Ko­sov­ska bit­ka iz 1369. go­di­ne

Kra­gu­je­vac – Po­sle ot­kri­ća i re­sta­u­ra­ci­je, nad­grob­ni spo­me­nik pre­zvi­te­ra Sti­pa­na iz 14. ve­ka bi­će vra­ćen na iz­vor­nu lo­ka­ci­ju, ta­mo gde je i pro­na­đen 2017. go­di­ne, u se­lu Ka­me­ni­ca na ob­ron­ci­ma Rud­ni­ka. De­ta­lje vra­ća­nja spo­me­ni­ka usa­gla­ša­va­ju kra­gu­je­vač­ki Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re i Na­rod­ni mu­zej Šu­ma­di­je. Ve­li­ka ka­me­na plo­ča te­ška vi­še sto­ti­na ki­lo­gra­ma, sa za­ni­mlji­vim nat­pi­si­ma i umet­nič­kim ukra­si­ma, tre­nut­no se na­la­zi u Sir­či kod Kra­lje­va, kod pro­fe­so­ra Slo­bo­da­na Ma­rin­ko­vi­ća u či­jem ate­ljeu je oba­vlje­na i kon­zer­va­ci­ja ovog vred­nog ar­te­fak­ta srp­ske sred­njo­ve­kov­ne isto­ri­je.

– Od­lu­če­no je na kra­ju da se spo­me­nik po­sta­vi u por­ti ka­me­nič­ke cr­kve, u či­joj bli­zi­ni je i pro­na­đen pre šest go­di­na – ka­že za „Po­li­ti­ku” Ne­nad Ka­ra­mi­jal­ko­vić, di­rek­tor Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u ovom gra­du.

Pr­va ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja u Ka­me­ni­ci po­če­la su 2012, a do 2015. go­di­ne utvr­đe­na su tri zna­čaj­na lo­ka­li­te­ta: Cr­kvi­ne, Jo­va­nje i ne­kro­po­la u cen­tru se­la. U Cr­kvi­na­ma su ot­kri­ve­ni osta­ci ne­ve­li­ke bo­go­mo­lje ko­ja je naj­ve­ro­vat­ni­je spa­lje­na u na­je­zdi Tu­ra­ka, a spo­me­nik rat­ni­ku Dra­go­sla­vu Va­si­lje­vi­ću, po­to­njem sve­šte­no­slu­ži­te­lju Sti­pa­nu (Ste­fa­nu), pro­na­đen je ne­da­le­ko od cr­kve, po­čet­kom ma­ja 2017, pri­li­kom ko­pa­nja pot­por­nog zi­da ko­jim je tre­ba­lo za­šti­ti­ti lo­ka­li­tet od ob­ru­ša­va­nja. Ra­do­ve je fi­nan­si­ra­la fir­ma „Flo­res” po­ro­di­ce Plja­kić na či­jem je ima­nju i pro­na­đen spo­me­nik.

– Reč je o ma­siv­noj ka­me­noj nad­grob­noj plo­či de­blji­ne 19 cen­ti­me­ta­ra, vi­si­ne 160 i ši­ri­ne 53 cen­ti­me­tra. Spo­me­nik je te­žak 350 ki­lo­gra­ma. Ra­đen je od ot­por­nog vul­kan­skog ka­me­na ko­jim Rud­nik obi­lu­je. Spo­me­nik je ti­pa obe­li­ska, sa su­že­nim pi­ra­mi­dal­nim de­lom na vr­hu, a sa­dr­ži če­ti­ri tek­sta sa umet­nič­kim mo­ti­vi­ma i ukra­si­ma. Pod­se­ća na nad­grob­ni spo­me­nik de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća, ko­ji je 1427. go­di­ne po­dig­nut na me­stu nje­go­ve smr­ti, u još jed­nim Cr­kvi­na­ma, za­se­o­ku Mar­kov­ca kod Mla­de­nov­ca – na­vo­di naš sa­go­vor­nik.

Spo­me­nik Dra­go­sla­vu Va­si­lje­vi­ću, ko­me je sve­šte­nič­ko ime bi­lo Sti­pan (Ste­fan), pro­na­đen je sa ozbilj­nim me­ha­nič­kim ošte­će­nji­ma, što go­vo­ri da je ko­ri­šćen i u ne­ke dru­ge svr­he, dok su na boč­nim stra­na­ma uoče­ni umet­nič­ki pri­ka­zi ma­če­va ili sred­njo­ve­kov­nog oruž­ja.

– Ti mo­ti­vi sve­do­če da je po­koj­nik bio rat­nik, mo­žda i voj­sko­vo­đa, čak i pri­pad­nik ne­kog vi­te­škog re­da, što tre­ba pro­ve­ri­ti. Mo­gu­će je da je u ka­sni­jem ži­vot­nom do­bu, ka­da je pri­hva­tio sve­šte­nič­ku ri­zu, uče­stvo­vao u ne­kom bo­ju i po­gi­nuo – ka­že Ka­ra­mi­jal­ko­vić.

Od če­ti­ri tek­sta je naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji epi­graf­ski za­pis. Ini­ci­jal­no či­ta­nje oba­vio je Đor­đe Mi­lo­va­no­vić iz kra­gu­je­vač­kog Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­nik kul­tu­re, a de­talj­no či­ta­nje je ura­di­la na­ša po­zna­ta ar­he­o­lo­ški­nja Gor­da­na To­mo­vić.

Epi­graf­ski za­pis is­kle­san je ve­što. Po­či­nje sim­bo­lič­nom in­vo­ka­ci­jom u ob­li­ku ar­ha­đe­on­skog kr­sta, sa pred­sta­vom raj­skih vra­ta, a gla­si: „A ov­de je me­sto po­ko­ja slu­ge bo­ži­jeg pre­zvi­te­ra Sti­pa­na zva­nog mir­ski Dra­go­slav Va­si­lje­vić. Po­gi­be u da­ni­ma ca­ra Uro­ša, a u dr­ža­vi kne­za La­za­ra. Po­sta­vi bi­lig Vo­ih­na nje­gov bra­tu­čed. Ovo je za­pi­sao pop Mit­ko.”

– Po­mi­nja­nje ca­ra Uro­ša i kne­za La­za­ra je od pre­sud­ne va­žno­sti, ne sa­mo za da­to­va­nje spo­me­ni­ka već i zbog či­nje­ni­ca da je to za sa­da je­di­ni pro­na­đe­ni pi­sa­ni trag u ko­me se za­jed­no po­mi­nju ove dve zna­me­ni­te lič­no­sti na­še isto­ri­je. Upra­vo to ka­me­nič­kom nad­grob­nom spo­me­ni­ku da­je ogro­man kul­tur­no-isto­rij­ski zna­čaj – pre­do­ča­va Ka­ra­mi­jal­ko­vić.

Za raz­li­ku od ca­ra Uro­ša (1355–1371), po­če­tak vla­da­vi­ne kne­za La­za­ra ni­je pre­ci­zno utvr­đen. Ipak, sma­tra se da je La­zar na­pu­stio dvor ca­ra Uro­ša iz­me­đu 1363. i 1365, ka­da po­či­nje nje­gov uspon kao kne­za i ob­la­snog go­spo­da­ra. To zna­či da se bit­ka u ko­joj je mo­žda po­gi­nuo Dra­go­slav Va­si­lje­vić, pre­zvi­ter Sti­pan, mo­gla od­i­gra­ti je­di­no iz­me­đu 1365. i 1371. go­di­ne, ka­že Ka­ra­mi­jal­ko­vić na­vo­de­ći da je taj pe­ri­od u srp­skoj isto­ri­ji po­znat kao „glu­vo do­ba”, ka­da se ma­nje be­le­ži­lo, što zbog op­šte ne­si­gur­no­sti, što zbog unu­tra­šnjih su­ko­ba srp­ske vla­ste­le.

– Uz sve kon­tro­ver­ze, naj­i­zgled­ni­ja je tvrd­nja du­bro­vač­kog be­ne­dik­tan­ca i isto­ri­ča­ra Ma­vra Or­bi­na o su­ko­bu srp­skih ve­li­ka­ša na Ko­so­vu 1369, dva­de­set go­di­na pre Ko­sov­skog bo­ja. U toj bi­ci su, ka­ko Or­bin na­vo­di u svom de­lu „Kra­ljev­stvo Slo­ve­na”, uče­stvo­va­li Ni­ko­la Al­to­ma­no­vić, knez La­zar i car Uroš, s jed­ne stra­ne, a sa dru­ge bra­ća Mr­njav­če­vi­ći, kralj Vu­ka­šin i de­spot Uglje­ša – po­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Epi­graf­ski za­pis o rat­ni­ku pre­zvi­te­ru Sti­pa­nu, za­ni­mljiv je i zbog ko­ri­šće­nja ika­vi­ce, kao i ne­kih slov­nih ob­li­ka iz ći­ri­lič­nog pi­sma ko­je je bi­lo ka­rak­te­ri­stič­no za sred­njo­ve­kov­nu Bo­snu, Her­ce­go­vi­nu i srp­ske pri­mor­ske kra­je­ve, ne za Šu­ma­di­ju.

– Po ika­vi­ci i ob­li­ku slo­va ko­ja ure­zu­je pop Mit­ko, ka­me­nič­ki za­pis je naj­bli­ži nad­grob­nom nat­pi­su Vig­nja Mi­lo­še­vi­ća iz 1401, ko­ji se na­la­zi u Her­ce­go­vi­ni, na Ko­če­rin­skom po­lju kod Mo­sta­ra. Jed­na gru­pa is­tra­ži­va­ča ve­ru­je da je reč o ret­kom pri­me­ru na­šeg sta­ri­jeg gla­golj­sko-ći­ri­lič­nog pra­vo­pi­sa iz po­sled­njih go­di­na dr­ža­ve Ne­ma­nji­ća, dok dru­gi sma­tra­ju da se ra­di o svo­je­vr­snoj rud­nič­koj akul­tu­ra­ci­ji ko­ja je na­sta­la u he­te­ro­ge­nom dru­štvu tog do­ba. Na­i­me, Rud­nik je u sred­njem ve­ku bio ru­dar­sko ste­ci­šte lju­di iz ra­znih kra­je­va Bal­ka­na i Evro­pe – ob­ja­šnja­va Ka­ra­mi­jal­ko­vić.