Tasovi na vagi

Taman kad se pomislilo da je Ivica Dačić politički gotov, Vučić ga je iznenada pozvao da siđu do reke. Lokacija se podrazumeva – „Beograd na vodi”. Dačić je dovoljno dugo kasnio da se Vučić naoruža strpljenjem, ali je i bio dovoljno brz da mu to ne sruši sve tanji koalicioni kapacitet. Iako najveći gubitnik na izborima, Dačić se nije suočio sa ogledalom, već sa digitronom, koji mu je poručio: možda nisi više najpoželjniji tas na vagi, ali još postojiš.

Ako mačke imaju devet života i ako se složimo da ih je lider socijalista odavno sve potrošio, naročito fijaskom na ovim izborima, ostalo je dovoljno tragova Ivice da sa svega šest osvojenih mandata u Beogradu ponovo ostane neophodan sastojak za stvaranje naprednjačke većine u prestonici. Vučićevoj listi „Srbija ne sme da stane”, plus SPS, nedostaju dva mandata u Skupštini grada za većinu, a prepolovljeni Ivica, koga su prestigli i doktor Branimir Nestorović i Miloš Jovanović, ipak se uzda u prvi zakon srpske političke antigravitacije: nekada izborni rast predstavlja pad u provaliju, a ponekad izborna katastrofa znači novo guranje kamena uz brdo. Ako Sizif zna da je to uzaludno, Dačić zna da nije.

Kad god se činilo da je šef crvenih oročen, i samo što nije nestao, i posle pada Miloševića, kada je preuzeo partiju, i kada je savršeno ispeglan izašao iz koferčeta, a potom iz banane, njegov rad na određeno vreme u srpskoj politici potrajao je 30 godina. Izgleda da jedino Vučić zna s kim ima posla: s čovekom glatkog lica, a prepunog ožiljaka koje Dačić pažljivo premazuje.

Da je drugačije, dao bi ostavku na mesto lidera SPS-a i pridružio bi se trenutnom političkom čistilištu, kao što su to učinili Vuk Jeremić i Boško Obradović.

Još jedan od igrača koji je preostao između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa može mirno da čeka odluku ovog prvog o tome da li će ponoviti izbore u Beogradu ili će, kako je preporučio američki ambasador Kristofer Hil, Srbi mirno provesti predstojeće praznike. Taj treći čovek koji je postao tas na vagi jeste lider koalicije Nada i šef Novog DSS-a Miloš Jovanović

Dok se tvorac ideje da je jedina svrha bavljenja politikom trajanje na vlasti sada nalazi na ivici opstanka, trgujući mandatima za vlast u Beogradu eventualnom pozicijom u vladi, početnik Branimir Nestorović je spektakularno uleteo u politički univerzum. Harizmatični doktor Nestorović, zvezda alternativnih medija u internet galaksiji, godinama je gradio imidž profesora medicine –veseljaka, sa izletima u ezoteriju, gde se vozikao Teslinom vremenskom mašinom ili skenirao potencijalne vanzemaljce u našim redovima, koji su, po njegovoj dijagnostici, svi od reda plavooki. Baš kao i on! Ali, ko god veruje da je doktor Nestor sišao sa neke od planeta da omađija Srbe kao osmi putnik, grdno se vara.

Novi, daleko teži koalicioni tas na vagi od Dačića, poseduje harizmu koja ne može da se stekne na akademijama za lidere. Jednostavno je neprskani talenat, poput medicinske verzije Bogoljuba Karića.

Kako je mnogo ljudi bilo sumnjičavo po izbijanju pandemije kovida, a doktor Nestorović je odmah izašao sa tezom da je reč o najsmešnijem virusu na svetu, te preporučio uoči proglašenja vanrednog stanja ženama da šopinguju u Milanu. Istovremeno je izazvao skepsu u akademskim krugovima i među kolegama iz Kriznog štaba, ali i obožavanje među poklonicima teorije zavere, antivakserima i onima koji veruju da je zemlja ravna ploča.

Naravno da je Nestorović, uzgred sjajan lekar koji manijakalno čita stranu štampu i prati najnovija medicinska istraživanja, ali i analizira šta prija uhu ljudi koji ne veruju sistemu, postao antisistemska pojava i za svega dve nedelje kampanje zauzeo prostor koji odlučuje ko će vladati Beogradom.

Ali pokret „Mi – glas iz naroda” ne čini samo dr Nestorović, već još nekoliko osnivača intelektualaca, među kojima su politikolog Aleksandar Pavić, general u penziji Mitar Kovač, novinar Jovan Janjić, advokat Branko Pavlović, koji su mahom okrenuti ka Istoku, odnosno ka Rusiji. Njihovo suverenističko viđenje sveta, uz strategiju nenapadanja političkih protivnika i opštu prepoznatljivost dr Nestora, počistili su desnicu, pre svega koaliciju Boška iz Dveri i Milicu Zavetnicu. Da Nestorović može postati faktor iks ovih izbora moglo je da se predvidi na prošlim opštim izborima, kada je Nestorović uključio mašinu na maksimum i podržao Dveri, što im je možda i bilo presudno da uđu u parlament.

Posle objavljivanja rezultata, Nestorović je odmah prigrlio status nove političke zvezde, dajući često dvosmislene izjave o tome koga će podržati u sastavljanju beogradske većine, čime je postao najskuplja roba na političkom tržištu. Odmah je po društvenim mrežama stavio šajkaču na glavu, prihvatajući ne samo šale na svoj račun već potencirajući imidž čoveka iz naroda, pa makar zagledanog u zvezdu Sirijus. Nastavljajući da skuplja simpatije neopredeljenih birača koji nisu videli alternativu između lista „Srbija ne sme da stane” i „Srbija protiv nasilja”, on poručuje da neće dozvoliti obojenu revoluciju i promenu vlasti na ulici, ograđujući se od protesta ispred Republičke izborne komisije, uz podršku biračima iz Republike Srpske koji su glasali na izborima u Srbiji.

Ali, njegova ključna poruka jeste da neće podržati ni jedne ni druge, dakle ni Vučića ni Đilasa, čime je trasirao put novim izborima u Beogradu. To će mu podići još više cenu na desnici, jer se protivi francusko-nemačkom planu, a Vučića je uslovio da će ga podržati samo u tri slučaja: ako se odrekne Briselskog sporazuma, ako zaboravi na francusko-nemački plan i ako protestanti ispred RIK-a pokušaju da nasilno promene vlast.

Eventualno ponavljanje izbora u Beogradu predstavljalo bi katastrofalnu vest za Dačića, jer posle decembarskog brodoloma socijalista ne vidim da crveni mogu da smisle kampanju koja bi ih izvukla iz čistilišta. Digitron bi, jednostavno, prestao da odgovara Dačiću na pitanja.

Još jedan od igrača koji je preostao između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa može mirno da čeka odluku ovog prvog o tome da li će ponoviti izbore u Beogradu ili će, kako je preporučio američki ambasador Kristofer Hil, Srbi mirno provesti novogodišnje i Božićne praznike. Kris Hil je izbore ocenio kao uobičajeni stres-test za svaku zemlju, objavljujući da se Amerikanci raduju nastavku saradnje sa vladom Srbije i da će se rešiti manjkavosti tokom izbornog procesa koje su uočili strani posmatrači. Interesantno je da se Hil oglasio istoga dana kada je Vučiću na izborima čestitao i Aleksandar Lukašenko.

Taj treći čovek koji je postao tas na vagi jeste lider koalicije Nada i šef Novog DSS-a Miloš Jovanović. Kritikujući dovoljno Vučića da postane veoma poželjan biračima iz „Srbije protiv nasilja” i dovoljno se ograđujući od njihovih protesta zbog navodne neviđene izborne krađe, postao je veoma poželjan kao usisivač za prikupljanje desničarskih glasova, građanista i neopredeljenih. Jovanović sledi taktiku Vojislava Koštunice, samo radi na više obrtaja. Ali, o njemu za sada treba mnogo više da brinu lideri „Srbije protiv nasilja” nego Vučić.