Širi politički front za odbranu od pritisaka

Decembarski izbori pokazali su ubedljivu pobedu vladajuće Srpske napredne stranke, a to znači da ostaje čvrst stav prema državnim i nacionalnim interesima. Dakle, nema priznanja tzv. Kosova, ali ni stolice za lažnu tvorevinu u Ujedinjenim nacijama i s tim se mora računati. Da bi se stvorio što bolji i efikasniji bedem za odbranu srpskih državnih i nacionalnih interesa, Srpska napredna stranka najavila je da će biti napravljen širi politički front koji će podržavati novu Vladu Srbije i u saradnji s predsednikom države Aleksandrom Vučićem nastaviti da štiti naše interese na Kosovu i Metohiji, ali i Republiku Srpsku u susednoj Bosni i Hercegovini.

U novoj vladi mogu se očekivati neka kadrovska iznenađenja, ali sigurno neće menjati politički kurs izvršne vlasti, kao i da će u novoj vladi ostati ministri koji su se dokazali u prošlom sazivu, uz gotovo izvesno neka nova imena. Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da će SNS, odnosno lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, tražiti od predsednika države mandat za formiranje Vlade Srbije. Ističe da, iako naprednjaci na osnovu broja osnovnih mandata mogu samostalno da obrazuju izvršnu vlast, predstoje razgovori sa eventualnim koalicionim partnerima, pre svega Savezom vojvođanskih Mađara, bošnjačkim strankama i Socijalističkom partijom Srbije.

„Imaćemo sigurno 129, a možda i 130 mandata, što je dovoljno za većinu u Skupštini Srbije, i mislim da ćemo ići s konceptom inkluzivnog pristupa, tj. da pozovemo, pre svega, SVM, bošnjačke stranke, a razgovaraćemo i sa SPS-om, možda i sa nekim drugim, da vidimo ko deli iste vrednosti”, rekao je Vučević gostujući na TV Pink. Govoreći o rokovima za formiranje institucija posle izbora, rekao je da kada Republička izborna komisija proglasi da su okončani izbori i da više nema prigovora, počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje Narodne skupštine. Od dana konstituisanja Narodne skupštine rok za formiranje Vlade Srbije je 90 dana.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Petar Đurđev kaže da je većinska Srbija na decembarskim izborima jasno dala svoj glas za mir, stabilnost i nacionalno jedinstvo. Za „Politiku” kaže da shodno tome očekuje da će vođstvo SNS-a krenuti u formiranje upravo takve vlade i stvaranje širokog političkog fronta i uključiti i druge brojne aktere kako bi se stvorila puna nacionalna kohezija pred velike izazove koji su pred nama. „Tu pre svega mislim na položaj srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini, kao i na besprizorne pritiske koji se vrše na rukovodstvo Republike Srpske. Po stihovima naše himne koja govori da će ’sloga uvek biti poraz vragu’, ja sam siguran da će to biti motiv daljih političkih procesa u Srbiji gde će se sve više ići na koncentraciju i traženje jedinstva koje je ključno kako bismo prevazišli sve izazove koji su pred nama”, kaže Đurđev.

Naš sagovornik kaže da očekuje da će biti uspostavljena još čvršća kohezija između institucije predsednika Republike i Vlade Srbije, jer samo kroz razumevanje rada svih organa vlasti možemo da zajednički iznesemo i prevaziđemo zadatke. „To su ozbiljni zadaci koji su pred nama. Mislim da će sama vlada imati pred sobom nekoliko važnih ciljeva, a to jeste odbrana interesa RS i države Srbije i povezivanje srpskog sveta na ogromnom prostoru od Australije do SAD. I ono što je za nas najvažnije, a to je očuvanje ekonomske stabilnosti i priprema svega što nam je potrebno za Ekspo kada će Srbija i Beograd pokazati svoje najlepše lice čitavom svetu”, ističe Đurđev.

Na pitanje ko bi mogao da čini širi politički front koji najavljuju u vrhu SNS-a, Petar Đurđev kaže da u novoj vladi očekuje socijaliste, kao i predstavnike nekih bošnjačkih partija, ali i Savez vojvođanskih Mađara. „Treba videti ko je još spreman da prihvati deo odgovornosti u tom važnom nacionalnom dijalogu kako bi se odbranili nacionalni interesi i prevazišli izazovi koji su pred nama”, dodaje Đurđev.

A koji su to izazovi pred Srbijom i predsednikom Aleksandrom Vučićem? I proteklih godina su pritisci bili kontinuirani i skoncentrisani na Andrićevom vencu. Predsednik Vučić je već najavio da najjače pritiske po pitanju Kosova i Metohije očekuje u januaru i februaru jer će, kako je istakao, tada biti pik kampanje oko evropskih parlamentarnih izbora. Jedan od važnih razloga za pojačane pritiske jeste što zapadni deo međunarodne zajednice mora da reši kosovski problem pre nego što uđe u razgovore oko Ukrajine. Navodi da međunarodna zajednica ne može sebi da dozvoli da im predsednik Rusije Vladimir Putin kaže: „Kako ste vi napravili kosovski presedan, a Rusija ne može?” To će iskoristiti svi „srpskih prijatelji” koji će da sole pamet Srbiji, pričaju da smo ruska gubernija, kolonija, da protekli izbori nisu bili dobri i da nema demokratije.

I navodna krađa na izborima koju su neki „ustanovili” i pre održanog glasanja treba da bude batina kojom će pokušati da disciplinuju nepokorni Beograd. Ali ne sa ciljem da se ponište izbori, već da se Srbija primora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, uvede sankcije Rusiji i da se suzbije jačanje ekonomskih veza s Kinom.

Uprkos svemu, predsednik Vučić je više puta jasno i precizno naglasio da nema odustajanja od najvažnijih državnih i nacionalnih interesa. I, na negodovanje Berlina i Londona, podebljavajući crvene linije preko kojih se neće ići. A najvažnija je ona da nema priznavanja lažne države, niti saglasnosti s tim da Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Uz to, paralelno sa iznošenjem ove pozicije ide i poruka – nikada se ne odričemo prijatelja.

Nepopustljiv stav Beograda očigledno ozbiljno iritira diplomatske predstavnike Zapada i primorava ih da aktivnije i direktnije deluju. Bliže se izbori u EU i pošto su rezultati njihove višegodišnje politike na Balkanu mizerni, smatraju da po svaku cenu moraju da pokažu neki rezultat. To je razlog zašto se prema Beogradu sprema novi paket ucena.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazuje i da postoje oni koji bi voleli da rukovodstvo u Srbiji bude nestabilno i ne bude jako kako ne bi moglo čvrsto da odgovara na ultimatume koji dolaze iz međunarodne zajednice, a koji se pre svega odnose na KiM. Upitan kada se očekuje veći pritisak po pitanju KiM, Dačić kaže da se u evropskim krugovima procenjuje da će Evropska komisija, odnosno tamošnji organi, do marta završiti rad jer slede evropski izbori: „Tako da se može očekivati da će se upravo u februaru i martu koncentrisati taj pritisak s različitih strana, koji će pre svega biti usmeren ka tome da Srbija napravi značajnije ustupke kada je reč o KiM, imajući u vidu da je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da mi ne pristajemo na članstvo Kosova u UN i da nema nezavisnosti Kosova i Metohije”, kaže Dačić.

Radun: Sazrele promene u stranci i vladi

Politički analitičar Branko Radun kaže da je u vrhu SNS-a sazrelo da neke stvari moraju da se menjaju u stranci i vladi i da će biti kadrovskih i političkih promena. Za naš list navodi da će Aleksandar Vučić kao najjača politička figura pokušati da u vladu uključi i neke druge političke igrače iz parlamentarnih, ali i onih koje nisu prošle cenzus i javnih ličnosti. „Mislim da će biti promena u novoj Vladi Srbije i da ćemo imati nove ministre koji nisu deo pobedničke koalicije. Mislim da će Vučić svojom harizmom uspeti da privuče i neke patriote i neke građanski orijentisane građane. Siguran sam da se daleko od javnosti vode pregovori po tom pitanju. Ko će na kraju završiti u Nemanjinoj 11 stvar je pregovora i dogovora”, kaže Branko Radun.

Dodaje da se sve na političkoj sceni Srbije vrti oko toga da se dođe do što boljeg manevarskog prostora oko pregovora u vezi s Kosmetom i planom EU o Kosovu i Metohiji, za koji se kaže da je Ohridski sporazum. „Raspisivanje izbora za kraj godine, najava stvaranja šireg političkog fronta raznih političkih aktera deo je strategije da se dobije na vremenu i dobije veća podrška i da bi naša pregovoračka pozicija bila što jača, da bi se adekvatno moglo odgovoriti na te zahteve i ultimatume onih koji pre svega dolaze iz Nemačke”, zaključuje Branko Radun.

Test i za Beograd i za Brisel

Prvi konkretan korak u pritiscima koji se može očekivati biće na najavljenoj sednici Saveta Evropske unije krajem meseca. Najavljeno je da ća se u poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije sa EU ugraditi obaveza de fakto priznanja Kosmeta, odnosno tzv. Ohridski sporazum. Taj rok se približava i to je samo po sebi vrsta pritiska i političkog ultimatuma. Predstoji veliki test pre svega za Beograd, ali i za Brisel. Ukoliko ostanu pri tome, to dovodi u pitanje dve stvari. Prvo, njihov interes uopšte za Srbiju i za pristupanje naše zemlje u EU, ali i za ovaj deo Evrope. Srbija ima centralno mesto i od nje zavisi praktično i mir i stabilnost u regionu. I druga stvar koja zavisi od svega toga, dalji karakter i sadržaj naših daljih pregovora u pristupnom procesu EU. Ukoliko ovo prođe, veliko je pitanje kako bi onda ti pregovori mogli da se odvijaju.