Nova međa svetova na Crvenom moru
Хутски борац на јеменској обали, у озадини се види отети брод „Галакси лидер” (Фото EPA-EFE/YAHYA ARHAB)
Naoružani dronovima, balističkim raketama, helikopterima i još neutvrđenim mornaričkim kapacitetima, pobunjenički Huti koji kontrolišu dobar deo severnog Jemena, izveli su od 17. novembra pomorske napade na petnaestak trgovačkih brodova na južnom prilazu Crvenom moru, u strateškom moreuzu Bab el Mandeb i Adenskom zalivu. Abdul Malik el Huti, vođa pobunjenih Huta, najavio je da će na njihovom nišanu biti „samo brodovi koji su povezani s Izraelom”, i to dok „rat Izraela protiv naroda Gaze ne prestane”.
Da izbegnu rizike, brojne brodarske kompanije već su „do daljeg” preusmerile svoja plovila na daleko dužu i skuplju rutu pored Rta dobre nade u Južnoafričkoj Republici. JAR je, inače, članica BRIKS-a koja je povukla svoje diplomate iz Tel Aviva, zahtevajući od Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da Izraelu sudi zbog „zlodela u Gazi”.
Novoiznuđena plovidba ekonomski nerentabilnijom rutom ka južnom Indijskom okeanu i odatle ka Atlantiku unapred je bremenita svojevrsnim izazovima. Naime, radikalni islamisti su decenijama aktivni od Somalije i dalje duž obala istočne Afrike. Istovremeno, na severu Mozambika od 2017. dejstvuje odlično naoružan lokalni džihadistički pokret. S druge strane, duž atlantskih obala Afrike, od Kejptauna do Gibraltara, izazovi plovidbi veoma su drugačiji od onih na prilazima Crvenom moru. Atlantik je, naime, ćudljiv na tim geografskim kotama, posebno ispod ekvatora, dok u Gvinejskom zalivu uveliko dejstvuju pirati prilično tankih živaca.
Ako sukob u Gazi potraje, a Huti ostanu pri svojoj najavi da će nastaviti da gađaju brodove pojedinih država, ko će onda i s kojih kota na „alternativnoj ruti” obezbeđivati plovidbu trgovačkog brodovlja i tankera, koji sada već u širokom luku počinju da zaobilaze Bab el Mandeb? U Africi su u ovom trenutku strane vojske stacionirane u većem broju jedino u Džibutiju. Napadi Huta nadomak južnog prilaza Crvenom moru možda iznude nove vojne aranžmane stranaca s brojnim priobalnim državama Afrike. Inače američki „Forin afers” je još 2009. pisao da je „Indijski okean amfiteatar sučeljavanja vodećih svetskih sila u 21. veku”.
Tim povodom, da li pomorska dejstva jemenskih Huta i njihovi neuspeli balistički napadi u pravcu Izraela i na američki mornarički razarač navođenih raketa „USS Mejson” u oktobru predstavljaju novo poglavlje u militarizaciji zapadnih oboda Indijskog okeana? Istovremeno, da li su jemenski Huti na bilo koji način u sadejstvu sa somalskim piratima, koji poslednjih sedmica sve češće otimaju brodove, kao početkom ovog veka, zbog kojih su uostalom ... i formirane „Kombinovane pomorske snage 153” sa sedištem u Bahreinu? Neizvesnosti je tamo pregršt.
Na primer, kako komandni centar Huta, mahom stacioniran u strateškoj luci Hodeida, severno od Bab el Mandeba, zna da li brodovi koji masovno plove na jednoj od ključnih globalnih pomorskih ruta (preko 20.000 godišnje) imaju ili nemaju „veze” s Izraelom? Detaljnim uvidom u pomorske registre svih zemalja sveta? Ili na neki drugi način? Istovremeno, odakle Hutima rakete, dronovi i vazduhoplovi kojima sada dejstvuju na krajnjem zapadu Indijskog okeana ili gde su obučavani njihovi piloti?
Bilo kako bilo, američki ministar odbrane Lojd Ostin u utorak je najavio pokretanje operacije „Čuvar prosperiteta”, u sklopu „Kombinovanih pomorskih snaga 153”, fokusiranih na borbu protiv pirata i terorizma na Crvenom moru, s komandnim centrom u Bahreinu. Ovoj novoj operaciji već se pridružilo dvadesetak država, među kojima je, kažu u Vašingtonu, najmanje osam zatražilo da u ovom trenutku ne budu javno imenovane.
Usput, Saudijska Arabija, Kina i Indija (tri članice BRIKS-a) odbile su da se pridruže toj operaciji. Preciznije, nijedna država Zaliva, osim Bahreina, nije pristupila ovoj zapadnoj koaliciji, dok u regionu Iran ovim povodom niko nije ni pitao. Jemenski Huti, verski bliski šiitskom islamu, naveliko se smatraju ispostavom uticaja Teherana na Arabijskom poluostrvu. U međuvremenu, oružani sukob u Jemenu izbio nakon „arapskog proleća” 2012, danas je faktički zamrznut, a zemlja razdeljena između Huta na severu, koji kontrolišu i državnu prestonicu Sanu, i međunarodno priznate vlade koja operiše s juga, iz luke Aden. Povodom novonastale gužve oko Bab el Mandeba, ovih dana oglašavaju se ne samo Vašington i Huti, već i državni ministar odbrane general Mohamed el Atifi, s upozorenjem Vašingtonu da Jemen „poseduje načine da neutralizuje (američke) ratne brodove, podmornice i nosače aviona”. A jesenas je general Atifi iznenadio posmatrače procenom da je Jemen u stanju da suvereno i kontroliše južni prilaz Crvenom moru. Na severu Crvenog mora Egipat kontroliše plovidbu Sueckim kanalom. Da li je Jemen kandidat za sličnu ulogu na drugom kraju?
Potencijalno oružano nadgornjavanje „Čuvara prosperiteta” s jemenskim Hutima vraća danas na geopolitičku scenu staro pitanje: Ko je sve čuvar bezbednosti trgovačke plovidbe na svetskom moru?
Iran preti zatvaranjem Mediterana
Teheran – Komandant iranske Revolucionarne garde izjavio je da bi Sredozemno more moglo da bude „zatvoreno” ukoliko SAD i njihovi saveznici nastave da čine, kako je naveo, „zločine” u pojasu Gaze, preneli su juče iranski mediji, ne objašnjavajući kako bi do „zatvaranja” došlo, javlja Rojters. Poluzvanična iranska državna novinska agencija Tasnim objavila je upozorenje komandanta Revolucionarne garde, brigadnog generala Muhameda Reze Nakdija da se uskoro može očekivati „zatvaranje Sredozemnog mora, Gibraltarskog moreuza i drugih plovnih puteva”, prenosi Tanjug.
Dronom pogođen brod u Indijskom okeanu
Dron je juče pogodio trgovački brod u Indijskom okeanu i izazvao štetu, saopštile su dve pomorske agencije, a jedna kaže da je brod povezan sa Izraelom, javlja AFP. Napad kod indijske obale izazvao je požar na brodu koji je ugašen, navodi britanska agencija za pomorsku bezbednost UKMTO. Britanska kompanija „Ambrey” navela je da je to „tanker pod liberijskom zastavom povezan s Izraelom” i da je iz Saudijske Arabije krenuo ka Indiji, prenosi Beta.