Ukrajini preti državni udar

Ukrajina je na pragu državnog udara! Tako tvrdi Andrej Kožemjakin, deputat Bloka Julije Timošenko u ukrajinskom parlamentu. Prevrat sprema Služba državne bezbednosti u saradnji sa Upravom državne zaštite (UDZ), službom formiranom po izričitoj naredbi predsednika Viktora Juščenka i odgovornom njemu direktno, tvrdi Kožemjakin.

Ovo nije prvi put da Juščenka optužuju kako vaninstitucionalnim metodama pokušava da zadrži vlast u zemlji. Ali od prvih takvih optužbi, iznesenih pre nekoliko meseci, situacija u bivšoj sovjetskoj republici ne da se nije popravila, nego je dovela do toga da se više ne zna ni ko ima većinu u parlamentu, ni ko vodi državu – predsednik ili vlada – ni čemu mogu da se nadaju obični građani... Ne zna se čak ni da li će u decembru biti održani novi vanredni parlamentarni izbori (kako je odlučio predsednik Juščenko) ili će zemlja nastaviti put pod vođstvom sadašnje vlade (na čemu insistira premijerka Timošenkova). 

Optužbe Andreja Kožemjakina su vrlo ozbiljne: „Sekretarijat predsednika spreman je da primeni čileanski scenario, kojim je (11. septembra 1973) u južnoameričkoj državi uspostavljena diktatura Augusta Pinočea. Zemlja se nalazi na ivici oružanog prevrata. Svestan nelegitimnosti svoje odluke o raspuštanju parlamenta, Juščenko je spreman da primeni silu kako bi likvidirao vladu, parlament, paralisao sudski sistem i u zemlji uveo vladavinu jedne ličnosti“, tvrdi ovaj deputat.

Podsetimo, ukazom šefa države od 10. oktobra raspuštena je Vrhovna rada (parlament) i raspisani su vanredni parlamentarni izbori koji bi trebalo da budu održani 7. decembra. Ovoj odluci odmah se usprotivila Julija Timošenko s tvrdnjom da je Juščenko izašao izvan svojih ovlašćenja i da vlada, na čijem je ona čelu, neće dati nijednu grivnu za organizaciju izbora. Oglasio se i Okružni administrativni sud u Kijevu koji je odluku šefa države proglasio nevažećom.

Usledile su potom blokade suda i pritisci sa svih strana koji do danas ne jenjavaju. Uplitanje, takozvanih, struktura sile (službe bezbednosti, vojska, policija) u razrešenje nastalog konflikta sve češće se pominje. U svakom slučaju, ukoliko se strasti ne smire u najbližoj budućnosti, lako je moguće da izbori, zaista, budu pomereni za neki kasniji datum.

Na sve pomenuto nadovezala se i svetska finansijska kriza koja ne zaobilazi ni Ukrajinu. Julija Timošenko pokušava novonastale okolnosti da okrene u svoju korist tvrdeći da je u ovom trenutku važnije spasavati zemlju od mogućeg finansijskog udara nego birati novi parlament. Sa svoje strane, Juščenko je svestan da u situaciji kada ne postoji parlamentarna većina vladu vodi partija koja za takvo nešto nema mandat građana. Svestan je, međutim, i činjenice da ukoliko izgubi ovu bitku može slobodno da pakuje kofere. Ako ne odmah, onda u najskorije vreme sigurno. Čak da ga parlament i ne razvlasti putem impičmenta, na sledećim predsedničkim izborima 2010. jednostavno neće imati šta da traži.

Treća strana, Partija regiona, koju predvodi bivši premijer Viktor Janukovič, uglavnom se drži po strani. Regionalci su svesni da im učešće u vlasti sleduje, bilo izbora ili ne bilo. Sukob između Juščenka i Timošenkove ide im direktno na ruku.

Treba, na kraju, čuti i reč stručnjaka. Osnovna nit koja se provlači u svim komentarima jeste to da su aktuelna politička gloženja buknula u vrlo nezgodnom trenutku. Sada je važnije spasavati inače uzdrmanu privredu nego brinuti o sastavu političkih struktura, smatraju mnogi. Organizovati izbore u uslovima međunarodne krize, kada pada nivo proizvodnje a rastu inflacija i nezaposlenost, „opasan je eksperiment nad ekonomijom”, smatra Igor Burakovski, direktor ukrajinskog Instituta za ekonomska istraživanja i političke konsultacije.

Naravno, sve pod uslovom da nesporazum Juščenka i Timošenkove ne poprimi opasnije razmere i ne počne da se rešava upotrebom sile. Sa bilo čije strane.