Na Prvom krosu „Politike" više trkača, nego na prvenstvu države

Naš list 25. januara proslaviće 120 godina postojanja. On je pouzdan svedok okolnosti u kojima su se Beograd i naša zemlja razvijali, pa i kad je sport u pitanju. Ovih dana, pre tačno jednog veka, evo kako je izgledao život u našoj prestonici isprepletan svakodnevicom i, što bi se danas reklo, sportskom rekreacijom.

„Juče, odmah posle podne, počeli su da kroz ulicu Miloša Velikog promiču automobili. Izgledalo je kao da su neke trke u tri sata kod Careve Ćuprije. Ali ako ste pogledali za kojim od tih automobila mogli ste videti kuda svi oni to idu. Tamo, natrag pored numere, gde se vezuje prtljag, bile su na svima tima automobilima za Topčider vezane po jedne sanke.

Jedan za drugim stizali su oni u Košutnjak i pred košutnjačkim proplankom bio je već juče u tri sata jedan priličan automobilski park.

Nije bilo nijednog jedinog saobraćajnog žandarma sa palicom, a saobraćaj je bio življi no kod „Londona” što je. Jedne sanke sustizale su druge, sa košutnjačke serpentine sletao je bob da je sve zujalo, skijaši su se preturili u sneg, zaljubljeni i nezaljubljeni parovi izvlačili su polako svoje sanke ponovo na breg. I ceo taj tako živi saobraćaj prolazio je bez ijednog nesrećnog slučaja. Možda baš zato što nije bilo žandarma sa palicom. Jer mnogi šoferi tvrde da im oni donose nesreću, i da njih nema, manje bi, kažu, bilo onih svakodnevnih vesti, kako je automobil na tom i tom uglu, u toliko i toliko časova, pregazio tog i tog. Tako bar šoferi tvrde.

Niko nije bio pregažen, ali retko ko da je bio tamo a da se nije bar jedanput prevrnuo. Prevrtalo se slavno. Gospođice u suknjama i gospođice u pantalonama naročito su dražesno umele da se prevrću i smeju dižući se iz snega, nalik na Sneška Belića.

A pored staze šetalo je juče skoro celo posle podne nekoliko oficira na konjima. Bili su to oni koji inače i na korzu i na dansingu osvajaju ženska srca. Zastali su u jednom trenutku da vide jedne sanke sa tri vrlo lepe sankašice u suknjama, ali te sanke, baš kad su stigli pred njih, prevrnule su se kao poručeno.

– Baš si ovde našla da se prevrnemo, – ljutila se jedna od te tri  navlačeći suknju preko kolena i čisteći se od snega.

– Nemoj možda da misliš da sam htela, – odgovori gospođica koja je upravljala sankama.

– Što se svađate? veli treća gospođica koja leži još u snegu. Ja ne računam da sam se sankala kad se na kraju ne preturim.

U dnu staze pojavljuju se dva vola ukoškana u jaram, a pored njih seljak koji ih tera uz breg. Za njima idu vezanih pet bobova. To ih volovi izvlače na vrh serpentina.

– Pošto, prijatelju, izvlačiš te sanke na brdo?

– Tri`est banki za svako penjanje. Ajs, Žujo, ajs.

– Lep si posao izumeo.

– Ko je l`ja? Pa jes`. I automobile su vukli ovi moji volovi. Ništa, brate, bez volova.

Hroničaru našeg lista, koji se juče takođe našao u Košutnjaku, prilazi iznenada jedan gospodin sa sankama:

– Vi pišete, gospodine, mondenske hronike u „Politici”, je l` te? Trebalo bi da spomenete da se gca N. N. naročito isticala svojom lepom pojavom. A gca H. H. bila je, kažite, koliko vešta, toliko i lepa. Što se tiče mene, moje je ime... – i mladi gospodin predstavi se najljubaznije.

U Beogradu je juče duvao vetar da su sve crepovi padali s krovova. U Košutnjaku je, međutim, bilo skoro sasvim tiho.

– Moglo bi baš i da duva – kaže jedna mala gospođica. Meni mama neće verovati da nije bilo vetra u Košutnjaku, bar dvaput goreg nego što je u Beogradu. Samo će izgledati da me je opet uhvatila u laži. Moraću zato da joj pričam da je odista strašno duvalo”, zabeležio je naš list 9. januara 1924. čarolije zimske zabave, danas, možda, naivne i za dečji uzrast pod naslovom „Ski, sanke, bobovi”.

U takvim okolnostima „Politika” je dala sve od sebe da sport i pusti korenje, da olista i procveta. On se prihvatio toga da bude oglasnik Beogradskog loptačkog podsaveza, koji je bio zadužen za teritoriju veću od ove za koju je danas nadležan Fudbalski savez Srbije. A do tada je BLP o svojim odlukama obaveštavao javnost preko oglasne table u jednoj – kafani!? Naš list je bio prvi, koji je svoje stupce stavio na uslugu fudbalskoj organizaciji.

Pokrenuo je mnoga takmičenja i dodeljivao darove kao podstrek za bavljenje sportom. S podjednakim žarom je nagrađivao i osnovce i asove. Još pre rata je dodeljivao pehar prvaku Jugoslavije u vaterpolu, posle rata šampionu države u košarci, fudbalskom treneru i njegovom timu za najviše postignutih golova u Prvoj ligi, najboljem plivaču na Svetskom prvenstvu...

Ipak, neka vrsta simbola njegovog angažovanja u sportu bio je Kros „Politike”. Prvi je, na stazi od 6 km, održan 17. aprila 1922. na hipodromu na drugi dan Vaskrsa. Pojavilo se dvostruko više takmičara (24), nego dve nedelje pre toga na prvenstvu države u Zagrebu (12)! U pojedinačnoj konkurenciji nagrada je bila medalja, a u ekipnoj pehar. Pobedili su Dimitrije Stefanović zvani Maratonac i ekipa zagrebačke Konkordije, kojoj je pobednički trofej predat u poluvremenu fudbalske utakmice BSK – Jugoslavija. U Ženskoj trci, na 60 m, „prvom nastupanju naših sportistkinja na javnim utakmicama”, kako je naglašeno u prazničnom broju, najbrža je bila Emilija Jovanović.

„Politika” se vrlo studiozno pripremila za ovo takmičenje. Prvi njen sportski novinar Vojin M. Đorđević (kasnije se kao sekretar Beogradskog lakoatletskog podsaveza posvetio razvoju tog sporta) pre toga je pratio odgovarajuće nadmetanje u Francuskoj.

Kros „Politike” je završio svoju misiju 1926. Obnovljen je 1948. i potom decenijama bio značajan sportski i medijski događaj u našoj zemlji.