Mi­ne u Cr­nom mo­ru sve ve­ća opa­snost za bro­do­ve

Po­sle du­žih pre­go­vo­ra Tur­ska, Bu­gar­ska i Ru­mu­ni­ja po­sti­gle su do­go­vor o za­jed­nič­kom ne­u­tra­li­sa­nju mi­na ko­je ta­la­si ne­kon­tro­li­sa­no no­se Cr­nim mo­rem. One mo­gu da ugro­ze tr­go­vač­ke bro­do­ve i ri­bar­ske čam­ce pri­o­bal­nih ze­ma­lja. Stru­je bi mo­gle da ih do­ne­su i do Bos­for­skog mo­re­u­za, ko­ji je u po­sled­nje vre­me za­kr­čen po­što sa­da kroz nje­ga go­di­šnje pro­đe po ne­ve­ro­vat­nih 80.000 tr­go­vač­kih bro­do­va, tan­ke­ra, jah­ti i ri­bar­skih ča­ma­ca.

„Po­sle iz­bi­ja­nja ru­sko-ukra­jin­skog su­ko­ba u te­ri­to­ri­jal­ne vo­de su­sed­nih ze­ma­lja u po­sled­nje vre­me su po­če­le da sti­žu mi­ne ko­je su se ot­ka­či­le i ne­kon­tro­li­sa­no ih no­se ta­la­si. Na­ši čam­ci stal­no pa­tro­li­ra­ju Cr­nim mo­rem ka­ko bi se iz­be­gle ne­že­lje­ne po­sle­di­ce po tr­go­vač­ke i ri­bar­ske bro­do­ve”, is­ti­če tur­ski mi­ni­star od­bra­ne Ja­šar Gu­ler.

Tri ze­mlje na­ja­vlju­ju da će u An­ka­ri po­čet­kom 2024. go­di­ne pot­pi­sa­ti do­go­vor o za­jed­nič­kim an­ga­žo­va­nju na re­ša­va­nju tog pro­ble­ma ko­ji se za­o­štra­va, po­go­to­vo za­to što se još ne vi­di sko­ri kraj ru­sko-ukra­jin­skog su­ko­bu. U An­ka­ri se na­da­ju da će u tu ak­ci­ju uklju­či­ti i Ukra­ji­nu i Gru­zi­ju. Tur­ski i ru­mun­ski struč­nja­ci u me­đu­vre­me­nu su već ne­u­tra­li­sa­li vi­še eks­plo­ziv­nih na­pra­va ko­je su sti­gle iz ukra­jin­skih lu­ka.

Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je na­ja­vi­la da će se uklju­či­ti u tu ak­ci­ju cr­no­mor­skih ze­ma­lja i usko­ro će upu­ti­ti je­dan mi­no­lo­vac kao po­moć Ukra­ji­ni, ko­ja se po­sle iz­bi­ja­nja su­ko­ba su­o­ča­va s mno­gim iza­zo­vi­ma, ja­vlja­ju is­tan­bul­ski me­di­ji. Cr­no mo­re je za Ru­si­ju i Ukra­ji­nu pro­zor u svet: i stra­te­ški i eko­nom­ski. Ali i za dru­ge pri­o­bal­ne ze­mlje NA­TO-a: Tur­sku, Bu­gar­sku, Ru­mu­ni­ju, kao i Gru­zi­ju. Pre ra­ta Ki­jev je tom ru­tom oba­vljao vi­še od 50 od­sto svog ukup­nog iz­vo­za, pre sve­ga ži­ta­ri­ca. Po­sle iz­bi­ja­nja oru­ža­nog su­ko­ba u fe­bru­a­ru 2022. go­di­ne mi­ne su bi­le po­sta­vlje­ne usi­dre­ne is­pred ukra­jin­skih lu­ka ka­ko bi ih za­šti­ti­le od ru­skih na­pa­da. U me­đu­vre­me­nu mno­ge su se, slu­čaj­no ili na­mer­no, ot­ka­či­le i sa­da ne­kon­tro­li­sa­no plu­ta­ju. Po­če­le su već da sti­žu do ju­žnih oba­la Cr­nog mo­ra, čak i do ula­za u Bos­for­ski mo­re­uz.

Ki­jev i Mo­skva se još od po­čet­ka su­ko­ba me­đu­sob­no op­tu­žu­ju da sto­je iza tih opa­snih po­te­za. Iz­gle­da da je je­di­no tač­no da su te mi­ne sta­ri­je so­vjet­ske pro­iz­vod­nje, a ima­le su ih i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja i Ukra­ji­na, kao na­sled­ni­ce ar­se­na­la SSSR-a.

Pre­ma ru­skoj Fe­de­ral­noj slu­žbi bez­bed­no­sti, Ukra­ji­na je na po­čet­ku su­ko­ba is­pred Ode­se i dru­gih lu­ka po­sta­vi­la vi­še od 400 mi­na ka­ko bi se za­šti­ti­la od na­pa­da ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce. Mno­ge su se u me­đu­vre­me­nu ot­ka­či­le pod ne­ja­snim okol­no­sti­ma i sa­da plu­ta­ju ugro­ža­va­ju­ći bro­do­ve ko­ji plo­ve tim mo­rem.

U Ki­je­vu od­ba­cu­ju te tvrd­nje i op­tu­žu­ju Mo­skvu da je ona to ura­di­la ka­ko bi blo­ki­ra­la ukra­jin­ske lu­ke i spre­či­la iz­voz iz Ukra­ji­ne ka Sre­do­ze­mlju. „Te mi­ne ni­su bi­le re­gi­stro­va­ne u ukra­jin­skoj mor­na­ri­ci. Ru­ske sna­ge tim pod­me­ta­njem po­ku­ša­va­ju da nas dis­kre­di­tu­ju kod me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. To su mi­ne ko­je su oni ote­li pri­li­kom oku­pa­ci­je Se­va­sto­po­lja 2014. go­di­ne”, tvr­de u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va u Ki­je­vu.