Od Rogaške Slatine do Beograda

Polako se sastavljam. Umor me sustiže, posle dva meseca predanog rada i godinu dana priprema festivala ljubavi i umetnosti. Emocije, utisci nadolaze tek sada.

 U magičnoj slovenačkoj banji Rogaška Slatina  nedavno je održano 35. po redu izdanje „KunstFestivala”, koje predstavlja svojevrsno obeležavanje  isto toliko godina stvaralaštva (1988–2023) njegovog osnivača: multimedijalnog umetnika Aleksandra Stanislava Jurkoviča, u Sloveniji i u Beogradu poznatog kao Nani Poljanec sa kojim smo ovako razmenjivali utiske u razgovoru za „Politiku”. Iza njega je bogat umetnički rad, bilo kao imitatora i kolekcionara, ili jednostavno čoveka širokog srca, čiji je životni moto da nasmeje i usreći svoje prijatelje i sunarodnike, ali i Beograđane sa kojima je, kako zna da kaže, na istoj talasnoj dužini.

 Nani Poljanec rođen je u Celju, u vreme studentskih demonstracija u Beogradu, gde je tridesetih godina prošlog veka radila njegova baka Jozefina i gdeje rođen njegov otac Stanislav. Putevi umetnosti otvorili su se harizmatičnom Poljanecu u ranoj mladosti, tako je 23 godine radio u lokalnom listu „Rogaške novice” i sve vreme pravio razne manifestacije, od izložbi fotografija, organizacije koncerta, dok je na slovenačkoj televiziji glumio lik Don Korleonea. Od velikog značaja su i njegove muzejske zbirke, koje se nalaze u Aninom dvoru u Rogaškoj Slatini gde je smeštena i jedna od najvećih javno predstavljenih kolekcija u bezi sa kraljevinom SHS i Jugoslavijom, dinastije Karađorđević... Januara 2002. godine prvi put je posetio Beograd i, kako kaže, bezuslovno se zaljubio u taj grad, kojeg je do danas posetio, čak 108 puta.

Beograd ima, veli naš sagovornik, posebnu energiju i najveću dušu na svetu koju čine brojna prijateljstva koja je stekao tokom prethodnih 20 i više godina. Poljanec je svojevrsni „ambasador kulture”  između Rogaške Slatine i Beograda. Tako  je ove jeseni tokom obeležavanja 35 godina svog stvaralaštva, realizovao čak 49 programa i ugostio  28 umetnika iz Srbije. O tome šta ga je podstaklo da se na ovaj način izrazi, Nani Poljanec otkriva:

– Tražio sam originalan način da obeležim 35. godišnjicu svoga delovanja na području kulture, umetnosti, muzejskog rada koji sam započeo 1988 godine. Od tada do danas realizovao sam više od 350 manjih i većih priredbi u rodnoj Rogaškoj Slatini, širom Slovenije, u regionu, a brojne i u Beogradu. To je vrsta poslanstva koje nosim u sebi. Moja misija jeste da usrećim ljude oko sebe. Ove jeseni organizovao sam 49 programa od pozorišnih predstava, preko koncerta, naučnih predavanja, do  večeri poezije, programa za decu...  Mnogi su mi rekli da sam lud kao struja i da je to nemoguće, ali sam ih zanimljivim sadržajima demantovao.

U okviru ovog programa, saznajemo, izašla je i naučna monografija „Čuvajte mi Jugoslaviju” o spomenicima Karađorđevića u Sloveniji na 140 stranica, koju je objavila izdavačka kuća Ljudskog muzeja Rogaška Slatina, a njeni autori su Peter Mikša, Ivan Smiljanić i Nani Poljanec.

Okupiti toliki broj ljudi na jednom mestu velika je odgovornost.

– Moja polazna ideja bila je, da uradim nešto lepo za sve građane Rogaške Slatine od vrtića do doma penzionera i sve između, da dovedem „svet” umetnosti u manju sredinu, kroz druženja i nova prijateljstva za sve učesnike festivala. Tih 11 festivalskih dana Rogaška Slatina bila je mala ambasada umetnosti u kosmosu, kako je glasila i naša parola „Rogaška Slatina – Beograd – Kosmos”. Saradnja sa umetničkim krugovima iz Beograda i okoline za mene je jedna od najbitnijih stvari u životu. Koliko divnih ljudi sam upoznao svih tih godina jednostavno je neverovatno. Mali deo prijatelja sam uklopio i u ovogodišnji festival – priča Poljanec.

Program „KunstFestivala” po raznovrsnosti umetničkih ostvarenja nadmašuje mnoge programe slične orijentacije. Publika je mogla da pogleda međunarodnu izložbu umetnika, koju je otvorila slovenačka akademska slikarka Mojca Senegačnik. Festival su obogatili i nastupi pesnika i umetnika iz celog regiona: Erna Ferjanič, Jože Lipnik, Valentina Bakti, glumac Đorđe Živadinović Grgur, Zala Đurić, Boštjan Dermol, Sara Špelec, Rožana Švara, Tanja Plevnik, Slobodan Petrović Boban, Timotej Novaković...

Predavanje dr Slobodana Petrovića „Eks Jugoslavija” i njegovog kolege Aleksandra Petrovića „Od Tesle i promene svesti do Milankovića i klimatskih promena” ovom multidisciplinarnom umetničkom festivalu dali su dodatnu naučnu i duhovnu dimenziju.

Festival je upotpunila dokumentarno-poetska pozorišna predstava „San o Mileni”, u režiji rediteljke Jelene Bogavac, posvećena velikoj slikarki sa ovih prostora Mileni Pavlović Barili, a poslednjeg dana festivala su prikazana dva srpska filma „Pored mene” i „Pored tebe” Stevana Filipovića, dobitnika „Zlatne arene” u Puli.

Svega ovoga zaista ne bi bilo bez ogromne ljubavi koju u sebi nosi Nani Poljanec,

– Ljubav je definitivno najveća sila koja pokreće svet. Tako je nastao i podnaslov ovogodišnjeg festivala: „Festival ljubavi do umetnosti”, kojeg sam u celosti posvetio mom mačku, blaženom Zen Zenu koji je ove godine otišao u večna lovišta i bio je gotovo 12 godina duhovni vožd naše grupe „KunstHaus”. A nikako ne smem da zaboravim na bezuslovnu ljubav prema mom Beogradu. Dok smo tu, na kugli zemaljskoj moramo bezuslovno da volimo, bez granica, da radimo lepe stvari za čovečanstvo u svim pravcima kulture, umetnosti i prijateljstva. Naše je, da učinimo svet lepšim. Život je lep – poručuje iz Rogaške Slatine Nani Poljanec.