Veća zarada za đake koji uče za bravare, poslastičare...

Bravari zavarivači, operateri mašinske obrade rezanjem, pekari, poslastičari, kuvari, električari, industrijski mehaničari… nedostaju na tržištu rada, a nije jagma za mestom u srednjoškolskim smerovima u kojima stasavaju ove zanatlije, iako oni bolje zarađuju od majstora nekih drugih zanata. Dodatnom finansijskom podrškom koju je obezbedila država od sada će i u toku školovanja po dualnom modelu budući kadrovi deficitarnih zanimanja moći da ostvare veće naknade za učenje kroz rad, i to od prve godine školovanja. Očekuje se da će time mali maturanti biti dodatno motivisani da se u većoj meri opredeljuju za ove obrazovne profile i da će se u korist obrazovanja za zanimanja koja nedostaju promeniti rezultati analize upisa u srednje škole prethodnih godina. A one pokazuju da u spektru dualnih obrazovnih profila učenici najmanje biraju – trogodišnje, iako su zanatlije koje upravo iz tih smerova izlaze neretko bolje plaćene i za njima vapi privreda.

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, koja je ovih dana stupila na snagu. Pod finansijskom podrškom školovanju po dualnom modelu, kako se navodi u uredbi, podrazumeva se dodela sredstava za subvencionisanje dela naknade za učenje kroz rad koju poslodavci plaćaju đacima koji se po dualnom modelu obrazuju za deficitarna zanimanja, kao i podršku školama za upis đaka na ove smerove.

– Od uredbe očekujemo pre svega zadovoljstvo mladih ljudi, što će imati višu finansijsku podršku za svoje opredeljenje da uče kroz rad, povećanje motivacije da se upisuju na trogodišnje profile uz saznanje da u skladu sa zakonom imaju pravo i na dalje školovanje, ali prevashodno da njihovo znanje vredi i da odmah nakon formalnog obrazovanja mogu započeti svoju radnu karijeru – ističe Gabrijela Grujić, direktorka vladine Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK).

Učenici koji se budu opredeli za školovanje po dualnom modelu za deficitarna zanimanja u toku obrazovanja, u skladu s novom uredbom, moći će da zarade više nego njihovi vršnjaci u ostalim dualnim smerovima. Novim pravilima omogućeno je da srednjoškolcima u toku tri godine školovanja po dualnom modelu, pored zakonom propisane naknade za učenje kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu, iz budžeta Republike Srbije dodatno bude isplaćeno po još 5.000 dinara mesečno i to za devet meseci godišnje, pojasnili su iz Kancelarije za dualno obrazovanje i NOK. Drugi način realizacije finansijske podrške definisan uredbom, precizirali su, odnosi se na pomoć poslodavcima u vidu subvencionisanja dela naknade za učenje kroz rad koju su poslodavci u obavezi da plaćaju đacima koji se po dualnom modelu školuju za deficitarna zanimanja. Subvencija će iznositi „do 50 odsto neto iznosa minimalne naknade za učenje kroz rad utvrđene Zakonom o dualnom obrazovanju, sa pripadajućim doprinosima”, navodi se u uredbi. Ova mera, pojašnjavaju nadležni, podržaće mikro i mala preduzeća koja finansijski ne mogu da u skladu s potrebama izdvoje sredstva da povećaju broj učenika, podrže razvoj znanja i veština mladih i istovremeno osiguraju veći izbor kvalitetnijih kadrova za buduće zapošljavanje

– Podizanjem interesovanja učenika za ove, kao i sve druge trogodišnje obrazovne profile, omogućavamo da škole povećaju broj učenika u dualnom obrazovanju, a da time privreda dobije priliku da zahvaljujući većem izboru đaka obezbedi održivost i inovativnost poslovanja – napominju u Kancelariji za dualno obrazovanje i NOK.

Ova kancelarija utvrđuje deficitarna zanimanja uzimajući u obzir podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, podatke o broju mesta za učenje kroz rad po obrazovnim profilima prema predlogu plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje Privredne komore Srbije i podatke o broju upisanih učenika na dualne profile u prethodne dve školske godine. Lista smerova i broj predviđenih mesta za učenje po dualnom modelu kod poslodavca za deficitarna zanimanja objavljuje se u konkursu za odgovarajuću školsku godinu. Kancelarija raspisuje Konkurs za dodelu sredstava za podršku školama za upis učenika na dualne profile za deficitarna zanimanja, na koji se prijavljuju svi učenici upisani u prvi razred srednje škole na odgovarajuće smerove. Uredbom je predviđeno i da ugovor o dodeli sredstava zaključuju škola, Kancelarija za dualno obrazovanje i NOK i učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik. Ali propisano je i da pravo na ovaj dodatni finansijski podsticaj učenik može i da izgubi: ukoliko je neopravdano izostao više od pet odsto mesečnog fonda časova učenja kroz rad, ako je bez opravdanja odsustvovao više od deset odsto fonda časova za prethodni period učenja kroz rad, kao i ukoliko ima negativnu ocenu na polugodištu za sve mesece do meseca u kojem je ispravio ocenu. Definisano je i da na ovu novčanu podršku nema pravo đak koji je dobitnik stipendije ili kredita u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički standard.

Nenamenski potrošen novac vraća se s kamatom

Ako preostane novca namenjenog podršci dualnom obrazovanju, nakon dodele finansijskih podsticaja učenicima i subvencija za poslodavce, dodatno može da se pruži materijalna podrška školama za unapređenje uslova za realizaciju obrazovanja po dualnom modelu, predviđa uredba. Opredeljen ali neuložen novac, u ovom slučaju, može da se iskoristi „za nabavku opreme, potrošnog materijala, sredstava za ličnu zaštitu i bezbednost na radu, kao i za realizaciju dela učenja kroz rad koji se ne može realizovati kod poslodavca”. Sredstva koja se u skladu sa uredbom odobre za finansijsku podršku dualnom obrazovanju su namenska. Nadležna Kancelarija za dualno obrazovanje i NOK pratiće kako se ona koriste. Ukoliko utvrdi da se novčana podrška nenamenski troši, dužna je da raskine ugovor i zahteva povraćaj prenetih sredstava, a u tom slučaju poslodavac, odnosno škola, u obavezi je da novac vrati sa zakonskom kamatom.