Bankarski hleb sa devet kora

Jelena B. je sa visokim prosekom diplomirala na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Prijavila se na konkurs jedne strane banke i počela probni rad. Osmočasovno radno vreme redovno se produžavalo za dva do četiri sata. Ništa neobično za njene koleginice koje su imale godinu-dve staža. Jeleni se nije dopalo, ali je ipak odlučila  da pokaže šta može i koliko vredi. Posle samo mesec dana ponuđen joj je stalni radni odnos. Pored pristanka na prekovremeni rad kad god se za to ukaže potreba, od nje se očekivalo da potpiše "obećanje" da naredne četiri godine neće ostati u drugom stanju.

Jeleni B. je "pukao film". Sutradan se nije pojavila na poslu. Odlučila je: tamo nikada više. Našla je drugi posao, koji radi sa zadovoljstvom. Udala se, za tri godine je rodila dva sina, a nedavno se, uz podršku roditelja, sa svojom porodicom uselila u sopstveni stančić.

Zvanična statistika kaže da prosek plata zaposlenih u bankama premašuje 55.000 dinara, što je dvostruko više od proseka za Srbiju. Međutim, mnogi "bankari" se žale da za njih nema radnog vremena, često ni vikenda, prekovremeni rad se ne plaća, a na godišnji odmor se ide kad se dobije dozvola.

Zakon nalaže da prekovremeni rad ne može da traje duže od četiri sata dnevno, ili osam nedeljno. Ali, većina banaka nema ni sindikat, a ni kolektivni ugovor, tvrdi Mara Erdelj, predsednik Samostalnog sindikata bankarskih, osiguravajućih i drugih finansijskih organizacija Srbije (SS-BOFOS)

– Nismo uspeli da otkrijemo zašto u bankama nema sindikalnih organizacija. Poslodavci nas uveravaju da nemaju ništa protiv da se zaposleni sindikalno organizuju, a oni se plaše da će izgubiti posao. Čuli smo da se od njih čak zahteva da potpisom potvrde da nisu u sindikatu. A da bi ostvarili prava koja garantuje Zakon o radu, neophodno je da i zaposleni u bankama i ostalim finansijskim institucijama imaju sindikalne organizacije – kaže Mara Erdeljan.

Sva prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa evropskim standardima, uređuju se kolektivnim ugovorom, podseća naša sagovornica. Tamo gde zaposleni nisu sindikalno organizovani, njihova prava i obaveze poslodavac uređuje svojim pravilnikom o radu, kao jednostranim aktom.

– Bankarski posao je dinamičan i veliki je pritisak na mlade ljude da se dodatno obrazuju po evropskim standardima poslovanja, ali evropska pravila rada u Srbiji još ne postoje – kaže naša sagovornica. – Čak i kada se prekovremeni rad plaća, nema tih para koje mogu da nadoknade vreme izgubljeno za odmor i porodicu. Od zaposlenih se gotovo u svim bankama zahteva "maksimum maksimuma", jer je velika konkurencija, a svaka bi što veći deo tržišnog kolača.

Ovaj sindikat je preko svetske organizacije radnika osnovao dva ekspertska tima koji će raditi na izjednačavanju prava zaposlenih u finansijskim organizacijama sa onima u Evropi.

Na drugoj strani, predstavnici banaka smatraju da je najvažnije da njihovi zaposleni dobro zarađuju i da u Evropi niko ne pita koliko će ostati na poslu ako mora tog dana da ga završi. Uz opasku – da li je bolje imati platu višu od 50.000 dinara bez kolektivnog ugovora, ili imati zaštitu kolektivnog ugovora, ali i sedam puta nižu platu!?

U kapitalizmu, dodaju, mnogo se radi i sve je manje slobodnog vremena. Kada se nakupe prekovremeni sati, kažu u jednoj banci, dobiju se slobodni dani.

Evrobanka EFG Štedionica je među bankama u kojima se radi duže, ali je sistem isplate zarada i bonusa i nagrada na redovnu platu a, kako tvrdi Stavros Joanu, predsednik Izvršnog odbora, isti kao u celoj grupi. U skladu sa zakonom u Srbiji.

– U toku pripajanja Evrobanke sa Nacionalnom štedionicom zaposleni su radili do kasnih popodnevnih sati, kako bismo svim klijentima izašli u susret. Svi zaposleni koji su učestvovali u tom poslu dobili su bonuse na redovnu zaradu – navodi Joanu. – Takođe, nedavno je bilo više posla zbog odobravanja oko 100 miliona evra za stambene kredite i kredite za mali biznis, a nagrađeni su zaposleni koji su najviše doprineli. U 2008. izdvojićemo oko pola miliona evra za obuku zaposlenih.

Stavros Joanu dodaje da je fluktuacija zaposlenih u ovoj banci samo šest odsto, što je dosta niže od proseka u grani. To potvrđuje podatkom da posredstvom Interneta dnevno stiže više od 50 zahteva mladih ljudi željnih da poslovnu karijeru započnu ili nastave u toj banci.