Revolucija je jača od uragana

Svi smo mi Kubanci socijalisti i tako će biti i ubuduće, predviđa Fidel Kastro u svojoj najnovijoj kolumni u zvaničnom listu komunističke partije „Granma”. Nismo, dodaje u „Refleksijama vašeg kompanjerosa”, kapitalistička zemlja u krizi, čiji su lideri danas poludeli tražeći rešenje usred depresije, inflacije, nedostatka tržišta, nezaposlenosti… 

Smernice obolelog osamdesetdvogodišnjeg lidera ostaju ideološki netaknute, čak i pošto su uragani „Gustav” i „Ajk” u pustoš pretvorili mnoge trudbeničke radove i tekovine kubanskog socijalizma. Kao dopisnik iz bolesničke postelje, pokazao je da je „odlično i blagovremeno obavešten”, a ni oštrica njegovog pera nije nimalo otupela otkako je, po svojoj volji, sa komandantskog sišao na nivo „drugara”.

Citira podatke objavljene u prethodnim novinarskim tekstovima „Granme”, da su uragani uništili dalekovode i električne podstanice, pa je bez struje ostalo „966 pekara, 207 fabrika za preradu hrane, 193 bolnice, 496 dispanzera, 635 vodovodnih pumpi, 138 staračkih domova…” Kuba je pretrpela štetu od pet milijardi dolara, mnoga polja zasejana osnovnim namirnicama su opustošena, pijace su ispražnjene, ali, kako tvrdi zvanična Havana, gladi neće biti.

Eksperti, drugo ime za špijune

Nijedan Kubanac neće umreti od gladi, niti će biti prepušten sopstvenoj sudbini, obećao je Alsides Lopes, viceministar poljoprivrede. „Revolucija je moćnija od majke prirode”, poručuje se na uličnim plakatima koji podižu duh i moral postradalima. Narod Los Palasiosa oporaviće se sopstvenim snagama, piše na bilbordu ispred sedišta komunističke partije u ovom teško pogođenom gradiću na zapadu ostrva. Lokalni lideri na terenu pokušavaju da, uz materijalnu, procene i političku štetu. Prvobitna ponuda iz Vašingtona da uz „tim eksperata” (eufemizam za špijune, kako tvrde komunistička glasila), pošalje sto hiljada narasla je na pet miliona dolara. Svejedno je odbijena kao ponižavajuća. Nećemo prodati svoje dostojanstvo neprijatelju, poručio je drug Fidel, dok njegov mlađi brat Raul u svojstvu šefa države obilazi stradalnike. Nije primetio, kako je javno rekao, nijedno namrgođeno lice, iako su štete ogromne.

Voće i povrće nestalo je iz prodavnica, ali paketi dugotrajnih namirnica i dalje se na tačkice dele stanovništvu, kako pišu retki nezavisni izveštači sa lica mesta. Kuba je preduzela korake za uvoz hrane, najavljuju zvaničnici, dok strane diplomate očekuju najtežu krizu u decembru, kada će se isprazniti državne rezerve pirinča, pasulja i soje. Državni mesečni provijant obično je dovoljan samo za dvonedeljnu prehranu, ali zvanična Havana čini napore da pojača paket ubacujući u njega jestivo ulje, poneku riblju i mesnu konzervu.

Vlada je ograničila količinu namirnica koju pojedinac može da kupi, kako bi izbegla uličnu preprodaju i nadgradnju cena.

Vreme za ukidanje embarga

Da li je ovo trenutak za ukidanje, ili za još drastičnije stezanje obruča oko Kube, pitaju se eksperti u SAD, pošto predsednički kandidati zaokupljeni domaćom ekonomskom krizom i ratovima u Iraku i Avganistanu ni jednom jedinom rečju ne pominju ni Kubu, ni latinoamerički region. 

Ukidanje embarga nije više beznadežna ideja, tvrdi Dženifer Gers Eskandon, profesor političkih nauka, u najnovijem broju „Kriščen sajens monitora”. Sazreli su uslovi da se prekine sa pedesetogodišnjim američkim embargom uvedenim u znak protesta protiv „socijalističke diktature”. Vašington objašnjava kako je embargo sračunat da Kubu natera na „demokratsku transformaciju”, ali sankcije prema Kubi nanose velike štete američkim ekonomskim interesima, uviđa profesorka Gers Eskandon. Podseća, takođe, da američki farmeri godinama lobiraju u Kongresu da se otvori kubansko tržište za namirnice iz SAD, jer je ono zbog niskih transportnih cena izuzetno privlačno. Lobiranje je imalo delimičnog uspeha: jer, uprkos embargu, Kuba najveći deo namirnica uvozi iz SAD.

Zajedničkim projektima sa kubanskim stručnjacima, kako navodi profesorka iz Atlante, mogle bi se modernizovati fabrike za preradu šećera i postrojenja za preradu nikla. Za početak Kuba bi mogla da se angažuje u istraživanju tržišta za bioenergiju od šećerne trske, što bi dovelo do prave poplave inovacija, kako ona prognozira. Kuba, priznaje se, ima obilje dobro obučenih, ali nedovoljno uposlenih, inženjera i ogromna polja šećerne trske.

Druga škola u Americi protivi se ideji da bi ukidanje sankcija u ovom trenutku bilo na obostranu korist. Oni veruju da treba izdržati još samo malo, sada kada je socijalizam, bolešću Fidela Kastra, uz uragane i pozive na promene, znatno okrnjen. Neki američki eksperti predviđaju da sledi novembarski imigracioni talas koji će jače nego poslednjih godina zapljusnuti obale Floride. Među njima je bivši analitičar CIA koji u nedavno objavljenom eseju o aktuelnom trenutku na Kubi predviđa da će „narodni bes porasti, a verovatno će se u mnogo većoj meri ispoljiti i razni oblici bezakonja”.

Za sada, međutim, Kubanci udarnički rade kako bi se što pre oporavili. Niko nije pocepao parole o „socijalizmu jačem od prirode”, a od Vašingtona se traži da ne udeljuje pomoć nego – da ukine embargo bez ikakvog uslovljavanja.