Budući saziv sa „starim" licima u novim strankama

Novi saziv Narodne skupštine Srbije, 14. po redu od obnove višestranačja, mogao bi biti konstituisan, tako se i najavljuje, do kraja januara, a već sada se sa sigurnošću može reći da će ga činiti predstavnici tridesetak stranaka. To je gotovo isto koliko ih je bilo u odlazećem sazivu – 31. Srpski parlament je ako ne rekorder po broju stranaka, ono u samom vrhu, ne samo u Evropi, to se godinama ne menja, kakvi god bili rezultati izbora.

U novom sazivu neće biti predstavnika Dveri, Zavetnika i Narodne stranke, pošto nisu prešli cenzus, ali su zato tu nove partije, poput Zdrave Srbije i Ruske stranke. Koliko god se pričalo o potrebi da se ukrupni politička scena, uvek se ukrupnjavanje svede na preizborno udruživanje, ali čim se uđe u parlament, svako ko može da napravi sopstveni poslanički klub odmah to i uradi. Nije tajna da se prilikom sklapanja predizbornih koalicija procenjuje koliko bi mandata okupljeni mogli da osvoje, pa se redosled kandidata pravi tako da se obezbedi mogućnost za svoj klub, a za to je potrebno najmanje pet poslanika. Ovaj odlazeći saziv je kraj dočekao sa 16 poslaničkih klubova.

Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” imaće 129 poslanika iz devet stranaka. Srpska napredna stranka ima 105, Socijaldemokratska partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera – solidarnost i pravda po šest, Zdrava Srbija tri, po dva imaju Pokret socijalista, Srpska narodna partija i Srpski pokret obnove, po jedan Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka. U odlazećem sazivu lista „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” imala je 120 poslanika i, takođe, devet stranaka. Sada nema poslanika Pokreta snaga Srbije, Bogoljuba Karića, ali je tu Zdrava Srbija Milana Stamatovića.

Lista „Srbija protiv nasilja”, koja je je objedinila proevropske stranke, koje su na izborima 2022. godine išle odvojeno, osvojila je 65 mandata, što je 14 poslanika više nego što su zajedno imale liste koje su predvodili, odvojeno, Marinika Tepić (38 mandata) i Nebojša Zelenović (13). Mada u nazivu liste ima 12 stranaka, neće sve imati svoje predstavnika, pošto je, na primer, Pokret za preokret, čiji predsednik Janko Veselinović, ostao ispod crte – Veselinović je bio 66. na listi. Narodni pokret Srbije imaće 17 poslanika (uključujući i jednog iz Ekološkog ustanka), Stranka slobode i pravde imaće 16 (uključujući i jednog iz Udruženih sindikata Srbije „Sloga”), Zeleno-levi front imaće 10, Srbija centar – SRCE devet, Zajedno i Demokratska stranka po četiri, Pokret slobodnih građana tri i Novo lice Srbije dva.

Lista „Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija – Zeleni” imaće 18 poslanika,  dok je u odlazećem sazivu imala 31. SPS će sada imati 12 poslanika, imao je 23 zajedno sa jednim predstavnikom Zelenih, JS pet, imao je osam, dok će Zeleni imati opet jednog.

Lista „Nova Demokratska stranka Srbije – Pokret obnove Kraljevine Srbije” u novom sazivu imaće 13 poslanika. U prethodni saziv ušla je sa 15 poslanika, ali je kraj dočekala sa 14, budući da je lider BGS-a general Božidar Delić preminuo, a njegov naslednik u poslaničkoj klupi Aleksandar Jerković je napustio koaliciju, pošto NDSS i POKS nisu hteli da on nasledi i Delićevo mesto potpredsednika Skupštine Srbije, već je tu funkciju dobio Vojislav Mihailović, predsednik POKS-a. Od sada osvojenih 13 mandata, NDSS će imati sedam, a POKS šest.

Lista Grupa građana „Mi – glas iz naroda – dr Branimir Nestorović”, potpuno je nova grupacija, koja je ušla u parlament sa 13 poslanika. Savez vojvođanskih Mađara imaće šest poslanika, Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina imaće, kao i do sada, dva, koliko i lista „Stranka pravde i pomirenja – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini”, a SPP je u odlazećem sazivu imala sama tri poslanika. Partija za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija imaće, kao i do sada, jednog poslanika, a prvi put će parlamentarni status imati Ruska stranka sa jednim poslanikom.

Ovaj novi saziv ima i neke specifične zanimljivosti, budući da je nekoliko poslanika iz odlazećeg saziva zadržalo tu funkciju zahvaljujući prelasku u drugu stranku. Tako je, na primer, Uglješa Grgur u odlazećem sazivu bio poslanik SPS-a, a sada će tu funkciju obavljati zahvaljujući listi SNS-a. Dragan Nikolić, koji je kraj odlazećeg saziva dočekao kao poslanik Zavetnika, ostaje poslanik, ali SNS-a, u koji se vratio baš uoči izbora. Poslanički status zadržala je i Vesna Savović Petković, koja je u odlazeći saziv ušla kao kandidat dela POKS-a na čelu sa Žikom Gojkovićem, s kojim je vrlo brzo napustila POKS, a oboje će sada biti poslanici SNS-a. Dejan Bulatović je u odlazeći saziv ušao kao potpredsednik SSP-a, koji je, uz mnogo buke, napustio, vrlo brzo napustio, ali ostaje poslanik kao predstavnik SNS-a. Miloš Parandilović je u odlazeći saziv ušao kao deo Gojkovićevog POKS-a, a posle razlaza sa njim i ostalo dvoje poslanika, završio je mandat kao deo poslaničkog kluba Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije. Sada je kao NLS bio na listi „Srbija protiv nasilja”, opet obezbedio poslanički mandat. Zanimljivo je i da Nebojša Zelenović, koji je bio šef poslaničkog kluba Moramo–Zajedno u odlazećem sazivu, više neće biti poslanik, pošto je je bio tek 72. na listi „Srbija protiv nasilja”. Među poslanicima neće biti ni Veroljuba Stevanovića iz POKS-a Vojislava Mihailovića, koji je ostao ispod crte na listi NDSS–POKS.