Jesenji radovi u bašti

Dolazak hladnijih jesenjih dana nije razlog da vaša dvorišta i terase uvenu, iako letnje sorte, istina, prestaju s cvetanjem. U oktobru možete razdeliti i posaditi starije biljke, prorediti i okopati preguste zasade, te posaditi ukrasno grmlje ili drveće. Ukoliko još niste posadili lukovice, iskoristite poneki topliji jesenji dan i za te radove u bašti. Zumbuli, lale i narcisi dobro podnose niske temperature i njihove lukovice sade se u jesen. Da biste ih zaštitili od poljskih miševa, koji ih mogu pojesti u nedostatku druge hrane, možete ih ograditi žičanim korpama ili uskom mrežom od nerđajuće žice.

Lukovice sadite na dubini dvostruko većoj od njih samih, a u rupu obavezno postavite drenažni sloj od šljunka. Gomoljaste i lukovičaste biljke koje dobro podnose niske temperature mogu provesti zimu i napolju u saksijama. Međutim, moraju se zaštititi od suvišne vlage u zemljištu, pa ih stoga ostavite ispod nastrešnice. Ako želite da ulepšate dvorište, kako bi ono bilo šareno i tokom hladnijih jesenjih dana, najpopularnije rešenje su hrizanteme. Ta lepa biljka cveta u raznim bojama i nijansama, pa nije čudo što ljubitelji cveća nazivaju hrizanteme „jesenjim lepoticama”. Baštovani preporučuju da se velike hrizanteme sade pojedinačno a da se manje kombinuju s drugim biljkama.

Inače, lukovice su grupa najatraktivnijih i najrazličitijih biljaka u bašti. Prosto je nemoguće opisati svu raznolikost u veličinama, bojama, mirisima ili oblicima njihovog cveta. Spadaju u vrste koje je lako uzgajati jer se brzo prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo pojavljivaće se iznova, godinama, bez neke posebne nege. Mesta na kojima mogu da se sade u bašti su ograničena samo našom maštom, budući da mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem ili perenama, ispod drveća ili na travnjacimadajući „divlji” efekat bašte.

Termin „lukovice” se koristi za biljke koje imaju zadebljan koren, sa sposobnošću skladištenja rezervi hrane za period mirovanja. Ovaj termin obuhvata ne samo biljke koje imaju tzv. pravu lukovicu, već i one sa rizomima, krtolama ili krtolastim korenjem. Iako su slične, između njih ipak postoje jasne razlike.Iz lukovica možemo da dobijemo predivne cvetove za svaki period godine, počev od kraja zime, kada cvetaju visibabe (Galanthus), rani krokusi, anemone itd. Početkom proleća se pojavljuju lale, narcisi, zumbuli, kockavice (Fritillaria)itd. Većina perunika cveta u rano leto zajedno sa ukrasnim lukovima (Allium). Sredina i kraj leta pravo je vreme za cvetanje dalija, begonija, ljiljana, gladiola itd. Kada stigne jesen, dalije su još uvek u cvetu,a njima se pridružuju amarilis, ciklame, jesenji krokusi, nerine itd.

Lukovice mogu da rastu u svim delovima bašte. Većina voli osunčane pozicije i dobro drenirano zemljište kao što su lale i gladiole. Sa druge strane, trolist (Trillium) i plavi zvončići (Hyacinthoides) uživaće u senci. Vrste niskog rasta, krokusi i anemone, najbolje je saditi po ivicama leja ili u kamenim baštama, dok je za visoke vrste namenjena sredina ili zadnji deo leje. Ipak, kako sva pravila postoje da bi se kršila, tako se i lukovice uspešno gaje i kombinuju na više mesta u skladu sa našim željama.

Čest je slučaj da se setimo ove grupe biljaka tek kada ih vidimo da cvetaju u komšijinoj bašti. Nažalost, tada je već kasno i vreme sađenja tih vrsta je davno prošlo. Postoje dve glavne sezone kupovine i sađenja, i to jesen ili kasna zima. Prolećne lukovice spadaju u otporne biljke koje mogu da podnesu niske temperature i one se sade u jesen. Poluotporne letnje lukovice se sade početkom proleća, dok se neotporni gomolji dalija iznose tek kada prođe opasnost od kasnih proletnjih mrazeva. Ako nismo sigurni, najbolji pokazatelj pravog vremena sađenja lukovica je kada se one pojave u prodaji.