Prvo najbolje stvari

Dok donosimo odluke bitne za postizanje ličnih ciljeva i uzvraćanje drugima, vreme je da zamislimo koje su to pozitivne promene koje možemo doneti svetu u narednih dvanaest meseci. Bacajući svetlo na moć činjenja dobra, vreme je da razmislimo o tome kako možemo da proširimo svoj uticaj da bismo učinili sve što je u našoj moći.

Globalno, sve zemlje su obećale da će rešiti sve velike svetske probleme do 2030. godine, kroz takozvane ciljeve održivog razvoja. Svetske vlade su se okupile 2015. da bi obećale kako će okončati glad, siromaštvo i bolesti, da će iskoreniti korupciju, klimatske promene i rat, da će obezbediti radna mesta, razvoj i obrazovanje, zajedno sa zbunjujućim nizom velikih i manjih obećanja kao što je razvoj urbanih vrtova. Nažalost, minule godine su čak i UN priznale da smo u tome bili prilično neuspešni. Kad obećavamo sve, to znači da nam ništa nije prioritet.

Moramo insistirati na tome da naši političari postanu realni 2024. i da se prvo fokusiraju na najefikasnije politike. I u našim sopstvenim prazničnim darivanjima na sličan način treba da težimo da postignemo što više dobrih stvari za svaki utrošeni dolar.

Zajedno sa svojim trustom mozgova, Kopenhaškim konsenzusom, poslednjih godina sarađivao sam s više od stotinu vodećih svetskih ekonomista i nekoliko dobitnika Nobelove nagrade kako bih otkrio gde svako od nas najbolje može da pomogne.

Naši besplatni, revidirani nalazi, koji se takođe mogu pročitati u knjizi „Prvo najbolje stvari”, nude mapu puta za 12 najpametnijih inicijativa političarima širom sveta. Oni ističu dokazana rešenja za uporne probleme koja donose ogromne koristi po niskoj ceni. To su politike kao što su obezbeđivanje više mreža protiv komaraca za borbu protiv malarije, dodataka ishrani za trudnice kako bi se povećale mogućnosti za bebe i pre nego što se rode, ili bolje pravne zaštite kako bi se osigurala prava siromašnih farmera na njihovu zemlju, povećavajući produktivnost.

Sve u svemu, političari bi mogli da izdvajaju samo 35 milijardi dolara godišnje – što predstavlja grešku prilikom zaokruživanja u većini svetskih pregovora – da bi obezbedili ogromnu korist: primena ovih 12 politika spasila bi 4,2 miliona života godišnje i učinila da siromašnija polovina sveta dobija bilion dolara više svake godine. U proseku, svaki uloženi dolar doneo bi neverovatna 52 dolara socijalne pomoći.

Ali baš kao što ovi sveobuhvatni ciljevi treba da inspirišu i usmeravaju političare, njima takođe treba da se rukovodimo dok dajemo sopstvene priloge kako bismo pomogli da 2024. bude bolja.

Moramo se više fokusirati na epidemiju tuberkuloze. Tuberkuloza je izlečiva već duže od 50 godina, ali i dalje ubija više od 1,4 miliona ljudi godišnje. Rešenje je prilično jednostavno: Pobrinite se da više ljudi dobije dijagnozu i olakšajte pacijentima da istraju s terapijom, što je potrebno tokom iscrpljujućih šest meseci. Mnoge organizacije se zalažu za ova jednostavna rešenja, a vi im možete pomoći. Smatramo da bi trebalo da vlade na sličan način povećaju obim svog finansiranja. Samo 6,2 milijarde dolara godišnje mogle bi spase milion života svake godine u narednim decenijama. Svaki uloženi dolar doneo bi neverovatnih 46 dolara socijalne pomoći.

Takođe, treba da obratimo pažnju na jeftine i efikasne načine za unapređenje nastave deci u školama. Tableti s obrazovnim softverom koji se koriste samo jedan sat dnevno tokom godine koštaju samo 21 dolar po učeniku i rezultiraju nastavom koja bi obično trajala tri godine. Polustrukturisani nastavni planovi mogli bi da učine da nastavnici predaju efikasnije, udvostručujući rezultate nastave svake godine za samo devet dolara po učeniku. Kao pojedinci, možemo donirati organizacijama koje obavljaju neverovatan posao u ovim oblastima, širom Afrike i van nje. A vlade bi, za manje od 10 milijardi dolara godišnje, mogle kolektivno dramatično da poboljšaju obrazovanje za skoro pola milijarde učenika osnovnih škola u siromašnijoj polovini sveta, postižući tako na duži rok povećanje produktivnosti od 65 dolara za svaki potrošen dolar.

A mogli bismo mnogo više da pomognemo u zdravlju majke i deteta. Istraživanje pokazuje da je jednostavan paket politika koje poboljšavaju pristup osnovnoj nezi i planiranju porodice neverovatno moćan – i mnoge organizacije danas ulažu mnogo napora u ovim oblastima. Ako bismo mogli da ubedimo političare da izdvoje manje od pet milijardi dolara godišnje, mogli bismo da spasemo živote 166.000 majki i 1,2 miliona novorođenčadi godišnje.

U svih 12 politika koje smo identifikovali postoje inspirativne organizacije koje obavljaju neverovatan posao. To su oblasti u kojima naše donacije – i svaka dodatna državna potrošnja – mogu imati najveći uticaj.

Pruža nam se prilika da se oslobodimo kruga negativnosti u kojem se vrtimo. Vreme praznika, sa svojim trenucima razmišljanja i slavlja, tera nas da zastanemo i sagledamo pozitivne aspekte naših života i sveta uopšte. Hajde da za 2024. odlučimo ne samo da pomognemo više, već da pomognemo bolje. Hajde da se u narednih dvanaest meseci usredsredimo na davanje najefikasnijeg doprinosa koji će najviše uticati na stvaranje boljeg sveta.

Predsednik Kopenhaškog konsenzusa i gostujući saradnik Huverovog instituta Univerziteta Stanford, autor knjige „Prvo najbolje stvari”