Promene vremena teške za srčane bolesnike

Nagla promena vremena najviše utiče na kardiološke bolesnike, koji su u većoj meri juče pozivali lekare hitne pomoći tražeći savet zbog kardiovaskularnih tegoba. Istraživanja pokazuju da zima od svih godišnjih doba upravo najmanje prija srčanim bolesnicima, posebno onima koji imaju dijagnozu angine pektoris, pa im se javlja stezanje i bol u grudima.

Kako za „Politiku” ističe dr Ivana Stefanović, iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, pacijenti su se najviše javljali zbog visokog krvnog pritiska i bola u grudima.

– Ima pacijenata koji su već srčani bolesnici i koji znaju da treba da uzmu nitroglicerin u određenim situacijama, ali i onih kojima se bol u grudima iznenada javi prvi put u životu. Oni moraju odmah da potraže pomoć lekara, posebno mladi ako im se to dogodi tokom vežbanja. Kada pozovu hitnu pomoć moraju da naglase da im se prvi put u životu tako nešto dešava. Alarm je bol u grudima koji se kod muškaraca uglavnom širi u levu ruku i između lopatica u vilicu i traje duže od 20 minuta. Kod žena je malo drugačiji. Nažalost, u studijama koje se prate u ovoj oblasti žene su mnogo manje zastupljene od muškaraca. Ipak, iskustva pokazuju da se žene najčešće žale u kritičnoj situaciji na malaksalost, umor i bol u desnoj ruci – upozorava dr Stefanović.

Naša sagovornica kaže da ako primetimo da nekome nije dobro, da teško diše i drži se za grudi, treba pozvati ekipe hitne pomoći, a potencijalnog pacijenta treba staviti da sedne kako bi prekinuo svako kretanje, a ako prestane da diše treba započeti reanimaciju do dolaska lekara.

Istraživanja pokazuju da se u Beogradu beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, kada su najhladniji dani, mrazevi, magla, zagađenost vazduha. Interesantno je da svetske analize pokazuju da ljudi imaju od 26 do 36 odsto veće šanse da izgube život zbog infarkta, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti u zimskom periodu u odnosu na letnji, bez obzira na to u kakvom klimatskom području žive. Hladnoća skuplja krvne sudove, pa se podiže krvni pritisak, što utiče na zdravlje građana.

Prema rečima dr Milijane Balević, kardiologa iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, nagle promene vremena, posebno kod hroničnih bolesnika koji zaborave da popiju terapiju i ne idu na redovne kontrole kod lekara, dovode do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja zbog čega im je potrebna lekarska pomoć. Uz to, mnogi tokom prazničnih dana nisu vodili računa o ishrani i više su jeli veoma kaloričnu hranu, što je uz konzumiranje alkoholnih pića i cigareta, uticalo na javljanje bola u grudima, pojave hipertenzije, zamaranja, odnosno to su neke od posledica prejedanja.

– Mnogi ne uzimaju nikakve suplemente i teže podnose i borbu protiv raznih virusa. Važno je da briga o zdravlju bude konstantna. Bitno je da pacijenti idu na redovne kontrole, da vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti i idu u šetnje, ali i da dovoljno spavaju. Tako će se lakše prebroditi vremenske oscilacije. Posebnu pažnju treba obratiti na psihijatrijske bolesnike, jer oni često zbog lupanja srca dođu kod nas. Tokom niskih temperatura vazduha zimi krvni sudovi se spontano grče, pa se opuste kada osoba uđe u prostoriju gde je toplo. Kod zdravih osoba zbog elastičnosti krvnih sudova to nije neki problem. Ali ako su osobe pušači ili imaju neku drugu bolest krvnih sudova, za njih je veoma rizična niska temperatura, jer usled grčenja krvnih sudova može da se napravi tromb, koji može da izazove infarkt ili šlog. U posebnom riziku su i mladi koji dosta koriste energetska pića, koja su puna šećera i kofeina, koji mnogo utiču na kardiovaskularni sistem ali i jetru – navodi dr Balević za naš list.

Oboleli od kardiovaskularnih bolesti nikako ne smeju naglo iz tople sobe da izlaze napolje, već je bitno da nekoliko minuta najpre stoje u predsoblju gde je malo hladnije, a zatim u dvorištu još dva-tri minuta, kako bi se organizam prilagodio na hladnoću. Kada počnu da hodaju, treba da naprave desetak koraka i da malo zastanu, pa onda normalno da nastave pešačenje. Osobe koje nemaju obaveze i ne idu na posao, a imaju tegobe s pritiskom ili nekim drugim srčanim oboljenjem, mogu da izađu napolje tek između 12 i 14 sati jer je tada za njih najidealnija dnevna temperatura. Tako organizam neće da pretrpi šok. Veoma je važno da se ne bave na hladnoći teškim fizičkim poslovima. Pre nego što izađu da obave obaveze, pacijenti moraju da popiju propisanu terapiju. Treba voditi računa i o jačini vetra, jer to ne prija ovoj grupi bolesnika zato što osećaju da je desetak stepeni hladnije nego što stvarno jeste.