Moskva ipak nije kriva za smrt Leha Kačinjskog

Rusija likuje. Poljska vlada priznaje da je oklevetala Moskvu optuživši je da je kriva za pad Tu-154 kod Smolenska 10. aprila 2010, kad je poginulo svih 96 osoba u tom avionu. Među njima je bio i predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji je išao u Katinj da na 70. godišnjicu oda poštu poljskim oficirima pobijenim u Drugom svetskom ratu.

U sovjetsko vreme to je bila nepoželjna tema, a posle raspada Varšavskog ugovora, kad se oslobodila iz njegovog zagrljaja, Poljska je tragediju u Katinjskoj šumi isticala kao primer nečovečnosti staljinističkog režima i, uopšte, ruskog naroda. Čak je i Kremlj, od Gorbačovljeve ere naovamo, popuštao i, što prećutno, što šturo, prihvatao da nije bezgrešan.

Doduše, bilo je, a i danas ima onih koji se upinju da dokažu da je pokolj nemačko delo, a da je priča o sovjetskom zločinu maslo Gebelsa, koji je to smislio da bi skrenuo pažnju s teškog poraza Vermahta u Staljingradskoj bici 1943. Da bi spektakl bio međunarodni na pres-konferenciju na licu mesta pozvao je novinare iz tada neutralnih zemalja.

Savremena Rusija prihvatila je donekle pokajničku ulogu i sagradila memorijalni centar na mestu gde su, navodno, zloglasni enkavedeovci pobili ratne zarobljenike. Dve i po nedelje posle napada Nemačke na Poljsku 1939. i SSSR je učinio isto, s obrazloženjem da štiti svoju nacionalnu manjinu koja je po raspadu carske Rusije ostala s one strane granice. Oni koji brane Staljina tvrde da su krvavi pir priredili Nemci po povlačenju Crvene armije 1941.

Bilo kako bilo, Poljacima je to bio adut koji su uvek izvlačili kad treba da uvere kako se s Rusima ne može lepo sarađivati. Zapad se toga prisećao kad zatreba, a ulje je dolio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prilikom posete Poljskoj u aprilu ove godine. Kritikovao je Ruse zbog rušenja aviona u kojem je bio i predsednik Poljske i naveo i slučaj pada malezijskog „boinga” 2014. dok su sukobi u Donbasu još bili unutrašnja stvar Ukrajine, podsetio da su ruski vojnici izvršili masakr u Buči...

Međutim, odjednom se stvari menjaju iz temelja. Posle izbora, u oktobru, vladajuća partija u Poljskoj Pravo i pravda, koju je s pokojnim Lehom Kačinjskim vodio njegov brat blizanac Jaroslav, takođe nepomirljivi neprijatelj Rusije, nije mogla da sakupi većinu u Sejmu, pa je u decembru morala da prepusti vlast opoziciji.

Ministar odbrane u novoj vladi Vladislav Kosinjak-Kamiš 15. decembra je dekretom raspustio potkomitet koji je istraživao zbog čega je kod Smolenska pao avion. I ne samo to. Odredio je grupu koja će da ispita čime su se bavili istražitelji. Njegov zamenik Cezari Tomčik javno je kazao da je bilo dosta „laganja u ime poljske države” i da mora da se prekine trošenje novca na ono što nema ništa zajedničko s istragom. Kako je došlo do nesreće treba, kako je istakao, da objasne stručnjaci, a ne političari, varalice i ljudi koji koriste laž kao oruđe. Upro je prst u potkomitet tvrdeći da je novac za istragu koristio u političke svrhe, a ne za ono za šta je bio namenjen.

Predsednik potkomiteta Antoni Macjerevič brže-bolje je istupio s tim da mandat njemu i njegovim saradnicima ističe u avgustu iduće godine. I da ministar odbrane nema zakonsko pravo da ga raspusti.

Ruska komisija je u januaru 2011. saopštila da su u pilotsku kabinu ušli direktor diplomatskog protokola Ministarstva inostranih poslova Poljske Marijuš Kazana i komandant poljskog Ratnog vazduhoplovstva Andžej Blasik, u čijoj je krvi nađeno 0,6 promila alkohola, i naredili da se sleti po svaku cenu, iako je bila gusta magla, a vetar vrlo jak.

Poljska komisija s tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Ježijem Milerom na čelu završila je istragu pola godine kasnije. U njenom izveštaju su okrivljeni piloti, a o bilo kakvom pritisku na njih nije bilo ni reči, ali je okrivila ruskog dispečera da nije ozbiljno radio svoj posao. Obe komisije su isključile mogućnost da je bilo eksplozije. Kada se 2015. u Poljskoj promenila vlast počelo se ispočetka, pod rukovodstvom tadašnjeg ministra odbrane Antonija Macjereviča. Godinu dana kasnije osnovao je potkomitet, koji je sada raspušten. On je izneo verziju da je reč o terorističkom činu da bi Poljska bila lišena ljudi koji su vodili zemlju ka nezavisnosti. U aprilu prošle godine, dakle kad je već počeo rat u Ukrajini, za avionsku nesreću je okrivio ruske službe za specijalne zadatke, koje su u letilicu podmetnule trotil dok je bila na pregledu u Rusiji.

Za sadašnju vlast u Poljskoj nipošto ne može da se kaže da je naklonjena Rusiji više od prethodne. Razlika je u tome što je ona, u odnosu na doskorašnju, još bliža Zapadu i koristi priliku da odmah „nokautira” glavnog suparnika na domaćem političkom ringu.