A gde su činjenice

Narativ o izbornoj krađi „epskih razmera”, kako po zadatku svi lideri opozicije i njihovi mediji forsiraju, nije slučajan. Naprotiv, to su osnovni postulati iz udžbenika o obojenim revolucijama u kojima se naglašava kako je neophodno građane uveriti u nekakve enormne zloupotrebe vlasti, posebno kada je u pitanju izborni proces kako bi se dovoljno podgrejala atmosfera da narod izađe na ulicu i da na ulici zatraži tobožnju pravdu.

Problem opozicije u Srbiji je u tome što koliko god da se trudila da svoj poraz zapravo pretvori u pokradenu pobedu, nikako im ne ide. Najpre, jer su sami lideri opozicije do guše kompromitovani, a zatim i zato što se iz aviona vidi da ono što iznose nije ništa drugo do ozbiljna manipulacija. Čini se ponekad da opozicioni lideri zaista žestoko potcenjuju ljude i smatraju ih glupim i zatucanim, te da priča o nekakvoj krađi na izborima može tek tako da prođe. Ipak, nisu ljudi, a tu mislim i na ogroman broj njihovih birača, nimalo glupi, niti ograničeni. Jasno vide o čemu se radi i koliko je ponekad smešno kada pojedini opozicioni prvaci izađu ispred neke kuće i počnu da izmišljaju cifre o broju upisanih na toj adresi, pa čak i da prozivaju da su fantomski birači oni koji godinama na tim adresama žive. Dodatno, nikako da priznaju činjenicu da se ubedljivo najveći broj novoupisanih birača u Beogradu dogodio baš kada su oni bili vlast. Da li se neko tada bunio zbog toga? Da li je ukazivao da je to prevara?

No, vratimo se na suštinu izmišljotine o nekakvoj izbornoj krađi. Dakle, jasno je svima u opoziciji da posle novog poraza, koji se inače dogodio po uslovima kakve je opozicija tražila, svi lideri u opoziciji moraju da polože račune biračima. Najpre, ponudili su im pre izbora nadrealna očekivanja kako sigurno pobeđuju, no na samim izborima dobili su od naroda šamarčinu i sada je došlo vreme da se suoče sa realnošću. Recimo, morali bi mnogi od njih da podnesu ostavke ili da prestanu da se bave politikom.

To dodatno znači da nema više sigurne plate, nema određenih privilegija koje sa sobom nosi poslanički mandat ili politička funkcija. Kako bi se ipak sačuvali na pozicijama, izmislili su priču kako su pokradeni na izborima i očekuju da sa tim narativom pokrenu novi talas političke krize koji bi držali do narednih izbora. Ponekad deluju komični kada svako od njih izbacuje različite brojke navodno dovedenih birača u Beograd. Prvo je bilo 40.000 birača iz Republike Srpske, pa kada su videli da je to čist idiotizam, onda su prešli na 26.000 novoupisanih, pa su neki došli do skoro 100.000, dok su drugi spustili na 80 i kusur hiljada…

Komedija je kada traže da se otvore birački spiskovi, mada oni ne postoje, jer postoji samo jedan centralni birački spisak. Zanimljivo je i to da „epsku krađu” otkrivaju uglavnom u opštinama po Beogradu gde su oni pobedili, pa onda vlast može i da posumnja kako je zapravo opozicija namerno prijavljivala mnogo ljudi na nekim adresama kako bi posle izbora u slučaju poraza to koristili kao priču o nekakvoj krađi. Suštinski, njih mnogo i ne zanima istina, njih zanima samo narativ koji pumpaju, jer je potrebno da onim ekstremnim biračima održe tenziju i da tako očuvaju sebe na pozicijama. Sve to što sada tvrde mogli su pre izbora da provere, ali su glasali u izbornim komisijama i za ukupan broj birača, njihovi članovi biračkih odbora potpisali su svaki zapisnik i izbori su protekli apsolutno mirno i bez tenzija. Krađe su se setili kada im je postalo jasno da su poraženi. Svesni su oni da nikakve krađe nije bilo i da su na izborima drastično izgubili, ali priznanje poraza ujedno znači i njihovo adio sa političke scene. Zato je sve ovo što sada čine samo borba za njihovo golo preživljavanje, odnosno lični interes svakog od njih. Upregli su kompletan NVO sektor koji godinama dotiraju, tzv. nezavisne medije, lažne nezavisne novinare…

Ipak, ne ide im. Ne veruju im ljudi. Prosto, potrošili su se. Pre izbora im je nuđen dijalog, mogli su dodatno u izbornim uslovima da stave šta god da su poželeli. Jednostavno, nisu imali sluha. Smatrali su da su silni, tražili su izbore, izbore su dobili, na iste pristali, potpisali svaki zapisnik… E sad, to što im se rezultat ne dopada, to je već neka druga pesma. U svakom slučaju, ružno je sopstvenu državu blatiti, vređati međunarodne predstavnike zato što ne prihvataju njihov narativ o izbornoj krađi bez ikakvih dokaza i ponašati se kao derište kada izgubi i počne da kuka kao Kalimero kako ga je pogodila svetska nepravda.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista