Od Pariza do Pariza

Odbojkašice su među našim najjačim adutima za Olimpijske igre u Parizu (26. jul – 11. avgust). Biće to prilika da popune riznicu medalja sa najvećeg takmičenja, jer su pre tri godine iz Tokija donele bronzu, a 2016. iz Rija srebro.

Za glavni grad Francuske našu odbojku vezuju posebne uspomene. U njemu je osvojena prva medalja u tom sportu, a ujedno i u ekipnim sportovima za žene posle rata. Za to su zaslužne reprezentativke, koje su na Evropskom prvenstvu 1951. zauzele treće mesto.

Tada su muškarci i žene igrali u isto vreme i na istom mestu. Veće nade su polagane u odbojkaše, ali je tadašnje ljubitelje sporta obradovao lepši pol.

Pripreme su, za današnje prilike, bile neobične. Sada se već i zaboravilo da se nekada set igrao do 15. poena i da se računao samo poen osvojen na svoj servis.

„U subotu pre i posle podne i juče pre podne na igralištu Partizana na Malom Kalemegdanu održan je tromeč muških i ženskih reprezentacija Srbije, Hrvatske i Slovenije. Ovaj turnir bio je ujedno i izborno takmičenje za sastav naše  muške i ženske reprezentacije za pretstojeće prvenstvo Evrope koje se igra u Parizu od 14 do 23 septembra”, pisao je beogradski list „Naš sport” 3. septembra 1951. „Posle završenog takmičenja razgovarali smo sa trenerom reprezentacije i pretsednikom komisije za izbor igrača, Batom Markovićem.”

Evo šta je prvi stručnjak u našoj tadašnjoj odbojci (u Parizu je vodio i mušku i žensku reprezentaciju) kazao za javnost:

– Kvalitetom igre kandidata nisam zadovoljan. Daleko nadmoćnija od ostalih bila je Srbija 1, koja je trebalo da služi kao kostur državne reprezentacije. Samo, ni ona nije zadovoljila. Naime, želeo sam da ovoj ekipi dam nov sistem igre. To je trebalo da bude nešto za nas sasvim novo, ali što, mislim, da se već sada počinje da igra u inostranstvu. Novina se uglavnom sastoji u ovome: umesto da se igra automatizuje i da srednji napadač uvek diže loptu krilnim pucačima, pokušao sam da sprovedem varijantu u kojoj krilni halfovi iz zadnje linije dižu dijagonalno pucačima iz prve linije. Međutim, kratkoća vremena nije dozvolila da se na treningu sistem i usavrši. Usled toga dogodilo se da je ekipa Srbije 1 izašla iz takmičenja sa nekom lošom sredinom starog i novog sistema. Njena igra može se okarakterisati kao stihiska.

Ipak, bilo je i nečeg što je ohrabrivalo Bratislava Markovića:

– Najveći napredak, kako muškarci tako i žene, učinili su u serviranju i smečevima. Samo, primetio sam, da su kandidati za državni tim igrali „nasigurno”, ne rizikujući ništa iz straha da ne bi učinili neku grešku i time otpali iz konkurencije. Usled tog je i kvalitet bio slabiji, a igre gubile u oštrini i zanimljivosti.

Njegova očekivanja na Evropskom prvenstvu su bila ovakva:

– SSSR, Čehoslovačka i mi vodićemo borbu za prva tri mesta. Osim njih, najveći nam je protivnik kratkoća vremena za trening. Ovog poslednjeg samo nemoguće je savladati. Za narednih osam dana treninga teško da možemo mnogo da učinimo.

To se odnosilo na odbojkaše.  Oni su na Evropskom prvenstvu u grupi pobedili Portugaliju s 3:0, izgubili od Bugarske s 3:1 i savladali Holandiju s 3:0 i kao drugi se probili među šest najboljih ekipa (u preostala dva skupa su bile po tri reprezentacije). U borbi za plasman od prvog do šestog mesta su poklekli pred SSSR-om (3:0), bili uspešniji od Rumunije (3:2), opet poraženi od Bugarske (3:0), zatim i od Francuske (3:2), na kraju bili bolji od Belgije (3:0) i zauzeli peto mesto.

Naše odbojkašice su 15. septembra izgubile od Poljakinja s 3:1, a dva dana kasnije su savladale Italijanke s 3:0 i kao druge u grupi (Poljska je pobedila Italiju s 3:0) ušle u završni deo. U prve dve utakmice (18. septembra protiv SSSR-a i 19. septembra protiv Poljske) nisu osvojile ni set. Ipak, nisu izgubile glavu i posle dana predaha ubedljivo su bile bolje od Francuskinja (3:0), koje su poražene pre toga takođe i od sovjetske i od poljske reprezentacije tim istim rezultatom. Prvo mesto zauzeo je Sovjetski Savez, koji je bio bolji od Poljske (i ta utakmica je završena s 3:0).

Treće mesto na Starom kontinentu izborile su: Nataša Luković, Branka Popović, Gordana Tkačuk (Partizan), Štefanija Milošev (Spartak), Desa Končar, Dana Glumac (Železničar, Beograd), Tilka Gajšek (Železničar, Ljubljana), Liza Valentan, Anica Flis (Železničar, Maribor) i Ančka Magušar (Krim).