Upadljivo ćutanje Damaska

Dok rat u Gazi ne popušta, uvećava se tenzija između Izraela i libanskog Hezbolaha, a intenzitet sukoba preliva se i do Sirije preteći proširenjem konflikta. Neprijateljstvo duž izraelske severne, a libanske južne granice posebno se intenziviralo posle pogibije komandanta Hezbolaha u Libanu i likvidacije visokog funkcionera palestinskog Hamasa u Bejrutu, za koje se veruje da je delo izraelskih tajnih službi. Uprkos tome, lider Hezbolaha Hasan Nasralah ponavlja da je otvoren za pregovore i tako daje do znanja da njegova šiitska dobro obučena milicija nije zainteresovana za proširenje sukoba.

Da li je takav stav deo instrukcija koje Hezbolah dobija od svog najvećeg finansijskog i vojnog zaštitnika – Irana? Može li se time objasniti i neočekivana mirnoća kojom sirijski predsednik Bašar el Asad, još jedan regionalni saveznik Teherana, posmatra sve češće vazdušne napade Izraela na ciljeve po Siriji?

I dok su Iran i Hezbolah veoma aktivni od početka rata u Gazi, Sirija je gotovo nevidljiva, iako postaje poprište napada Izraela i SAD s jedne strane i aktivnosti Hezbolaha i Irana i njegovih milicija s druge. Izrael je bombardovao aerodrome u Damasku i Alepu, Amerikanci su gađali pozicije iranske Islamske revolucionarne garde (IRCG), dok su proiranske snage više desetina puta napadale američke baze po Siriji i Iraku. Eskalacija nasilja dodatno podstiče nestabilnost Sirije, a Asad upravo želi da izbegne da se njegova zemlja ponovo pretvori u poligon direktnih suočavanja bliskoistočnih rivala.

Izrael je tokom minulih godina stotinama puta po Siriji gađao ciljeve povezane s Iranom, uključujući i područja u kojima je aktivan Hezbolah, ali je odnedavno pokrenut talas nezabeleženo razornih udara kojim se testira Osovina otpora, kako Iran naziva svoje saveznike u borbi protiv „cionističkog režima”. Na meti su sistemi protivvazduhoplovne odbrane, infrastruktura, kamionski konvoji i osoblje umešano u transport oružja.

Izrael je napustio nepisana „pravila igre” koja su doskora važila. Ranije bi pored kamiona u pokretu dronovi ispaljivali pucnje upozorenja dopuštajući da se posada evakuiše pa bi tek potom uništavali vozilo za koje se pretpostavlja da prevozi oružje. Sada više nema upozorenja. Raste broj poginulih pripadnika Hezbolaha, ali i iranskog IRCG.

Poruka se šalje direktno Asadu: ako dopuštate da Hezbolah i Iranci jačaju svoje pozicije i doturaju oružje, Izrael to neće dopustiti – iako uporno ponavlja da ne želi drugi front ni u Libanu ni u Siriji. Ne žele ga ni Sirijci, čija armija umnogome, sem ruske, zavisi od pomoći Irana, ali ne namerava da se otvoreno konfrontira. Predsednik Asad usteže se od otvorene podrške Hamasu u Gazi, pošto je, tvrdi se, dobio pretnje iz Izraela.

Damask je odnose s Hamasom formalno obnovio prošlog oktobra, posle više od decenije otkako su prekinuti zbog masakra sirijskih civila, koji su, kao i Hamas, mahom muslimani suniti, za razliku od vladajućih sirijskih krugova koji pripadaju manjinskoj šiitskoj sekti Alavita i po tom osnovu i primaju toliko pomoći od Irana, jedine šiitske države na svetu. Asad je popustio pod pritiskom Irana i Hezbolaha, a ovaj korak je motivisan blokadom uticaja arapskih zemalja koje su normalizovale odnose s Izraelom.

Sirijskom predsedniku ipak je opstanak na vlasti u vreme teške ekonomske krize u zemlji u kojoj 90 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva važniji od oslobođenja Palestine. Teheranu je prepustio da se osveti Izraelu za pogibiju iranskog generala Sajeda Reze Musavija, stradalog u vazdušnom udaru Izraela u predgrađu Damaska krajem 2023. Musavi je bio zadužen za vojnu koordinaciju Sirije i Irana, posebno za obuku koju pripadnici IRCG daju Iračanima, Avganistancima ili Pakistancima koji se bore protiv Asadovih protivnika.

Asad je jedini lider koji je preživeo Arapsko proleće, umnogome zahvaljujući geostrateškoj važnosti koju Sirija ima za regionalne sile poput Irana i Turske, ali i SAD i Rusije. Sirija je i danas podeljena, iako je najveći deo zemlje pod kontrolom centralne vlasti u Damasku i ruskih trupa: severoistok drže Kurdi uz podršku Amerikanaca i njihovih oko 900 vojnika, na severozapadu su turske snage. Na istoku i severoistoku su milicije povezane s Iranom, a pustinjska bespuća kriju preostale pripadnike Islamske države.

Asad je tek prošle godine zemlju vratio u članstvo Arapske lige, u kojoj je bila suspendovana od 2011, uspostavio kontakte s dojučerašnjim neprijateljima poput Saudijske Arabije, Egipta ili Emirata i to je kapital koji želi da sačuva. Zato je, verovatno i uz savet iz Moskve koja želi da sačuva dobre odnose s Izraelom, odlučio da bez reagovanja proprati vazdušne udare koji dolaze s juga. Tišina iz Damaska doprinosi neširenju bliskoistočnog konflikta u vremenu kad za to postoje svi potencijali.