Stokholm za korak bliže NATO-u

Posle gotovo dve godine, Odbor za spoljnu politiku turskog parlamenta podržao je nacrt odluke da se Švedska primi u NATO. Sada je na potezu Velika narodna skupština, u kojoj vladajuća koalicija predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ima lagodnu većinu – 319 od ukupno 600 poslanika.

„U poslednje vreme vidimo pozitivne promene u politici Švedske u borbi protiv terorizma. Sudovi su doneli nekoliko odluka u skladu s našim zahtevima”, izjavio je predsednik Odbora Fuat Oktaj, ali nije najavio kada će se o prijemu Švedske konačno glasati u parlamentu.

U Stokholmu su najnoviji potez Turske primili s olakšanjem. „Pozdravljamo odluku spoljnopolitičkog odbora turskog parlamenta, koji je podržao molbu Švedske da postane član NATO-a. Radujemo se zbog toga”, izjavio je šef diplomatije Tobijas Bilstrom i izrazio nadu da će i parlament uskoro definitivno verifikovati proširenje alijanse u Skandinaviji. Tu odluku odmah je pozdravio i generalni sekretar zapadnog vojnog saveza Jens Stoltenberg, koji od prvog dana posreduje između skandinavskih zemalja i Ankare.

Posle vojne intervencije Rusije u Ukrajini u februaru 2022. godine Švedska i Finska su se našle pod pritiskom vodećih zemalja NATO-a i bez raspisivanja referenduma odlučile su da prekinu višedecenijsku neutralnost i uđu u alijansu. Tu inicijativu su po kratkom postupku prihvatile sve članice saveza, sem Turske i Mađarske. U Ankari su svoju saglasnost uslovili zaoštravanjem stava Stokholma i Helsinkija prema teroristima koji su poslednjih godina pobegli iz Anadolije i našli utočište u Skandinaviji, kao i ukidanjem embarga na prodaju oružja Turskoj, uvedenog zbog povremenih vojnih upada u Irak i Siriju.

Turska je u aprilu odobrila ulazak Finske u alijansu, dok je Švedska još na listi čekanja. Šta je u međuvremenu Ankara dobila? Švedska je nedavno usvojila zakon koji joj omogućava da zaoštri stav prema teroristima i ukinula je embargo na prodaju oružja Ankari. Međutim, osim u jednom slučaju, nije bilo izručenja traženih terorista, pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i sledbenika imama Fetulaha Gulena koji su osumnjičeni da su 2016. godine pokušali državni udar. U Švedskoj se sada razmatra mogućnost da se zaoštri stav i prema demonstrantima koji su u poslednje vreme skrnavili Kuran ispred turske ambasade u Stokholmu, što je izazvalo oštra reagovanja u Turskoj i islamskom svetu.

Turska je donekle uspela da se i kod saveznika izbori za zaoštravanje stava prema terorizmu. Neke zemlje su ukinule embargo na prodaju oružja Ankari, dok je u okviru vojne alijanse prvi put imenovan koordinator za borbu protiv terorizma – Tomas Gafus. U Evropskoj uniji najavljuju se carinske reforme i vizna liberalizacija za građane Turske.

Sada su u Ankari oči uprte ka Vašingtonu pošto je švedska očigledno talac tursko-američkih igara oko prodaje 40 aviona F-16 Ankari. Odgovarajući na pitanje novinara agencije Anadolija da li će Amerika konačno odobriti prodaju aviona F-16 Turskoj, predstavnik za medije Stejt departmenta je rekao da to ne može da komentariše dok se o tome formalno ne izjasni Kongres. „Predsednik Džozef Bajden već duže vreme podržava modernizaciju turske flote avionima F-16, ali o tome odlučuje Kongres”, kažu u Stejt departmentu. Kongresmeni već duže vreme blokiraju tu prodaju pošto Ankara često narušava vazdušni prostor susednih zemalja.

Erdogan je nedavno prvi put potvrdio međuzavisnost te dve odluke. „Pozitivan razvoj u američkom kongresu imao bi pozitivan uticaj i na naš stav u vezi s prijemom Švedske u vojnu alijansu”, rekao je on prošle nedelje posle susreta s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti.

Prijem Švedske blokira i Mađarska, koju Stokholm u okviru Evropske unije često kritikuje da ne poštuje vladavinu prava i da se premijer Orban ponaša kao autokrata. Iako to nije zvanično najavljeno, veruje se da će i Budimpešta podići rampu Stokholmu čim to uradi Ankara, kao što je to uradila i prilikom prijema Finske u aprilu ove godine.