Užička tvrđava na poštanskoj marki

Užice – Šest i po vekova minulo je od prvog pominjanja užičke tvrđave Starog grada, čijoj je sveobuhvatnoj obnovi, obavljenoj poslednjih godina, sada pridodata i jedna počast – povodom 650. godišnjice stavljena je na poštansku marku.

„Pošta Srbije” je time, preko svoje radne jedinice „Srbijamarka”, ukazala na državnu važnost ove istorijske građevine i pomenutog jubileja. Izdavanje poštanske marke Starog grada ozvaničili su u užičkom Istorijskom arhivu dr Adam Sofronijević, direktor „Srbijamarke”, jedan od naših vodećih stručnjaka za digitalizaciju, kao i gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.

– Poštanska marka jedan je od najvažnijih državnih simbola, slika onoga što država smatra važnim. Putujući svetom na pismima i razglednicama predstavlja našu lepu zemlju, ali ona putuje i kroz vreme. Kad neko za 50 godina bude gledao program izdavanja poštanskih maraka države Srbije 2023, biće mu jasno da je jedna od prioritetnih tema bio grad Užice, njegov turizam, očuvanje prošlosti zarad sadašnjosti i budućnosti. Iz tih razloga u „Pošti Srbije” u „Srbijamarki” uložili smo poseban napor da ovo izdanje izgleda lepo. To su originalni radovi, urađeni tradicionalnim tehnikama slikarske izrade, zatim digitalno preneti na pripremu za štampu i odštampani. Objavljivanje ove poštanske marke značajno je za užički grad, njegovu izuzetnu tradiciju, to je u ovoj godini najstariji jubilej koji obeležavamo. Nadam se da ovo ostaje večni spomen užičkom gradu i jubileju – izjavio je Adam Sofronijević.

On je podsetio da 1. januara Užice postaje Kulturna prestonica Srbije za 2024. godinu.

– Važno je čuvati tradiciju, graditi kulturu, sećati se prošlosti, ali to moramo da stavimo i u funkciju sadašnjosti, turizma. Sada kad u Srbiji imamo divne puteve želimo da makar deo tih miliona ljudi koji prolaze skrenemo da vide užički grad, koji je zaista na ponos Užica i Srbije. Poštanska marka je način koji to promoviše i obeležava – rekao je Sofronijević.

Podsetivši da je Stari grad jedan od simbola Užica, gradonačelnica Jelena Raković Radivojević ukazala je na značaj obnove i najavila nove radove.

– Potrudili smo se u prethodnom periodu da uz pomoć države i donatora sačuvamo ovo zdanje koje će generacijama koje dolaze svedočiti o postojanju našeg grada i svih nas u njemu. Oko 70 miliona dinara vredni su do sada izvedeni radovi zahvaljujući kojima je tvrđava značajno obnovljena i uređena. Naši planovi se nastavljaju, naredne godine očekujemo rekonstrukciju Vodene kule, kao i izgradnju info-pulta. Urađena je projektna dokumentacija za viseći pešački most od obližnje magistrale do Starog grada, naredne godine krenućemo u realizaciju i tog projekta. Ako zaboravimo prošlost, nećemo imati ni budućnost, zato čuvamo od zaborava i zuba vremena Stari grad i sve naše kulturno-istorijske spomenike – rekla je Jelena Raković Radivojević.

U ime Istorijskog arhiva na dugu prošlost Starog grada podsetio je dr Aleksandar Savić. O vremenu nastanka tvrđave nema pisanih podataka, za razdoblje srednjeg veka postoji tek poneki dokument. Zna se da je tokom 14. veka grad bio u posedu vlastelinske porodice Vojinović.

– Prvi pomen postojanja užičke tvrđave je iz 1373. u vreme sukoba kneza Lazara sa oblasnim gospodarom Nikolom Altomanovićem, koji je u to vreme držao posede od Rudnika do Dubrovnika (Lazar je pobedio i zagospodario Užicem). Turci su zaposeli užičku tvrđavu 1463, a u 17. veku Evlija Čelebi piše da je ovaj grad na steni tada imao 41 kulu i na bedemima 4.000 grudobrana. Posle četiri veka turske okupacije užičkog grada, Srbi su ga 1862. borbama osvojili. Po odluci konferencije u Kanlidži, Turci su morali da se isele iz Užica, a zidine užičkog grada 1863. su zarušene – rekao je Savić navodeći i šta je poslednjih godina obnovljeno.