Precenjeni dinar u nekonkurentnoj privredi

Izbor valutnog režima zavisi od stanja date privrede, njene konkurentnosti i izvozne sposobnosti, stanja platnog bilansa, visine spoljne zaduženosti, inflacije i drugih makroekonomskih parametara u određenom periodu. Kod nas se već više godina zvanično vodi politika „rukovođenog fleksibilnog kursa” dinara, koju sprovode mnoge zemlje u tranziciji, umesto ranijeg fiksnog kursa vezanog za nemačku marku.

Rukovođeno fleksibilni kurs dinara, odnosno „monetarna politika ciljane inflacije” bolje je rešenje za Srbiju od fiksiranja kursa, jer daje više elastičnosti finansijskom sistemu. Zato je bolje da se kroz promenu kursa, slabljenjem dinara obavi deo prilagođavanja, jer u slučaju fiksnog kursa, prilagođavanje je jedino moguće kroz smanjenje plata i cena, što vodi u recesiju. NBS određuje kurs na osnovu ponude i potražnje, a interveniše na deviznom tržištu samo u slučaju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija kursa, bez, kako navodi, usmeravanja kursa u određenom pravcu. Na međubankarskom deviznom tržištu od početka ove godine do kraja oktobra, neto je kupila 3,4 milijarde evra (nije bilo neto prodaja evra).

Srbija je veoma zavisna od stranog kapitala, a uslovi koje nudi država za strane ulagače izuzetno su povoljni, počev od jeftinih sirovina i radne snage, često besplatnog zemljišta, do raznih subvencija i poreskih olakšica, što je mamac za razne investitore koji ovde dosta ulažu da ostvare profit, a to znatno povećava ponudu strane valute. Otuda, uglavnom, jednosmerne intervencije NBS koja, između ostalog, nedovoljno pažnje posvećuje i velikoj razlici u inflaciji u zemlji i glavnih trgovinskih partnera prilikom utvrđivanja nivoa kursa.

Centralna banka smatra da je u „poslednjih deset godina neupitna postala stabilnost domaće valute, i da je potpuno pogrešno reći da je u pitanju de fakto fiksni kurs, kako pojedini navode”. Takođe, i iz Ministarstva finansija kažu da je „ovaj kurs sidro u borbi sa inflacijom” i da nema potrebe da se menja, uprkos kritikama kompetentnih stručnjaka na račun vođenja politike kursa dinara.

Moramo reći da poslednjih desetak godina NBS i vlada vode štetnu kontinuiranu politiku znatno precenjenog kursa domaće valute, što daje netačne procene i iznose za brojne makroekonomske parametre. I pored suprotnog stava zvanične ekonomske politike i nekih ekonomista bliskih vlasti, devizni kurs dinara je de fakto fiksan, na oko 117 dinara za evro, i to je jedina „roba” koja nije poskupela godinama.

Jak dinar delimično odgovara uvoznicima; zatim onima koji plate primaju u dinarima; dužnicima čiji su krediti indeksirani u stranoj valuti; dinarskim štedišama, kao i bankama sa „domaćom” štednjom. Slab dinar, u principu, odgovara dominantnim izvoznicima; zatim onima koji prihode imaju vezane za evro; deviznim štedišama; bankama koje depozite zasnivaju na pozajmicama iz inostranstva, kao i menjačnicama. Generalno govoreći, nikome ne odgovara nestabilan kurs. Interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar.

Već više godina imamo neodrživu situaciju, tj. jaku valutu a slabu ekonomiju, naročito izvoznu. Održavanje veštački jakog dinara bila je politička odluka, između ostalog, zbog interesa špekulativnog kapitala da jeftino dođe do deviznih sredstava, ali takođe i zbog dugova stanovništva i privrede po raznim osnovama, koji bi deprecijacijom domaće valute porasli.

Precenjeni dinar fiktivno uvećava BDP i plate i penzije (u evrima), a smanjuje javni dug zemlje. BDP se utvrđuje u domaćoj valuti, pa se onda pretvara u evre po precenjenim kursom dinara i onda se dobijaju nerealni pokazatelji. Velikoj većini građana i porodica nije bitno koliko primaju evra, već koliko sa svojom platom i penzijom mogu da plate osnovne životne troškove.

Srbija je u robnoj razmeni sa inostranstvom prošle godine imala deficit od oko 11 milijardi evra, a kurs dinara je kao i prethodnih godina ostao nepromenjen (poređenja radi na kraju 2006. minus je iznosio oko 6 milijardi evra i rastao narednih godina). Zvaničnici se hvale stabilnošću domaće valute, a podaci pokazuju da od oko 15 milijardi evra ukupne štednje građana, samo oko 750 miliona evra čine dinari, što je oko pet odsto. To jasno pokazuje da u domaćoj javnosti još uvek nema dovoljno poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca.

Nema promene kursa dinara, jer devize pristižu u dovoljnoj vrednosti iz više izvora. Tu su, pre svega, standardni prilivi od doznaka od prošlogodišnjih zvanično 3,3 milijarde evra (plus znatan neevidentiran deo u gotovini), kao i oko 4,4 milijarde evra stranih investicija. Velikim delom, vrednost domaće valute održavana je i emitovanjem hartija od vrednosti NBS i vlade, što je pospešivalo stvaranje privida makroekonomske i dinarske stabilnosti i povećanja deviznih rezervi, a država išla u nova zaduženja.

Dinar je precenjen u odnosu na evro, posebno ako se posmatra niska konkurentnost domaće privrede i njene slabe izvozne performanse, što dalje pogoršava stanje trgovinskog bilansa, urušava raspoložive kapacitete i zaposlenost izvozne privrede.

Prema jednoj analizi iz novembra ove godine, a prati period od 2012. do sredine 2023, u delu koji se odnosi na kurs dinara, uz uvažavanje razlika između niže stope inflacije u evrozoni i više u Srbiji, u prethodnih 12 i po godina, realni devizni kurs evra trebalo je da bude oko 142 dinara, što znači da je dinar precenjen za oko 21 odsto. Za toliko procenata je naduvan BDP, koji zvanično iznosi oko 69 milijardi evra u ovoj godini (umesto stvarnih oko 55 milijardi evra), a javni dug bi umesto zvaničnih 35 milijarde evra porastao za oko 4 milijarde evra i u avgustu ove godine dostigao realno oko 39 milijarde evra, što je oko 57 odsto BDP-a.

Pošto je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, manje potrebe za prilagođavanjem deviznog kursa će biti, ukoliko strukturne reforme budu bolje i uspešnije. Realni i ravnotežni kurs dinara, kao presek stanja platnog bilansa – pre svega spoljnotrgovinskog, treba da bude trajno opredeljenje domaće monetarne politike. Mora biti u funkciji povećanja proizvodnje, zaposlenosti, naše konkurentnosti na svetskom tržištu i smanjenja deficita spoljnotrgovinske razmene. Nerealni devizni kurs vodi ka neekonomskoj alokaciji nacionalnih resursa i raspodeli nacionalnog dohotka. Nasuprot njemu, realni kurs podstiče konkurentsku sposobnost izvoznika i omogućava razvoj novih industrija, koje u uslovima precenjene domaće valute nisu imale svoju ekonomsku opravdanost.

Adekvatno vođenje kursa trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, vodi većoj stabilnosti tržišnog kursa dinara i utiče na eliminisanje „sive” ekonomije i raznih monopolističkih, posebno jakog uvoznog lobija. Višegodišnji fiksirani devizni kurs (koji se ponekad menja samo u prvoj i drugoj decimali), pad domaće proizvodnje, veliki i rastući spoljnotrgovinski deficit i promenljivost deviznog priliva u pojedinim godinama, pokazuju da aktuelna vlast u vođenju domaće ekonomije nema jasnu razvojnu politiku i strategiju.

Sprovođenjem pogrešne monetarne politike u proteklim godinama, Srbija se našla u začaranom krugu sa cementiranim režimom kursa i precenjenim dinarom iz koga se sada teško izlazi. Ako bi vlast odlučila da i ubuduće sprovodi monetarnu politiku kao neke susedne zemlje (Hrvatska, S. Makedonija, BiH), opasnost je da bi kurs mogao trajno da ostane na sadašnjem nivou. Dosadašnje iskustvo i posledice vođenja politike kursa domaće valute pokazuje da se treba kloniti ovakve pogrešne politike koja otežava ekonomski napredak i ne obezbeđuje dovoljan privredni rast.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista