Odlazi li Teksas iz Amerike

Vidljive velike narandžaste bove na 305 metara dugačkom potezu između Igl Pasa u Americi i Pijedras Negrasa u Meksiku kamen su spoticanja, mogućeg oružanog sukoba i još koječega. Granična nadležnost Nacionalne garde Teksasa ili saveznih četa agenata poslatih iz Vašingtona. Čarke, blokade, svađe, pretnje, potezanje oružja…

Guverner Teksasa Greg Abot još od letos prkosi administraciji američkog predsednika Džozefa Bajdena time što je odbio zahtev federalnih vlasti SAD da ukloni plutajuću barijeru na reci protiv migranata iz Meksika, i obećao šefu američke države da će se u vezi s tim „videti na sudu".

U pismu američkom Ministarstvu pravde koje je tada preneo AP, Abot je istakao da Teksas kao savezna država ima ovlašćenje da štiti svoju granicu i poručio Bajdenu: "Videćete se sa Teksasom na sudu, Gospodine Predsedniče".

Ministarstvo pravde SAD je potom zapretilo Teksasu tužbom koju je podnelo u vezi sa zidom narandžastih bova.

Sprovođenje imigracione politike tipično spada u delokrug federalnih vlasti koje tvrde da su bove rizične sa humanitarnog i ekološkog aspekta.

Zid narandžastih bova su samo jedna od mera koje su postavile vlasti Teksasa, koje se pod republikancem Abotom na čelu već dve godine se bore da odvrate migrante od prelaska američko-meksičke granice. I ignorišu ili proteruju federalne agente.

Ministarstvo pravde SAD je poslalo urgentno pismo Abotu sa zahtevom da ukloni bove sa Rio Grande: "Plutajuća barijera je rizik po navigaciju, kao i javnu bezbednost, na reci Rio Grande, a pokreće i humanitarna pitanja".

Federalna vlada je tužila Teksas, kako je i obećala što je bio odgovor na Abotovo: "Neće mi se, vidimo se na sudu".

Nije šala: rat Sever-Jug

Abot tvrdi da Bajdenova administracija ne čini dovoljno da kontroliše granicu.

Bajdenova administracija pak tvrdi da je broj ilegalnih prelazaka granice opao otkako su u maju stupila na snagu nova imigraciona pravila.

Osam migranata je poginulo, a 37 je spaseno kada su pokušali da pređu u SAD, preko nabujale reke, saopštili su carinski zvaničnici.

Agenti granične patrole, zajedno sa lokalnim vatrogasnim i policijskim službama tragaju za imigrantima, a tu se prepliće dilema, čija je nadležnost, federalnih ili lokalnih vlasti. Nekoliko puta je došlo do “sudara” a moglo je da se pretvori u vatreni okršaj Nacionalne garde Teksasa i saveznih agenata poslatih iz Vašingtona.

Američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost preduzelo je privremenu meru zatvaranja graničnog prelaza Teksas-Meksiko kako bi "zaustavilo veliko kretanje migranata koji dolaze železnicom i da bi zaštitilo zdravlje i bezbednost svog osoblja", saopštila je u decembru Bela kuća.

Meksiko kontra Ukrajine

Masovni ulazak migranata u SAD na južnoj granici s Meksikom jedan je od velikih problema koji snažno utiču na američku politiku. O tome najbolje svedoče i višemesečne borbe između Kongresa i Bele kuće oko Bajdenovog predloga budžeta (koji, između ostalog uključuje i financijska sredstva za Ukrajinu i to svojim najvećim delom – oko 61 milijarde dolara od njih ukupno 105), kojeg republikanci blokiraju – ne zbog ljubavi prema Rusiji i Putinu – o čemu nema i ne može biti niti govora, već upravo zbog nezadovoljstva politikom aktualne administracije po pitanju imigracijeOsim toga, teret migrantske krize najviše snose američke južne savezne države što dodatno povećava tenzije na relaciji sever-jug. Tako proteklih godina nije nedostajalo ni novih secesionističkih inicijativa – i to iz visokih vladajućih krugova takvih država.Jedna od njih, i to ona najvažnija – svakako je Teksas. S golemom površinom od skoro 700 000 km2 (veća je samo Aljaska) i s oko 30 miliona stanovnika (veća je samo Kalifornija), Teksas je i jedna od najbogatijih saveznih država koja je svoje bogatstvo stekla na naftnoj industriji.Podsetimo, Teksas je pre priključenja SAD-u 1845. godine kao 28 američka država – 10 godina bio samostalna država pod nazivom Republika Teksas. Ti koreni državotvornosti i dalje su jaki, a dolaze do izražaja u kontekstu sve većih ideoloških podela unutar SAD-a, gde u Teksasu dominiraju tradicionalne, konzervativne vrednosti nad onim neoliberalnim – koje prevladavaju u demokratskim državama.

Ko spominje otcepljenje

Ta američka savezna država, kao granična s Meksikom, sada i trpi najveće posledice beskonačnog migrantskog talasa koji je dolaskom Bajdenove administracije ponovo pokrenut u pravi stampedo nakon prethodnog značajnog smanjenja tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je po tom pitanju sprovodio oštre mere, uključujući i izgradnju graničnog zida prema južnom susedu.

Teksas je druga po veličini i po broju stanovnika država SAD. Smešten je na jugu centralnog dela SAD prema jugu se graniči sa Meksikom, prema zapadu sa Novim Meksikom, prema severu sa Oklahomom, prema severoistoku sa Arkanzasom i prema istoku sa Luizijanom. Prostire se na površini od 696.241 km² i u njemu živi preko 25 miliona ljudi. Teksas je poznat i kao Država usamljene zvezde (Lone Star State), jer je posle otcepljenja od Meksika 1836, pa sve do 1845. bio nezavisan. Ta „usamljena zvezda“ se nalazi na zastavi i grbu Teksasa.