Tuča u skopskoj kontroli leta je i politički problem

Skoplje – U državnoj kompaniji koja kontroliše vazduhoplovni saobraćaj M-NAV („Makedonske navigacije”) izbila je tuča, što je i u inostranstvu izazvalo zabrinutost za bezbednost na nebu iznad Severne Makedonije. Stručnjaci i sindikat ove vazduhoplovne institucije, čije je sedište na skopskom aerodromu, pobunili su se zbog prijema nestručnog (i jedinog) kandidata. Prozreli su namere da mora biti primljen partijski kadar.

Fizički upad i obračun s „neposlušnim” kontrolorima leta predvodio je Bekim Naziri, bivši ministar privrede, kadar partije Demokratska unija za integraciju (DUI), članice vladajuće koalicije, koji je takođe zaposlen u ovoj firmi. U trenutku napada nadzirano je 28 aviona, a posebnu zabrinutost izrazile su članice NATO-a, jer su u tom trenutku na makedonskom nebu bila dva aviona severnoatlantske avijacije.

Ovaj incident veoma dobro odslikava političke (ne)prilike u Severnoj Makedoniji. A korak ka prolećnim predsedničkim i parlamentarnim izborima i ovog puta biće napravljen bez ostvarenja evropskih perspektiva, budući da je ova država za sada uspela da se domogne članstva jedino u Severnoatlantskoj alijansi, koja se, eto, sada brine za bezbednost nad makedonskim nebom. Vlast i opozicija, premda dele zajednički cilj – ulazak države u EU, ne žele da zemlju do tog odredišta vode istim putem. Uz to, političku scenu ove zemlje dodatno uzburkavaju potezi pomenute albanske parlamentarne partije DUI u domenu vladavine prava, na šta i EU upozorava kao kočnicu na pomenutom „briselskom” putovanju Skoplja.

Predstavnici ove stranke ugostili su holandskog ambasadora Dirka Jan Kopa, koji je upozorio lidera partije Alija Ahmetija da za Severnu Makedoniju nema članstva u EU bez poštovanja vladavine prava, jer su na tasovima sudstva u ovoj zemlji prevagu nosili partijsko zapošljavanje i nepotizam. Iste neprihvatljive pojave su tučom u kontroli leta otkrivene i u drugim segmentima društva.

Iako je EU dalje pregovore sa Severnom Makedonijom uslovila novom promenom Ustava, kako bi se u najviši državni akt uneli Bugari kao konstitutivni element, jasno je da je Brisel postavio i nove uslove. Tako se „džoker” koji je vladajuća stranka bila uverena da ima promenom imena i Ustava države istopio u ovoj predugoj „evropskoj” partiji, pri čemu se pravila igre menjaju u toku same igre.

Upozorenja nisu stigla samo od Holandije, koja je zamrzla fond od milion evra za unapređenje sudstva. I SAD kažnjavaju kršenje vladavine prava sankcionišući funkcionere koji su upleteni u kriminalne i koruptivne aktivnosti. Podsetimo, na „crnoj listi” SAD našao se i potpredsednik vlade za energetiku Kočo Anđušev (u kabinetu Zorana Zaeva), a sudeći po upozorenjima, ova lista će biti proširena.

Formiranje vlade, čiji je zadatak da pripremi izbore, očekuje se posle 20. januara. Funkciju premijera trebalo bi da preuzme Talat Džaferi, kadar albanske partije i dosadašnji predsednik Sobranja. Kako je najavio predsednik opozicione partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, ova stranka neće glasati za njegovo imenovanje u parlamentu.

Koje će korake preduzeti DUI, ali i SDSM, na izborima koji slede – vrlo je neizvesno. Prema mnogobrojnim anketama, VMRO-DPMNE se veoma visoko kotira, te se predviđa da ova partija može da ima oko 50 od 120 poslanika, koliko ih ima u Sobranju. Mickoski, očekuje se, može da dobije podršku Levice i udruženja kumanovskog gradonačelnika, kao i albanske opozicije, među kojima je i frakcija DUI ujedinjena u koaliciju s Besom.