„Božanska čestica" u kragujevačkom Data centru

Brane Kartalović

Kragujevac – Čovek je izmislio kalendar i sat, zavaravajući sebe da tako može da kontroliše vreme, a potom je napisao i zakone, sve misleći da u svojim rukama drži pravdu i istinu. Uprkos opomenama koje dobija s neba, olujama, cunamijima i zemljotresima, uprkos ratovima i razaranjima u kojima strada na hiljade nedužnih, pa i dece – čovek ne odustaje od namere da se približi Bogu, „svedržitelju, tvorcu neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog”, kako stoji u Simvolu vere. Tako je 1954. godine osnovan CERN – Evropski centar za nuklearna istraživanja, u čemu je učestvovala i tadašnja Jugoslavija. Od 2012. Srbija je pridruženi član ove organizacije, a krajem 2023. Državni data centar u Kragujevcu postao je jedno od čvornih mesta za čuvanje podataka o sudaranju malih čestica koje kriju tajnu univerzuma.

Memorandum o razumevanju i saradnji CERN-a i Državnog data centra u Kragujevcu ozvaničen je devetog decembra 2023, a potpis na ovaj istorijski dokument stavili su Enrika Pokari, šefica Odeljenja CERN-a za informacione tehnologije, Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija u srpskoj vladi, i dr Jelena Begović, ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije.

CERN okuplja oko 5.500 naučnika, a sa ovom organizacijom povezano je 240 svetskih instituta iz 54 zemlje. Interesantno, tek naša premijerka Ana Brnabić je decembra 2020, prilikom puštanja u probni rad kragujevačkog Data centra, uporedila Srbiju i Švajcarsku. „U Švajcarskoj se čuva novac, a u Srbiji se čuvaju podaci od kojih možete da stvorite novac”, poručila je premijerka, objašnjavajući da će naša država prihodovati od kompanija koje svoje podatke budu skladištile u Državnom datu centru.

Prostor kragujevačkog Data centra do sada su zakupile neke od najvećih telekomunikacionih i internet kompanija, kao što su IBM, „Huavej”, „Orakl”. Svoje podatke tu čuvaju i naše poznate firme „Telekom”, „Komtrejd”, „Aseko”.

„U izgradnju i opremanje objekta država je uložila više od 30 miliona evra, ali se isplatilo”, kaže Danilo Savić, direktor „Data klaud tehnolodžija”, komercijalnog dela Državnog data centra u Kragujevcu.

Državni data centar ima dva dela. U jednom se sada čuvaju podaci naših građana i institucija koji su bili rasuti po raznim računarskim bazama, a drugi deo centra je namenjen komercijali, prodaji memorijskog prostora zainteresovanim preduzećima iz zemlje i sveta.

Ukupan kapacitet Data centra iznosi 960 rek ormara. Rek ormari su plakari sa moćnim računarima koji su povezani gomilom isprepletanih žica.

„U Data centru rade naši vrhunski mladi inženjeri”, naglašava Savić, jedan od najvećih stručnjaka u oblasti zaštite informacionih sistema od sajber-napada.

Bezbednost Data centra je na najvišem nivou. Osim fizičkog obezbeđenja, prostor pokriva i 200 kamera. Slika se šalje u kontrolnu sobu iz koje se prati i rad računarskih sistema.

„Svi sistemi zaštite i napajanja su dvostruki, ali ništa nije višak. Električnu energiju dobijamo iz dva nezavisna toka, a ako struja potpuno nestane za 15 sekundi se pokreću moćni dizel-agregati sa snažnim brodskim motorima koji sistem održavaju u punom kapacitetu 96 sati. Svaki naš klijent ima zasebne virtuelne tunele kojima dolazi do svojih podataka, tako da je bilo kakva zloupotreba isključena. Uveren sam da smo imuni na sajber-napade. Bio sam u Luksemburgu, gde NATO čuva svoje podatke, taj data centar je tri puta veći od našeg, ali smo po opremi i bezbednosti potpuno ravnopravni”, navodi Savić.

Tehnički kuriozitet objekta čine sistemi protivpožarne zaštite i autonomnog napajanja toplotnom energijom.

„U računarskom delu su ogromne temperature, a sistemi za hlađenje imaju dvostruku ulogu. Istovremeno isisavaju topao vazduh i dovode ga do administrativnog dela, do naših kancelarija i prostorija za odmor i rekreaciju, pa i do menze u kojoj zaposleni mogu da se okrepe. Ovde se dežura 24 sati dnevno 365 dana u godini”, objašnjava direktor Savić.

Osim što se u kragujevačkom Data centru sada nalaze podaci o „božanskoj čestici”, ovde je stvorena i mogućnost razvoja veštačke inteligencije.

„Možda sve ovo može nekog i da uplaši. I sam pripadam generaciji koja je odrasla na poljančetu, jureći za fudbalskom loptom, u eri bez računara, pa znam šta misle stariji kad im se pomenu mašine koje liče na ljude. Zato insistiram da se u nauci uvek čuva etika, da svaki eksperiment bude na korist, a ne na štetu čovečanstva”, poručuje Savić.