili po­to­pe brod od 50 mi­li­o­na do­la­ra ko­ji pre­vo­zi ro­bu u vred­no­sti od po­la mi­li­jar­de do­la­ra.

Brus Džons, is­tra­ži­vač sa in­sti­tu­ta Bru­kings i autor za­pa­že­ne stu­di­je „Vla­da­ti ta­la­si­ma: Ka­ko kon­tro­la svet­skih oke­a­na ob­li­ku­je sud­bi­nu su­per­si­la”, uka­zu­je na dru­gi ozbilj­ni­ji pro­blem ove ak­ci­je. Ame­rič­ki i bri­tan­ski bro­do­vi opre­mlje­ni su s po 60 pro­jek­ti­la ko­ji mo­gu da oba­ra­ju bes­pi­lot­ne le­te­li­ce. Ako Hu­ti, ko­ji oči­to ima­ju ve­li­ku za­li­hu dro­no­va, ovim tem­pom na­sta­ve s na­pa­di­ma, bro­do­vi će za ne­ko­li­ko ne­de­lja po­tro­ši­ti za­li­he ra­ke­ta. A do­pu­nu ove vr­ste mu­ni­ci­je ni­je mo­gu­će iz­vr­ši­ti na mo­ru ta­ko da se tro­ško­vi či­ta­ve ope­ra­ci­je ko­ju je pom­pe­zno pro­mo­vi­sao šef Pen­ta­go­na Lojd Ostin mo­gu po­pe­ti i na de­se­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra.