Gde Ukrajinu vodi ratni inat Zelenskog

San Zelenskog o potpunoj pobedi se srušio, pišu mediji. Mirovni sporazum se danas čini optimalnim ishodom za Kijev, smatraju analitičari. Bajdenova administracija takođe naginje ovoj opciji.

Postoje tri opcije kraja sukoba u Ukrajini, a u dve od njih se sve završava pobedom Rusije, rekao je za Njuzvik bivši vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu general Bridlav. Samo zapadno finansiranje će Kijevu dati bilo kakvu šansu, uveren je on.

Tri scenarija

Filip Bridlav vidi tri scenarija za razvoj oružanog sukoba u Ukrajini. U dva od njih, Rusija će pobediti.

„Ukoliko ne počnemo da radimo stvari drugačije nego sada, Ukrajina će propasti jer Rusija ima više ljudi i više teritorije“, rekao je Bridlav za Njuzvik.

„Ako Zapad prepusti Ukrajinu njenoj sudbini, nastaviće ona da se bori, ali će još desetine hiljada Ukrajinaca poginuti, a Rusija će na kraju potčiniti celu teritoriju Ukrajine i ponovo će postati njen vazal.

Pre dve godine se činilo da bi se sukob u Ukrajini mogao da završi pre nego što je počeo. Kako je bivši savetnik Zelenskog Aleksej Arestovič tada izjavio, kada se vratio sa mirovnih pregovora sa Rusijom u Istanbulu u aprilu 2022, njegov tim je čak otvorio šampanjac da proslavi. Prema njegovim rečima, pregovori su bili „potpuno uspešni“, a 90 odsto kontroverznih pitanja rešeno je uglavnom u korist Ukrajine. Zelenskom i Putinu je preostalo da se lično sastanu nekoliko dana kasnije kako bi utvrdili konačnu veličinu buduće ukrajinske vojske i potpisali konačni dokument. Ali onda se sve promenilo: „Tokom ovog vremena nešto se dramatično promenilo u samom Zelenskom. A istoričari tek treba da shvate šta se dogodilo.”

Buča i Džonson

Događaji tih sudbonosnih pet dana i dalje su nejasni i kontradiktorni. Nude se dve suprotstavljene verzije. Prema jednom od njih, odlučnost predsednika da nastavi borbu ojačala je poseta kijevskom predgrađu Buča, gde su „ruske trupe počinile strašne zločine nad zarobljenim Ukrajincima” a nedostatak odgovora relevantnih organizacija na zahteve Rusije za ubijene u Buči govori o kijevskoj inscenaciji uz učešće Velike Britanije i Sjedinjenih Država.

Ovim su okončani svi mirovni pregovori za ljutu ukrajinsku javnost. „Predsednik je bio šokiran Bučom, svi smo bili šokirani Bučijem“, kaže Arestovič. „Pitao se kako bi posle ovoga mogao da pregovara i sastaje se sa Putinom? Njegovo lice se potpuno promenilo kada je posetio Buču i video šta se dogodilo.

Prema drugoj verziji, koju prati ruska propaganda, iako je to prvo iznela ukrajinska štampa, a potom bivši premijer Izraela Naftali Benet i bivši zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Dejvid Arahamija (obojica su bili direktno uključeni u pregovore) , uticala je neočekivana poseta Borisa Džonsona. Posle nje, Kijev je naglo promenio svoju poziciju. „Mnogi kažu da je premijer Džonson došao u Kijev i zahtevao da se prekinu direktni pregovori sa Rusijom“, kaže Arestovič. Da, došao je u Kijev, ali niko ne zna, osim, ​​verujem, samog Zelenskog i Džonsona, o čemu su razgovarali. Bez obzira na tačan sled događaja, Ukrajina je odustala od mirovnih pregovora i borbe su nastavljene, što je izazvalo ogromne žrtve na obe strane.

Da li su stvari mogle da ispadnu drugačije?

Loše karte na frontu

Pokazalo se da su ulozi u ofanzivu Ukrajine 2023. bili preveliki, kako od strane Ukrajine, tako i od strane njenih zapadnih pristalica. Iako su zvaničnici američke obaveštajne službe upozorili da će ofanziva verovatno propasti, američka strategija se ipak fokusirala na omogućavanje Ukrajini da ostvari tako značajne dobitke na bojnom polju da bi Kijev nastavio mirovne pregovore sa Rusijom, ali sa pozicije snage. Međutim, zbog kašnjenja do leta, sporih isporuka naoružanja i propasti krvave odbrane Bahmuta, na šta je Kijev uložio mnogo truda, ukrajinske oružane snage nisu postigle gotovo nikakav uspeh u jurišanju ruskih utvrđenja. Ofanziva se završila ogromnim neuspehom, a ruski režim je od unutrašnje panike, pa čak i pobune u rano leto, prešao na ogromno poverenje u konačan ishod rata. Gledajući unazad, rastuće poteškoće na bojnom polju samo su potvrdile ideju tadašnjeg načelnika Združenog generalštaba Marka Milija da je optimalno vreme za pregovore zima 2022, kada se Rusija povlači i brani.

Sada se Ukrajina sprema za treću godinu sukoba, a svet nikada nije bio udaljeniji. U trenutnoj fazi neprijateljstava, Rusija nema podsticaja za pregovore, a Ukrajinci mogu samo da se nadaju da će u narednoj godini njihova novoizgrađena utvrđenja izdržati napad ruske vojske jednako uspešno kao što je „Surovikinova linija“ zaustavila sopstvenu ofanzivu.

Prema saosećajnim, ali realističnim analitičarima (kao što su ukrajinski strateg Nikolaj Beleskov ili Džek Votling iz Kraljevskog instituta za odbrambene studije Ujedinjenih nacija), najbolji ishod za Ukrajinu u ovoj fazi je da preživi 2024. i prikupi resurse za novu ofanzivu 2025, kada će ruski sposobnosti biti potkopane čitavom godinom skupih napada. Najgori scenario bi, kako Votling primećuje u drugoj analizi, bio „trenutni prekid pomoći SAD, što bi dovelo do postepene degradacije Oružanih snaga Ukrajine 2024. i kolapsa 2025. godine, kada Rusija proširi svoj aktivni front“.

Ista razmatranja važe i za Ukrajinu kada se procenjuju njene šanse za narednu godinu. To je mirovni sporazum (a nikako potpuna pobeda na bojnom polju) koji se Kijevu čini kao najbolji mogući ishod. Ostaje samo da se odluči koji se mirovni uslovi smatraju politički prihvatljivim i vojno ostvarivim—i kada.

Ako Zelenski i dalje bude oklevao, onda će se uslovi koji će mubiti ponuđeni u budućnosti najverovatnije pokazati mnogo gori za Ukrajinu i mnogo ponižavajućim za Zapad.

Na kraju krajeva, dugotrajni rat obično donosi razne nesreće na obe strane, i nejasno je kako će se stvari na kraju ispostaviti.

Presuda istorije o izabranom putu počeće uskoro da dobija svoj konačni oblik.