Podrška SAD vlastima u Prištini direktno se uslovljava formiranjem ZSO

Specijalno za „Politiku”

Branko Mikašinović

Američka javnost s negodovanjem gleda na bilo kakvu vrstu napada na zvanične institucije i podrivanja ustavnog uređenja, naročito jer se i sam Vašington pre nepune tri godine susreo s nasilnim upadom izgrednika na sedište zakonodavne grane vlasti, te da je vrlo oštro reagovao sankcionisanjem takvog ponašanja i procesuiranjem odgovornih. U tom smislu podrška ambasadora SAD Kristofera Hila normalizaciji političkog stanja u Srbiji, uz izričit stav da nasilju i vandalizmu nad državnim institucijama nije mesto u demokratskom društvu, ima posebnu težinu. Nadam se da će se američkim primerom voditi i neke vodeće evropske zemlje, kaže u intervjuu za „Politiku” Marko Đurić, ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako biste sumirali reagovanje zvaničnog Vašingtona na ishod parlamentarnih izbora u Srbiji održanih 17. decembra?

Zvanična američka administracija poslala je jasnu poruku da se raduje saradnji s budućom Vladom Srbije i nastavku zajedničkog rada na unapređenju bilateralnih oblasti od interesa, jačanju vladavine prava, kao i očuvanju regionalnog mira i stabilnosti. Veoma je značajna izjava ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila u formi poziva na stabilizaciju aktuelnih prilika uz isticanje važnosti poštovanja volje građana, slobodno iskazane na izborima, kao odraza legitimnosti demokratskih procesa i spremnosti svih političkih aktera u našoj zemlji da mirno i odgovorno prihvate ishod izbora, bio on povoljan po njih ili ne.

Naš narod je ponovo odlučio da poverenje pokloni Srpskoj naprednoj stranci i na taj način nosiocu liste „Srbija ne sme da stane”, predsedniku Aleksandru Vučiću, simbolično reafirmiše podršku snažno izraženu na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, za koje, setimo se, čak nije ni bio potreban drugi krug kao što je to u prošlosti s kandidatima često bio slučaj. Tužno je što predstavnici pojedinih političkih struja ne žele da prihvate odluku većinskog naroda Srbije, već nastoje da nasiljem, pritiscima na javnost i trivijalnim pokušajima zamaskiraju svoj politički neuspeh i preuzmu vlast na ulici. Ne samo da time ne poštuju sopstvene građane, obezvređuju njihov izbor i unižavaju dignitet srpskih institucija već i ozbiljno narušavaju međunarodni ugled Srbije.

Šta rezultati izbora znače za dalje odnose SAD–Srbija?

Izborni rezultati pokazali su rešenost našeg naroda da u naredne, za nas na međunarodnom planu veoma značajne četiri godine, nastavi da ide putem kojim sigurno koračamo već više od jedne decenije. Narod je izabrao stabilnu, ozbiljnu, odgovornu i dokazano uspešnu političku opciju koja će i na unutrašnjem i na spoljnom planu slediti kontinuitet rada na jačanju i napretku Srbije u svakom mogućem pogledu. Saradnja sa SAD kao najvećom silom zapadnog sveta neizostavni je deo spoljnopolitičkog mozaika Srbije, a opštenarodna volja izražena na dosada najviše demokratskim i najbolje organizovanim parlamentarnim izborima od uvođenja višestranačja u Srbiji, poručuje nam dve ključne stvari. Prva je, svakako, ogromno poverenje naroda u budućnost Srbije predvođenu predsednikom Vučićem i najvećom političkom partijom u našoj zemlji, a druga je ogromna odgovornost da SNS kao izabrana politička opcija to poverenje opravda u narednom četvorogodišnjem rukovođenju državom.

Održavanje dobrih odnosa sa Amerikom i njihovo dalje unapređenje u vrhu su diplomatskih prioriteta Srbije, i ja u budućnosti vidim samo njihov dalji rast i razvoj na dobrobit građana naše zemlje – počevši od sve snažnije i raznovrsnije saradnje na planu ekonomije, investicija, IKT sektora, energetike, odbrane, obrazovanja, nauke, pa sve do iniciranja strateškog dijaloga kao obostrane potvrde visokog nivoa međusobnih odnosa. Svakako da uvek ima prostora za proširenje saradnje, ali je i mnogo toga postignuto, ne samo u poslednje tri godine već generalno u protekloj deceniji, u kojoj je potpuno transformisan profil naše saradnje sa SAD kao trenutno prvim izvoznim tržištem srpske IT industrije i četvrtim trgovinskim partnerom Srbije u svetu s rekordnih 1,2 milijarde dolara trgovinske razmene na godišnjem nivou. Raduju me nove četiri godine politike koja nas je dovela do ovakvih dostignuća i s nestrpljenjem iščekujem nove uspehe naše zemlje.

Kosovo je jedan od ključnih izazova za Srbiju. Da li vidite budući fleksibilniji pristup Vašingtona u pogledu toga?

Srbiju i SAD povezuje mnoštvo stavova i zajedničkih interesa u različitim sferama delovanja, ali je pitanje statusa Kosova i Metohije ono u čemu naše dve države ne gledaju u istom smeru. Značajan pomak, za razliku od nekada izričitog, rigidnog i maltene isključivog američkog gledišta, primetili smo u poslednjih desetak godina – a u isti sam i lično imao prilike da se uverim u protekle tri godine svog službovanja – i to kroz otvorenost i spremnost da se saslušaju i razumeju naše pozicije. Dokaz da je to zaista tako jesu kontinuirani apeli visokih američkih zvaničnika upućeni Prištini u kojima se insistira na potpunoj implementaciji Briselskog sporazuma, a naročito na konačnom uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Jedan od najjasnijih i za nas najpozitivnijih signala sa američke strane stigao je nedavno, kada je kongresmenka Klaudija Teni, kopredsedavajuća Srpskog kokusa u Predstavničkom domu SAD kao grupi prijatelja Srbije u Kongresu, podnela ovom telu Predlog zakona o podršci Briselskom sporazumu. Tim značajnim dokumentom se ne samo prepoznaje represija, teror i nasilje koji se već mesecima flagrantno sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji već se i uskraćuje svaka pomoć američke vlade Kurtijevim institucijama dok takva delovanja ne okončaju.

Takođe, američka podrška vlastima u Prištini direktno se uslovljava formiranjem Zajednice srpskih opština i okončanjem kampanje pritiska i kršenja ljudskih prava Srba u našoj južnoj pokrajini. Dodatna snažna politička poruka koja se decidirano prenosi ovim predlogom Klaudije Teni jeste i zahtev da se sa severa KiM povuku sve tzv. specijalne snage, odnosno okonča njihovo nelegalno prisustvo, što je, moglo bi se reći, novina u američkom postavljanju prema albanskoj strani. Očekujem da će moć ovako iznetih činjenica uskoro podstaći sve veći i veći broj i demokratskih i republikanskih kongresmena da politički stanu iza ovog dokumenta i tako izraze svoju podršku. Neupitno je da je ovim potezom kongresmenka Teni pokazala i Americi i svetu da je pravi prijatelj Srbije i srpskog naroda, jer je u najvišem zakonodavnom organu SAD hrabro podigla svoj glas u odbranu prava Srba na KiM, vođena ničim drugim do pravičnošću, iskrenom željom da pomogne i stavom da čini ispravnu stvar.

Srpski živalj na Kosovu je izložen raznim pritiscima i maltretiranju, a sada Priština najavljuje da će uvesti obavezno služenje vojnog roka… Ne vodi li to daljem povećanju napetosti, umesto smirivanju situacije?

Iz godine u godinu, a što je sada posebno zabrinjavajuće, i iz meseca u mesec, i iz nedelje u nedelju, Kurti sprovodi targetiranu kampanju etničkog čišćenja Srba s teritorije Kosova i Metohije, sveopšte represije, nasilja, zastrašivanja i eliminacije srpskog faktora iz političkog života na KiM. Plašim se da će se njegovi jednostrani potezi, provokacije i uskraćivanje osnovnih ljudskih prava Srbima samo zato što su Srbi nastaviti i u periodu koji je pred nama, osim ukoliko ne dođe do ujedinjene i ozbiljne reakcije međunarodne zajednice kojom bi njegova podla agenda konačno bila osujećena. Od izuzetnog je značaja za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji da se i iz SAD i iz evropskih centara moći nastavi i intenzivira pritisak na ekstremistički režim u Prištini da prestane sa ugrožavanjem srpskog življa i konačno počne da poštuje i sprovodi do sada postignute sporazume.

Kako biste okarakterisali sadašnje odnose između Beograda i Vašingtona – gde su najbolji, a gde bi mogli da se unaprede?

Ponosan sam što službujem kao diplomatski predstavnik Srbije u Vašingtonu u istorijskom trenutku u kojem odnosi Srbije i SAD stabilno i sigurno idu uzlaznom putanjom. Činjenica je da radimo na proširenju saradnje na svakom mogućem planu, i to će ostati naš cilj i u budućnosti, naročito kada budemo počeli da još intenzivnije sarađujemo u okviru planiranog strateškog dijaloga. Kada bih morao da od svih dosadašnjih rezultata izdvojim par oblasti čijem dodatnom unapređenju i sam svedočim, na prvom mestu bi svakako bile ekonomija i vojna saradnja. Saradnja naših oružanih snaga i saradnja u oblasti namenske industrije su, već više od deset godina, jedne od okosnica sveukupne saradnje, a važan deo tih odnosa je i Program državnog partnerstva Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Tu odličnu vojnu saradnju smo u prethodnim godinama proširili i na civilni sektor, gde smo, u periodu od samo dve godine, uspeli da sa američkom stranom zaključimo čak dva memoranduma o saradnji – u oblasti obrazovanja i ekonomskog razvoja.

Pre šest meseci smo u Vašingtonu osnovali Američko-srpski poslovni savet kao važnu platformu u okviru koje s našim prijateljima iz Američko-centralnoevropske poslovne asocijacije, čiji smo takođe postali član, zajedno radimo na privlačenju američkih investicija u Srbiju i povezivanju američkih i srpskih kompanija. Organizovali smo više poslovnih okruglih stolova na kojima su desetine američkih kompanija imale priliku da se bliže upoznaju sa uslovima poslovanja u Srbiji i mogućnostima ulaganja, a proteklih nekoliko meseci boravio sam u radnim posetama u nekoliko saveznih američkih država – od Kalifornije, Nevade do Floride – s kojima ispitujemo dodatne mogućnosti privredne i poslovne saradnje i postavljamo temelje za nove ekonomske aranžmane sa SAD. I srpsko-američki politički odnosi održavaju se redovnim susretima na visokom i najvišem nivou, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Imajući u vidu da je poslednji američki predsednik koji je boravio u našoj zemlji bio Džimi Karter, ostaje nam želja da u narednom periodu uspemo da, posle više od četiri decenije, organizujemo posetu američkog predsednika Srbiji, čime bi se definitivno afirmisalo ne samo partnerstvo Srbije i SAD već i zajednički interes za stabilnost i saradnju u našem regionu.