Sizifov krug - stubovi svetlosti

"Na nebeskom svodu upisani su bezbrojni odnosi sadržani u mitovima, legendarnim slikama starog sveta. Utemeljeni su u sazvežđima zamršenih odnosa, u sukobima i večitim stremljenjima ka uzvišenom u čoveku. Nije čovek osmislio legende, one su njega vremenom obeležile. I danas ljudi, nesvesno, jednim delom žive po linearno metafizičkim smerovima alegorijske zapitanosti – kaže Danilo Vuksanović, umetnik čija je izložba „Sizifov krug - stubovi svetlosti” predstavljena u galeriji „Atrijum” pod krovom Biblioteke grada Beograda.

Govoreći o svetu koji ga je inspirisao, autor podseća da kada se Edip obreo pred Sfingom u prikrajku robusne stene na tragu staze koja vodi u Tebu nije mogao da pretpostavi šta će ga upitati. Slušao je o njenoj surovosti prema neznalicama, nesvestan proročanstva koje ga je usvojilo. Nabreklih stopala koje je vukao iz detinjstva, žilavih mišica i domišljat, ipak, uspeo je da reši zagonetku trostepenog veka. U toj predstavi čovekovog života sve se označavalo promenom kičmenog stuba, od najranijeg detinjstva do uspravnih godina u sigurnim koracima, do ponovnog savijanja u poznom dobu.

–Oduvek sam priču o Sfinginoj zagonetki zamišljao posve drukčije. U glavi su mi se prevrtale peščane zavese i otkinut nos božanskog lica, u zaturenim tragovima drevne piste nepoznatih graditelja. Prvo su, kažu, isklesali stubove da podupru nebesa i odmah potom ispisali kodove za tumačenja sledbenicima. Kapiteli stubova svetlosti postali su ocrtane krošnje temelja ljudske duhovnosti. Nad njima se u okularu planetarnog pejzaža, ulivaju smerovi najpreciznijeg kompasa, a sve četiri strane sveta postaju jedina istina. Ono što prati celokupni tok čovekovog hoda zapravo je nepromenljiva ideja, univerzalna vertikala, savez između neba i zemlje. Često je to i osuda slična onoj sa kojom se susreo lukavi Sizif – priča slikar, i dodaje da personifikacija uzaludnosti, ipak, može biti i metafora napretka, jer važno je da se krug okreće kroz vreme koje prolazi u stalnom radu čiji će smisao tumačiti generacije posle nas.

–Izloženi radovi, urađeni su u kombinovanoj tehnici na platnu, najčešće iz dva segmenta. Na samom njihovom kraju  „obeleženi” su kružnim prihvatom raširenih ruku, ispruženih u duhu beskonačnog stiska našeg trajanja. U krugu sa linijama kanapa nagoveštena je dvostruka moć njegovog značenja udubljena u povezanom obruču bez početka i kraja, ojačana i svesna Božanske savršenosti. I setićemo se zajedno svih pouka o simbolima koje smo slušali a koje treba stalno ponavljati, o tome kako među brojnim simbolima krug označava Sunce, svetlost i život, neprekidnu liniju postojanja. Podseća nas na obavezu i odgovornost koju nosimo na plećima kako bi sačuvali celinu civilizacije oličenu u stalnom usavršavanju. Simbol kruga je jasna slika univerzalne ideje slobodnog čoveka, kao savršenog oblika koji prerasta u položenu osmicu, Lemnis, nikad okončani niz života i smrti. Zato ne treba zaboraviti da nas s vremena na vreme, krug testira kako bi proverio izdržljivost i stepen naprezanja koji možemo da izdržimo. A savremenost će svakako stati u nametnuti okvir zaobljenog vidika svakodnevnice – zaključuje Vuksanović.

Kustos postavke je Nataša Ril.

Danilo Vuksanović rođen je u Somboru. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, smer grafika. Magistrirao je crtež, a zatim i doktorirao na istoj Akademiji. Član je međunarodnog muzejskog komiteta (ICOM), Udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Imao je samostalne i kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu. U svom radu koristi kulturno nasleđe kao rezervoar ideja za nastanak novog umetničkog dela. Radi crteže, slike, kolaže, animacije, objekte i prostorne instalacije, a bavi se i likovnom kritikom. Zaposlen je u Galeriji Matice srpske kao viši konzervator-restaurator, gde je urednik edicije izložbi „Tradicija i savremeno stvaralaštvo” i pomoćnik upravnika. Njegovi radovi nalaze se u muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama kod nas i u svetu.