Dela nobelovaca, Knausgora, ali i Kiša

Već tradicionalno, početkom ove godine izdavači se oglašavaju sa listama knjiga koje su bile najviše tražene tokom upravo prohujale godine. Mi ćemo ovaj put staviti akcenat na izdanja koja zaslužuju i čitalačku pažnju i pohvalu izdavačima što su ih uvrstili u svoj izbor. To nisu samo knjige koje su se čitale 2023. godine, već knjige koje će se čitati uvek.

Mada je Booka zakasnila sa Uelbekovim romanom „Anéantir”, opravdano kako je objašnjeno, koji će se, umesto 2023. kako je najavljivano, pojaviti na srpskom tek ovog meseca, ovaj izdavač se iskupio poslednjeg meseca prošle godine „Jutarnjom zvezdom” Karla Uvea Knausgora. Ovaj roman je zvezda među izdanjima ove izdavačke kuće tokom 2023, ne zato što je njen autor književna zvezda Knausgor već zato što je to jedan živ, razigran roman, podjednako autentičan kao kad je ovaj autor pisao i autofikciju.

Booka je objavila listu od 30 najprodavanijih knjiga u 2023. među kojima ima priličan broj i regionalnih autora tako da su se tu našla dela „Dvori od oraha” Miljenka Jergovića, „Novi kraj” Đurđice Čilić, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević, „Ponekad se probudiš u Beogradu” Vladimira Skočajića, „I onda opet iz početka” Filipa Grujića i druge. Od stranih knjiga, za koje se ovaj izdavač potrudio da budu prevedene i objavljene, traženi su bili, osim već pomenute Jutarnje zvezde,” i izvrsni romani „Najskrovitiji spomen ljudi” Mohameda Mbugara Sara, „Gledajte kako plešemo” Lejle Slimani, „Tirza” Arnona Grunberga, zatim zbirka od deset priča koje se mogu čitati i kao roman „Sve što je muškarac” Dejvida Soloja, kao i takođe vredne pažnje knjige „Savršenstva” Vinčenca Latronika, „Kratki čudesni život Oskara Vaoa” Džuna Dijaza, „O Vilijme” Elizabet Straut...

Akademska knjiga je svom bogatom izboru dodala izvrstan roman Matijasa Enara „Godišnja gozba grobarskog društva”, koji je, kao i njegova prethodna dela, prava poslastica za ljubitelje književnosti. Stoga ga mi u našem izboru proglašavamo zvezdom ovogodišnje produkcije Akademske knjige mada je ova izdavačka kuća, osim po delima iz lepe književnosti, poznata i po kapitalnim naučnim delima, među kojima su, nema sumnje, jedna od najtraženijih bila dela Tome Piketija, čije knjige ovaj izdavač ekskluzivno objavljuje na srpskom, a što se i videlo na Sajmu knjiga gde se prilikom njegovog gostovanja formirao ogroman red.

Klio se potrudio da do naših čitalaca stigne roman „Drugi život Adolfa H.” Erika Emanuela Šmita, što svakako zaslužuje pohvalu, a ovo delo je, kako potvrđuje izdavač, bilo i najtraženije od njihovih izdanja. Uz Šmitov roman, tražene su bile i knjige: „Storiteling” Kristijana Salmona, „Oksfordska istorija hrišćanstva” Džona Makmanersa. „S one strane zavisnosti” (Džefri Fut, Keri Vlikens, Nikol Kosanki,Stefani Higs), „Sunovrat – kriza liberalne demokratije” Manuela Kastelsa, „Granična ličnost i njena različita lica...” Mirjane Divac Jovanović i Dragana Švrakića i druge.

Nema sumnje da je među brojnim Laguninim izdanjima značajna pojava dela „Svet, porodična istorija” Sajmona Sibaga Montefjorea, luksuzno i skupo, ali iznad svega vredno izdanje koje je obeležilo kvalitativnu produkciju ovog izdavača prošle godine. Na Laguninoj listi knjiga koje su obeležile 2023. našla su se i dela: „Sa nama počinje” Kolin Huver, „Srbin kojekude” Bojana Ljubenovića, „Atlas – priča Tate Solta” Lusinde Rajli i Harija Vitakera, „Srbija opisana kućama” Nenada Novaka Stefanovića, „Upoznaj sebe i druge” Štefani Štal, „Monah Hokaj” Vuka Draškovića, „Teri Pračet: Život s fusnotama” Roba Vilkinsa, „Noćne reči” Vladimira Tabaševića, „Alhemija bombe” Slobodana Bubnjevića i druga.

Zvezda ovogodišnje produkcije izdavačke kuće Arhipelag je knjiga Sergeja Gurijeva i Danijela Trajsmana „Spin diktatori”, a među najčitanijim knjigama ovog izdavača u 2023. godini nalaze se, osim pomenutog dela, i dve knjige Danila Kiša: „Rani jadi” i „Enciklopedija mrtvih”, zatim knjiga sećanja Čarlsa Simića „Zastrašujući raj”, te romani „Lakonogi dan” Jelene Lengold, „Koljka i Sašenjka” Uglješe Šajtinca, „Zaista kuga” Ljudmile Ulicke. Tu su i knjige priča „Nijedna od sedam” Mihajla Pantića, „Crna Anđelija” Srđana V. Tešina, kao i istoriografska studija Olega Hlevnjuka „Staljin. Život jednog vođe”.

Geopoetika je srpskim čitaocima ponudila roman „Vremensko sklonište” za koji je autor Georgi Gospodinov dobio Međunarodnu nagradu „Buker” prošle godine i to je zvezda među inače brojnim dobrim izdanjima ove izdavačke kuće. Uz mnoštvo popularnih izdanja koja u svetu postižu visoke tiraže, Vulkan izdavaštvo je objavilo i kapitalna dela Umberta Eka „Istoriju lepote” i „Istoriju ružnoće”.

  Izdavačka kuća Štrik je 2023. napravila pravi mali podvig objavivši čak pet knjiga nobelovke Ani Erno. Posle dve knjige pomenute autorke koje je Štrik objavio 2022, kada je ova francuska spisateljica i dobila najveće književno priznanje na svetu, usledila su 2023. dela: „Nisam izašla iz svoje tame”, „Sećanje na devojku”, „Godine”, „Jednostavna strast” i „Događaj”. A dela aktuelnog nobelovca Juna Fosea objavili su Treći trg (delove septologije „Ja sam neko drugi” i „Drugo ime”) koji je i ranije objavljivao knjige ovog autora, kao i Blum izdavaštvo („Melanholija” u dve knjige).

Kad već govorimo o nobelovcima, Agora je 2023. objavila još dve prozne knjige Alis Manro „Šta umišljaš ko si ti” i „Znaci ljubavi”. U prvoj Alis Manro prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz kroz deset povezanih priča, a u drugoj istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja, kada je život već oblikovan, u kojima se shvata teret, moć i priroda ljubavi. Slavna kanadska autorka u ovim i drugim pričama se još jednom dokazuje kao senzibilan hroničar našeg vremena. Uostalom, sa nobelovcima nema izdavačkog promašaja!