Pojas Gaze do Crvenog mora

Teheran – Rat u Gazi preneo se na široka pomorska prostranstva Bliskog istoka i naveo SAD da formiraju koaliciju za odbranu bezbednosti plovidbe Crvenim morem, ali jemenski pobunjenici ponavljaju da vojne operacije neće prestati sve dok Izrael ne prekine invaziju i omogući dotur humanitarne pomoći.

Regionalna tenzija se posebno uvećala od 19. novembra, kada su jemenski Huti, saveznici Irana u regionu, pokrenuli seriju raketnih i napada dronovima na komercijalno brodovlje zemalja koje podržavaju Izrael u znak solidarnosti sa palestinskim otporom u pojasu Gaze, a njihove akcije prete da ozbiljno uzdrmaju izraelsku ekonomiju i poremete globalnu trgovinu.

Administracija predsednika Džoa Bajdena se od izbijanja krize držala uzdržano pokušavajući da ne ugrozi lomljivi mir u Jemenu, uspostavljen aprila prošle godine, posle primirja koje su uz posredovanje UN potpisali Huti i predstavnici jemenske vlade koju podržava Saudijska Arabija, ali sada se odlučila na odgovor koji još nije precizno definisan.

Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin je posle ture Zalivom, u Bahreinu, sedištu flote za zapadnu Aziju, objavio da će se ratni brodovi Bahreina, Britanije, Francuske, Holandije, Italije, Kanade, Norveške, Sejšela i Španije pridružiti Amerikancima kako bi se obezbedile vode Crvenog mora. Australija je najavila slanje male grupe vojnog osoblja, ali ne i brodove ili avione. Neke druge zemlje doprineće savezu, ali su odabrale da ostanu anonimne, izvestio je AP.

Ostin, koji je veći deo svog mandata proveo u objašnjavanju opravdanosti američkog vojnog izvlačenja sa Bliskog istoka, pozvao je svih 39 država članica koalicije koja pod komandom SAD patrolira vodama regiona da se pridruže misiji „Čuvar prosperiteta”. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zapretio je unilateralnom akcijom: „Ukoliko nema međunarodne organizacije – pošto je ovo globalni problem – radićemo na tome da otklonimo pomorsku blokadu.”

Ispostavlja se da ključne arapske države i dalje vagaju političke rizike učešća u zajedničkim pomorskim snagama nazvanim „Kombinovana borbena grupa 153”. Saudijska Arabija, čije su trupe direktno ratovale sa Hutima tokom građanskog rata, Egipat i zemlje Zaliva, sem Bahreina, upadljivo nisu na listi, što se tumači njihovim pokušajem da se distanciraju od „bezuslovne” američke podrške izraelskim operacijama u Gazi koje su dovele do gubitka života više od 20.000 palestinskih civila. Oman, koji posreduje između Huta i međunarodne zajednice, odbio je da pritisne Hutije da prestanu sa napadima, pošto prekid vatre u Gazi ima prioritet.

Postoje i ekonomski razlozi. Tranzitna plovidba kroz Suecki kanal je Egiptu prošle godine donela prihod od 9,4 milijardi dolara, a ruta od luke Adena je ključna za aktivnost saudijske luke Džeda.

To što Izrael ne uvažava apele Vašingtona da, zbog straha od proširenja sukoba, obori intenzitet rata i što najbliži američki saveznici u regionu nisu spremni da se uključe u pomorsku koaliciju, govori da SAD imaju sve manje uticaja na Bliskom istoku. Amerika zasad koristi jedino oružje koje ima na raspolaganju: optužuje Iran da je blisko povezan sa napadima svojih jemenskih saveznika. Bela kuća objavila je obaveštajne podatke na osnovu kojih tvrdi da vlasti u Teheranu paravojnu miliciju Hutija snabdevaju raketama i dronovima, kao i taktičkim obaveštajnim podacima.

„Znamo da je Iran duboku umešan u planiranje operacija protiv komercijalnih brodova u Crvenom moru”, saopštila je glasnogovornica Saveza za nacionalnu bezbednost. „Nemamo razloga da verujemo da Iran pokušava da odvrati Hute od ovog nepromišljenog ponašanja.”

Šef iranske diplomatije Hosein Amir Abdolahijan je u više navrata demantovao da je Islamska Republika odgovorna za više od stotinu dosad zabeleženih napada na brodovlje koje od moreuza Bab el Mandeb plovi ka Sueckom kanalu. „Zaista ne želimo da se ova kriza (u Gazi) proširi, ali SAD intenziviraju rat podrškom koju daju cionističkom režimu”, kaže on izbegavajući da pomene Izrael. „Jemen donosi sopstvene odluke i postupa nezavisno.”

Iranske zvaničnike i državne medije to ne sprečava da Hute javno hvale kao sastavni deo „Osovine otpora”, koja uključuje razne regionalne grupe, među njima libanski Hezbolah i palestinski Hamas. Iranski ministar odbrane Mohamed Reza Aštijani ima jasnu poruku Vašingtonu i njegovoj koaliciji: „Niko ne može da testira mišiće na području gde mi držimo komandu. Crveno more je naš region.”

„Hrabra akcija Ansar Alaha (Hutija) u ograničavanju kretanja brodova ka okupiranim teritorijama pojačala je pritisak na cioniste”, piše na mreži „Iks” Ali Šamhani, visoki savetnik iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Ali Hamneija. „Svaki član koalicije biće direktan učesnik ubijanja dece od strane cionističkog režima.”

Vodeći konzervativni dnevnik „Kejhan” hvali suprotstavljanje Huta planiranoj koaliciji, dok „Džavan”, list iza koga stoji Islamska revolucionarna garda (IRG), aplaudira pobunjenicima zbog spremnosti da se „dostojanstveno bore protiv prljave koalicije”. Ovde je veliki publicitet dobila izjava jednog visokog funkcionera Huta da „čak i da Amerikanci uspeju da mobilišu čitav svet, naše vojne operacije neće prestati”.

Abdel Malek el Huti, jedan od lidera pobunjenika koji od 2015. kontrolišu najveći deo Jemena uključujući i glavni grad Sanu, tvrdi da će u slučaju napada oni uzvratiti ciljajući „američke ratne brodove, američke interese i američku navigaciju”.

Tenzija u Crvenom moru, potencijalni novi front rata u Gazi, očito ne obara decenijsku napetost u odnosima između Irana i Amerike, koja je davno napustila vode Persijskog zaliva i prenela se na čitav Bliski istok.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista