Kad antisemitizam postane „normalnost"

Bauk antisemitizma se širi svetom. Od gotovo osam milijardi ljudi na planeti Zemlji, samo je nešto više od 16 miliona Jevreja. Uprkos njihovom malom broju, daleko, daleko više je antisemita. Nažalost, antisemitizam postoji u Srbiji, kao i svuda u svetu – pa čak i tamo gde Jevreja nema. Jeste neobjašnjivo i apsurdno, ali je ta predrasuda duboko ukorenjena u glavama i svesti određenog broja ljudi i poslednjih godina se širi preko društvenih mreža. Povodi za antisemitizam su razni, a u teorijama zavere Jevreji imaju glavnu ulogu. Uvreženo je mišljenje da „Jevreji vladaju svetom”, da su „sledbenici antihrista” i da stoje iza svih revolucija koje su se dogodile od postojanja čovečanstva.

Najbizarnije jeste to što se Jevrejima pripisuje da su osnivači komunizma, iako je jedan od najvećih antisemita bio upravo Karl Marks, koji se zalagao za istrebljenje Jevreja i uništenje svih sinagoga. Nove teorije koje imaju utemeljenje i u Srbiji bez ikakvih dokaza i veze navodi da su Jevreji stvorili koronu. Ipak, „šampion” u širenju „istine” su neke javne ličnosti koje u saradnji sa ekstremističkim organizacijama uveravaju da je cilj Jevreja da unište Izrael i da se posle toga presele u Češku, Slovačku, Poljsku, Ukrajinu, Srbiju… Zavisi odakle potiče izvor „informacije”. Upravo je sukob Izraela i palestinske terorističke organizacije Hamas razotkrio sve razmere antisemitizma, jer istim ljudima ne smetaju drugi zločini prema muslimanima koji su napravili neki drugi narodi ili države, ali zato bode oči kada dođe do sukoba u Izraelu.

Milovan Pisari, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kaže da su diskriminacija, mržnja, razne mere i progoni Jevreja oduvek sastavni deo istorije Evrope i zapadne civilizacije. Za „Politiku” kaže da antisemitizam u hrišćanskom svetu ima korene u tumačenju uloge jevrejskog naroda prema Isusu, jer se smatra odgovornim za njegovu smrt. Za naš list navodi da je antisemitizam prisutan i kao vrsta mržnje prema Jevrejima koja se razvila u srednjem veku kada često hrišćanima nije bilo dozvoljeno da se bave određenim profesijama, a Jevrejima da, zbog čega su na primer uvek dovedeni u vezu s bankama, upravljanjem novcem i slično.

„Tokom 19. veka razvija se novi oblik antisemitizma koji se temelji na izmišljenim rasnim teorijama. Nacisti će te teorije preuzeti i od njih će napraviti državnu politiku sa jakom propagandom koja će dovesti do Holokausta. Nažalost, te nacističke teorije nisu nestale i zato je uvek važno zaustaviti ih odmah kad god se pojavi neki njen znak”, kaže Pisari.

Termin antisemitizam je prvi put upotrebio 1879. godine nemački novinar Vilhelm Mar, koji je i sam bio autor mnogih antijevrejskih članaka. Antisemitizam označava neprijateljstvo prema Jevrejima na religijskoj, nacionalnoj ili rasnoj osnovi. Diskriminacija Jevreja je mnogo starija od rasne teorije. U šestom veku Jevreji su često proganjani, jer kao monoteisti nisu hteli da se priključe tadašnjim politeističkim kulturama. Tokom srednjeg veka, Jevreji su bili ograničeni nizom propisa prema kojima nisu mogli da poseduju zemlju. Takođe, ovi propisi su im dozvoljavali bavljenje samo određenim zanimanjima. Ono što je Jevrejima bilo dozvoljeno smatralo se nečistim za hrišćane, a najčešće je bilo u vezi sa novcem. Jevreji su bili fizički izolovani, zabranjivano im je da žive zajedno sa hrišćanima i formirane su posebne gradske četvrti – geta. Tokom srednjeg veka, Jevreje i jevrejske zajednice u Evropi pratila je ista sudbina i zavisila je isključivo od političkih i ekonomskih prilika jedne države u kojoj su se nalazili. Nakon ovih progona, selili su se iz države u državu, stvarajući jevrejski centar tamo gde im je bilo dozvoljeno. Vlasti su im nametale dodatne takse i restrikcije, dok ih na kraju ne bi proterale.

Iako je osuđivan prema svim standardima savremenog društva, antisemitizam je i danas prisutan u brojnim oblicima. Prikazivanje Jevreja sa rogovima, repom, velikim nosevima, kako drže kese sa novcima, kao i predrasude prema Jevrejima kao bogatašima i popularna teorija zavere jevrejskog vladanja svetom su dominantni.

Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd, kaže da od Drugog svetskog rata do danas antisemitizam doživljava ekspanziju u ideološkom smislu. Za „Politiku” navodi da pored desničarskih, levičarske organizacije zauzimaju stav protiv Jevreja, ali na drugačijem osnovu. Navodi da je Izrael postao primarna meta za obe, ali je narativ ostao veoma sličan. To se pravda činjenicom da postoje i neki Jevreji – anticionisti, što je dokaz da nije reč o antisemitizmu. Imajući u vidu da su napadi na Jevreje bili po celom svetu, napadači ne prave razliku, što dodatno ukazuje na antisemitski karakter protesta.

„Nikada nije bilo lako biti Jevrejin, pa nije ni sada. Često iz neinformisanosti mnogi pristupaju podršci anticionističkim skupovima, što pravi neprijateljsku klimu za Jevreje. Mnogi se susreću sa neprijatnostima, jer podržavaju svoje sunarodnike, a česti su i izgredi na protestima, što i pasivnije Jevreje dovodi do uznemirenosti. Trenutno su pod velikim pritiskom zajednice u zemljama koje podržavaju arapsku stranu, bez obzira na to što je na toj strani Hamas, a to su prvenstveno Južna Afrika, zajednice u Južnoj Americi i u Evropi – Irska”, kaže Fuks.

Ističe da je Natan (Anatolij) Šaranski, disident i borac za jevrejska prava na emigraciju iz SSSR, definisao antisemitizam kroz 3D test – demonizacija, delegitimizacija i dvostruki standardi. Reakcije u svetskim metropolama, posebno sa većom arapskom ili muslimanskom populacijom, izostale su ili su bile mnogo manje za stradanja njihovih sunarodnika/istovernika tokom ratova u Iraku, Siriji, Jemenu, Alžiru itd. nego kad je reč o Izraelu.

„Svaki rat je praćen narativom da Izrael nema pravo na svoju teritoriju, a mnogo je iskrivljenih i tendencioznih neistina i poluistina. O samom sukobu i stradanju izraelsko i arapsko izveštavanje se posmatra različito. U prvo se sumnja, a drugo se prenosi u celosti. Sve u cilju prokazivanja Izraela, jer drugog objašnjenja nema. Pritom, Hamas je teroristička organizacija i sigurno neće biti objektivna. Naposletku, Izrael je pod lupom, pa je izvesno da će izbegavati neželjene žrtve”, kaže Aron Fuks.

Tokom srednjeg veka mogla se prepoznati okoštala dugovekovna mržnja prema Jevrejima, a nivo antisemitizma zavisio je od ekonomske situacije određene države. Jevreji su optuživani za ritualna ubistva, a česte su i klevete prema kojima Jevreji za praznik Pasha u beskvasni hleb (maces) dodaju krv hrišćanske dece. Jevreji su upoređivani sa đavolom i prikazivani sa rogovima i repom, optuživani su za sve nedaće i bolesti koje su zadesile mesto u kojem su se nalazili.

Dublji koreni evropskog antisemitizma nalaze se u srednjem veku, u antijevrejskoj propagandi španske inkvizicije. Glavni promotor ove ideje bio je katolički sveštenik i teolog Avgust Roling, profesor na katoličkom univerzitetu u Pragu i autor knjige „Talmudski Jevrejin” (Der Talmudjude, Minster, 1871). Jedna od Rolingovih omiljenih „naučnih” tema bila je kleveta o ritualnom ubistvu koja je imala dvostruki propagandni značaj. Prvo, „Talmudskog Jevrejina” su antisemiti promovisali kao dokaz „iz prve ruke” da Jevreji od davnina kuju zaveru protiv nejevreja. U tom smislu, ova knjiga je imala onu ulogu koju je početkom 20. veka preuzela knjiga „Protokoli sionskih mudraca”. Drugo, navodni „citati” iz knjige korišćeni su za ućutkivanje kritičara antisemitskih ideja i svih onih koji su se zalagali za ravnopravnost Jevreja. Smatra se da je samo postojanje ovih dela, godinama pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, imalo veliki uticaj na izvršenje najvećeg zločina u istoriji – Holokausta, u čijoj osnovi leži antisemitizam.

A Milovan Pisari kaže da je antisemitizam nažalost problem koji nije nikad iskorenjen do kraja i koji jača u određenim istorijskim okolnostima. Podsetio je da su za vreme epidemije kovida Jevreji optuženi da su oni krivi za to, ili da su vakcine napravljene samo za njih. „Radi se o vekovnom problemu koji je poslednjih sedamdeset godina, to jest od uspostavljanja države Izraela, dobio novo lice: legitimne kritike na delovanje te države mešaju se sa tihom mržnjom prema jevrejskom narodu koja se temelji na starim stereotipima i predrasudama, i zbog toga danas prisustvujemo porastu pretnji i napada na Jevreje u Evropi. Na njih se bukvalno gleda kao na agente države Izraela, na njih se svede odgovornost za smrt Palestinaca. To ne sme nikako da se toleriše i uvek treba odmah reagovati, jer dobro znamo koje su bile posledice antisemitizma u istoriji”, navodi Pisari.

Pisari: Srbija je dokazala pažnju prema jevrejskoj zajednici

Pre Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije živelo je oko 70.000 Jevreja, a preživelo ih je 14.000. Samo u Beogradu bilo ih je oko 11.000, a danas u celoj Srbiji ima tačno 709 osoba koje su se tako izjasnile. Aron Fuks kaže da što se tiče države i institucija, antisemitizma u tom smislu nema, ali u društvu postoje određeni krugovi sa otvorenim antisemitskim narativom.

„Pored uobičajenih sadržaja, nastupi pojedinaca, iako možda opskurnih, sadrže izrazito antisemitski govor. Pod narativom se ne smatra samo izgovorena ili napisana reč protiv Jevreja u celini, već i lukavom zamenom celine za pojedinca. Takve prikrivene poruke su jasne svima. Naravno, postoje i pozitivne predrasude, koje možda laskaju, ali nisu dobre. Jevreji su narod kao i svaki drugi, iako se mnogi (ne)poznavaoci ne bi složili”, ističe Fuks. Dodaje da je jedini način da se unaprede odnosi – edukacija. Ne samo zato što je jevrejski narod u pitanju već su predrasude kao način razmišljanja pogubne po svaku osobu, a potom i u celini.

„Potrebno je da sistem obrazovanja još više pokloni pažnju dešavanjima tokom Drugog svetskog rata, kao kulminaciju višemilenijumske pojave antisemitizma. Svrha je da se pokaže proces ekstremizacije jednog manje ili više prihvaćenog fenomena u društvu, sa podsećanjem da je uvek moguće da se to desi. Epilog bi trebalo da bude društvena svest o opasnosti ekstremnih ideja, što je opšte dobro. Imajući u vidu malobrojnost Jevreja, bitno je održati i unaprediti kulturu sećanja, ne samo na stradale već i na one koji su doprineli da društvo u Srbiji bude bolje.”

Milovan Pisari navodi da poslednjih godina država Srbija obraća s pravom posebnu pažnju jevrejskoj zajednici, i to je dokazala usvajanjem bitnih zakona kao što su zakon o vraćanju jevrejske imovine oduzete za vreme Holokausta i Zakon o memorijalnom centru Staro Sajmište. „Društvo u kome živimo ne pokazuje znakove antisemitizma, osim u izuzetno retkim slučajevima kada ekstremističke organizacije ispisuju neonacističke grafite ili ističu na društvenim mrežama neonacističke simbole, što je nažalost nešto što se dešava svugde u Evropi i Americi”, kaže Pisari.

Kako je govorio Maksim Gorki

Antisemitizam je najkobnija manifestacija mržnje prema ljudima. Uopšte se ne postavlja pitanje da li je potrebno boriti se protiv antisemita, ali se postavljaju dva pitanja: da li se ta borba vodi s dovoljno energije, i kako je treba voditi, reči su ruskog pisca Maksima Gorkog.