Koliko će Zelenskog da košta „Kraken"

Napadi na civile u ruskom gradu "greška su i glup potez Zelenskog" , zaključuju analitičari. Kad se činilo da predstoji smirivanje ratnih dejstava, na vidiku bili pregovori, ovaj čin sada ubrzava spiralu rata.

Vladimir Putin obećao je 1. januara da raketni udari na civile u Belgorodu „neće proći nekažnjeno“. U napadu 30. decembra, u gradu je poginula najmanje 21 osoba, među kojima četvoro dece, a ranjeno je 111 osoba, uključujući 17 dece. Sve žrtve su bili civili i nema naznaka da su ukrajinske snage gađale vojne ciljeve. U udaru nije poginuo nijedan ruski vojnik.

Mete u Belgorodu su bile klizalište, sportski centar i univerzitet.

Već 2. januara usledili su novi napadi ukrajinskih oružanih snaga na Belgorod,  pričinjena šteta je znatno manja. Ukrajinci su napali i Donjeck, a ovaj napad je opet bio usmeren na civile.

Ruske obaveštajne službe obavestile su Putina  da je napad na Belgorod izveden direktno po naređenju Zelenskog. Ovu operaciju je izvela formacija Kraken, koja je jedinica specijalnih snaga pod komandom Glavne uprave vojno-obaveštajne službe (GUR), koju vodi Kiril Budanov.

Jedinica “Kraken”

Prema Rusima, terenski komandant „Krakena” odgovoran za Belgorodsku operaciju bio je Sergej Veličko. Veličko je ranije služio u puku Azov, koji mnogi smatraju neonacističkom i antisemitskom grupom poznatom po svojoj bezobzirnosti.

Jedinica „Kraken” se nalazi u severoistočnom delu Harkovske oblasti. Ona nije deo ukrajinske vojske i pod direktnom je komandom Glavne obaveštajne uprave.

Ruska strana tvrdi da su rakete koje su ispalili Ukrajinci bile opremljene kasetnim bojevim glavama. Prethodno su Sjedinjene Države prebacile u Ukrajinu pošiljku napredne konvencionalne municije kalibra 155 mm, koja je kasetna municija, što je odluka koju su Amerikanci doneli uglavnom zato što su ostali bez konvencionalne municije od 155 mm. Ne zna se da li su granate za ukrajinski MLRS ili češki vampir opremljene kasetnim delom, ali ni Ukrajinci ni Česi još nisu demantovali izveštaje o upotrebi kasetne municije u Belgorodu.

Analitičari smatraju da se napadom na civile u Belgorodu, Zelenski nadao da će poljuljati moral ruskih vlasti, piše AT. Ali efekat se pokazao suprotnim. Napravio je grešku koja za njega preti da postane „smrtni bumerang“.

I ovo nije bila prazna pretnja. Od 31. decembra, ruske snage su lansirale oko 50 dronova na različite ciljeve u Ukrajini. A 1. januara je već bilo 90 dronova. Ali najsnažniji napadi dogodili su se 2. januara, kada su zabeležena najmanje tri talasa udara bespilotnih letelica i raketnih napada na različite ciljeve u Ukrajini.

Čini se da su napadi 2. januara značajno oslabili ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, posebno u Kijevu. Rusija je ispalila 11 do 13 hipersoničnih projektila Kinžal.

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni rekao je da su Ukrajinci oborili 11 projektila Kinžal, ali nije pružio dokaze. Prema nekim izveštajima, Kinžali su zapravo pogađali ciljeve u Kijevu, a iz ukrajinske PVO nije primećena reakcija.

Takođe se navodi da je u napadima korišćen dron Geran-2, ruska verzija iranskog drona kamikaza Šahed-136.

Civili kao kolateralna šteta

Rusi već nekoliko meseci gađaju ukrajinska vojna postrojenja, kao i elektroenergetsku infrastrukturu i sisteme vodosnabdevanja u ukrajinskim gradovima i mestima. Sada će ih intenzivirati. Rusi obično tvrde da su njihovi napadi na stambene zgrade bili nesrećni slučaj, ili da su ih zapravo pogodile zalutale ukrajinske protivvazdušne rakete, ili da su civilne zgrade služile kao vojna komandna mesta, spavaonice za ukrajinske i strane vojnike, ili čak obaveštajnih centara.

Sa svoje strane, Ukrajina je uvek tvrdila da Rusija cilja civile.

Postoji ozbiljno nesaglasje između strateške vizije Zelenskog i pozicije vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog. Zalužni se aktivno zalaže da se ukrajinske snage povuku na odbrambene položaje, pokušaju da minimiziraju svoje gubitke i odupru se bilo kakvim pokušajima Rusa da prošire granice neprijateljstava izvan regiona Donjecka i Zaporožja. Zalužni je ostao tih o Krimu, ali nema ubedljivog razloga da se veruje da je poluostrvo njegov primarni vojni cilj.

U međuvremenu, Zelenski želi da osigura da tok novca, oružja i finansijske pomoći nastavi da teče u Ukrajinu iz Sjedinjenih Država i Evropske unije. Takođe je uveren da može poljuljati homogenost ruskih vlasti i možda čak dovesti do svrgavanja Putina. Na bojnom polju, Ukrajinci stalno gube tlo pod nogama, posebno na teritorijama zapadno od Bahmuta i kod Avdijevke. Ukrajina nastavlja da trpi ogromne gubitke u raznim sukobima duž linije kontakta, koja već počinje da se pomera ka zapadu.

Ali Zelenski tvrdi da će napadi na ruske gradove ojačati podršku Zapada. Ovo izgleda malo verovatno. Veliki ulog i veliki rizik je preuzeo.

Sasvim je moguće da će takvi napadi dovesti do potpuno drugačijih rezultata za Ukrajinu i njene pristalice. Rusija, koja je već optužila Čehe za prebacivanje projektila u Kijev, može, na primer, da kazni takve dobavljače oružja, što će, zauzvrat, rezultirati proširenjem granica sukoba.

Veliki ulog, veliki rizik

Čak i ako Rusi ograniče svoje borbe na Ukrajinu, tu zemlju predstoje druge opasnosti. Najvažniji je gubitak podrške zapada. Taktički, Ukrajinci su se ispostavili kao amateri. Drugi važan faktor je promena političke situacije u Evropi. Dok su neki u Poljskoj možda voljni da se bore protiv Rusa, drugde ima malo entuzijazma i političke promene su sve bliže. To se odnosi čak i na Britance, koji su vatreni pristalice Ukrajine od samog početka i izjavili da su spremni da nastave borbu. U ovom trenutku, Britaniji ponestaje oružja i zaliha (ili novca), a njena konzervativna vlada može biti poražena na biralištima. Napadi Zelenskog na ruski grad, bili opravdani ili ne, greška su, zaključuju analitičari. Putin je priznao “da sve kuva u njemu” zbog pogibije toliko civila u Belgorodu. Poznajući ga, znaju da će da se “osveti i kazni”. Koga, pa naredbodavca, što nije aluzija nego ozbiljan zaključak.