Na liturgiju nekada dođe i Novak

Melburn – Verni srpski narod na Petom kontinentu proslavlja Božić kao i svi Srbi širom zemnog šara, sedmog januara, s tom razlikom da Božić u Australiji pada usred leta. Božiću prethodi šestonedeljni post kao duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik rođenja Bogomladenca Isusa Hrista. Tokom tih šest nedelja crkve organizuju predavanja sa raznovrsnim duhovnim temama.

U pripreme za Božić uključena je celokupna srpska zajednica, što ne iznenađuje, ako se uzme u obzir da su ljudi u srpskoj zajednici izrazito okrenuti jedni prema drugima i da im je primarna briga bila i ostala da se ne otuđe od svojih korena, jezika, kulture, tako da je odnos prema veri dvostruki, i običajan i duhovan. Crkva u toj misiji igra veoma važnu ulogu. Neko je zadužen za održavanje i dekoraciju hrama, pripremu badnjaka, a na radost najmlađim članovima srpske zajednice, ispred nekih hramova za tu priliku postavlja se imitacija pećine u kojoj je rođen Bogomladenac. Deca u srpskim etničkim školama pripremaju radove na temu Božića koji se mogu videti izloženi u crkvenim salama. Horovi nedeljama unapred pripremaju himne i božićne pesme koje će pojati za vreme božićnih službi.

Proslava božićnih praznika počinje molitveno u hramovima večernjom službom na Badnje veče nakon koje sledi paljenje badnjaka. Za taj čin u Australiji potrebno je da se izdejstvuje posebna dozvola, u zavisnosti od vremenskih prilika, jer su tokom januara mogući požari širom zemlje. Verni narod okupljen oko badnjaka učestvuje u molitvi sveštenika, dok hor odgovara na molitve, a zatim izvodi božićne pesme. Na kraju službe vernom narodu se dele grančice svežeg badnjaka kao blagoslov za njihove domove. Božićna liturgija se u zavisnosti od brojnosti parohije u nekim hramovima služi na Badnje veče u ponoć, a u svim hramovima se služi Božićna liturgija na sam dan Božića. Desi se i da svojim prisustvom narod obraduje i naš najbolji teniser Novak Đoković, ako se u to vreme nađe u Australiji.

Tradicija je da nadležni episkop Mitropolije australijsko-novozelandske na prvi dan Božića služi svetu arhijerejsku liturgiju u sabornom Hramu Svete Trojice u naselju Branzvik u Melburnu, dok se na drugi dan Božića, koji je posvećen Saboru Presvete Bogorodice, verni narod i sveštenstvo države Viktorije molitveno sabiraju u manastiru Svetog Save u Ilajnu sa svojim episkopom. Interesantno je da se upravo u ovom manastiru nalazi prva kopija ikone Bogorodice Trojeručice koju je Hilandar darovao nekoj srpskoj svetinji.

Svaka srpska porodica, naravno, proslavlja Božić u svojim domovima u većem ili manjem porodičnom krugu onako kako se ovaj najradosniji hrišćanski praznik proslavlja u srpskim domovima bilo gde u svetu, u ljubavi i slozi, uz molitvu i svečanu trpezu. Dok Australijanci, primera radi, za Božić obično spremaju roštilj, srpski domaćini i domaćice spremaju tradicionalnu trpezu u kojoj se neizostavno nalaze česnica, supa, sarma, pečenica i tradicionalne poslastice. Australijanci, kada se jednom nađu na božićnom ručku u nekoj srpskoj porodici, obavezno ne propuštaju sledeću priliku. Srbi u Australiji i na Novom Zelandu tako postaju ne samo ambasadori naše kulture i tradicije, nego i apostoli naše vere.