Zrno po zrno pogača

Od malena su nas učili da je korisno štedeti. A da je moguće uštedeti i u ovim penzionerskim danima pokazuje više od milion primera. Ja sam, na primer, od novembra 2014. do oktobra 2018. uštedeo 4.250,24 evra. Svakog meseca na štednji je ostajalo od 85 do 95 evra, preračunato po srednjem kursu na dan isplate penzija, što je u proseku činilo 15,26 procenata moje penzije, dok je kod moje supruge s penzijom prosvetnog radnika to izdvajanje iznosilo samo 4,64 odsto. To je posledica činjenice da je Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija bio human, pa ko je imao veću penziju – više je štedeo. Zbog ovolike uštede lično mi se pismom predsednik države zahvalio. Za ovako solidnu penziju za naše prilike treba da zahvalim bivšem šefu računovodstva u našem preduzeću, čoveku sa svršenom večernjom srednjom ekonomskom školom, koji nije umeo ili nije smeo da se usudi da malo zaobiđe zakon, nego je doprinose za Fond PIO uplaćivao striktno po zakonu. Zato ja, u odnosu na moje kolege iz drugih preduzeća, imam veću penziju, a oni su svakog meseca na osnovu raznih „prebačaja normi” i „pretoplih obroka” imali od 50 do 100 odsto veća primanja od mene.

Dok sam prikupljao podatke za ovu analizu uverio sam se da je zaista isplativije štedeti u dinarima nego u evrima. Jer 10. januara 2017. jedan evro je vredeo 123,9458 dinara, a 30. novembra 2023. samo 117,2137. U odnosu na dinar, evro je za to vreme izgubio 5,43 odsto svoje vrednosti. Kako se lakše snalazim u dinarima, tih 4.250,24 evra pretvoriću u dinare po srednjem kursu na dan 30. novembra 2023, kad sam primio 20.000 dinara. Ispada da sam uštedeo 498186,36 dinara (nešto malo manje od pola miliona). To je samo glavnica, a što se tiče kamate, to, u ovim godinama, teško da mogu da izračunam, pogotovo od kad su uveli EURIBOR, referentnu, nominalnu kamatnu stopu i slično. Ali je sigurno da i ona postoji.

Prema rečima ministra finansija, a on to najbolje zna, jer svaki trošak mora da se proknjiži, u poslednje četiri godine penzionerima je pet puta isplaćena jednokratna pomoć: 4.000 dinara, 5.000 dinara, 50 evra (protivvrednost u dinarima), 20.000 dinara i ovo zadnje 20.000 dinara. Ako sve to pretvorimo u evre prema navedenom kursu, to je oko 468 evra. Mada to oni nazivaju „jednokratnom pomoći države”, meni to više liči na vraćanje dela glavnice. Bez obzira na naziv, bitno je da je to vraćanje počelo i ako se nastavi istim tempom, ja ću mojih 4.250 evra povratiti kroz sledeće 32 godine. Živi bili pa videli.

Petar Ž. Terzić,
Kraljevo