Vojska je uvek bila škola života

Predlog Generalštaba Vojske Srbije za obavezan vojni rok zaslužuje najširu društvenu podršku. Jasno je da za odbranu zemlje nije dovoljno samo moderno oružje, već da je odlučujući ljudski faktor – visoko motivisan i do majstorstva obučen da brani svoju otadžbinu. Poslednjih godina skoro da smo zaboravili i zanemarili tradiciju našeg naroda da je čast biti vojnik i da su ispraćaji u vojsku bili jednako važni, svečani i masovni kao i svadbe. Pored svih logističkih priprema za obavezan vojni rok, uključujući moderne i aktuelne programe obuke, koje će svakako izvršiti Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, od značaja je sistematsko, široko i dugotrajno uključenje cele društvene zajednice u proces pripreme novih regruta.

Od najvećeg je značaja da se mladi ljudi motivišu i svesno prihvate odlazak u vojsku kao čin ličnog odnosa prema svojoj zemlji, njenoj slobodi i budućnosti. Narod koji nema svoju vojsku sposobnu da ga brani, ali i odvraća od agresije okupiran je i podjarmljen. S tim se naš slobodarski narod nikada nije mirio, o čemu svedoči naša viševekovna slavna istorija.

Porodica, kao osnovna ćelija društva, ima nezamenljivu ulogu da u procesu sazrevanja mladih snažno podstakne i podrži odlazak svoje dece u vojsku, gde njihovi sinovi postaju zreliji i spremniji da se odupru brojnim negativnim izazovima savremenog sveta. Vojska je uvek bila škola života u kojoj mnogi mladi ljudi otkrivaju sposobnosti za koje ranije nisu ni znali da ih imaju. Kroz ovladavanje veštinama upotrebe oružja i savremene vojne tehnike, raste samopouzdanje u sopstvenu snagu i snagu kolektiva, podižu se fizička spremnost, izdržljivost, odgovornost, disciplina, upoznaje se teritorija svoje zemlje, jačaju kolektivni duh i drugarstvo, uvežbava se timski rad, stiču znanja o delovanju u slučaju elementarnih nepogoda... To su samo neka iskustva i znanja koja se mogu steći u vojsci i koja ostaju korisna i upamćena za ceo život.

Škole i fakulteti kroz savremene programe mogu snažno da motivišu mlade za odlazak u vojsku, oslanjajući se na našu slavnu tradiciju, ali i aktuelnu bezbednosnu situaciju u svetu i okruženju. Negujući kulturu sećanja, u programe ekskurzija treba uključiti obavezan obilazak spomen-obeležja na Krfu, Ceru, u Šumaricama, Jasenovcu, Jajincima, Sajmištu, na Kadinjači...

Mediji mogu znatno doprineti popularizaciji obaveznog vojnog roka kroz ozbiljne analize, komparativne preglede vojnog roka u drugim zemljama i gostovanja ličnosti od javnog ugleda i autoriteta. Bilo bi korisno snimiti dokumentarni film o sadašnjim regrutima koji dobrovoljno služe vojni rok u našim kasarnama i taj film, kao primer kako se mladi odnose prema svojoj zemlji, prikazati u svim školama u Srbiji.

Opštine u kojima će biti smešteni regruti, u dogovoru sa VS trebalo bi blagovremeno da planiraju organizovan prihvat, uspostave saradnju s lokalnim stanovništvom i organizuju prigodne sportske i kulturne programe za regrute.

Rezervne oficire, posebno s ratnim iskustvom, trebalo bi na odgovarajući način uključiti u obuku. I sportske organizacije i klubovi mogu znatno da utiču i podstiču svoje članove da odlaze u vojsku. Mladima koji završe obavezan vojni rok trebalo bi priznati radni staž za vreme koje su proveli u Vojsci Srbije.

U Srbiji su narod i vojska uvek bili neraskidivo biće. I sada, okruženi brojnim izazovima, pokažimo jedinstvo, odlučnost i slogu da zaživi predlog Generalštaba Vojske Srbije za obavezan vojni rok.

Milorad Kozlovački,
politikolog, Zemun