Priče su mi potaman

EKSKLUZIVNO
Specijalno za "Politiku"
Gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, izdavačke kuće "Paideja" i Srpskog PEN centra biće ruska spisateljica Ljudmila Ulicka, pripovedač i romanopisac, dobitnik brojnih nagrada u Rusiji i u svetu. Ljudmila Jevgenjevna Ulicka nije bila nepoznata našoj publici ni pre objavljivanja njenog čuvenog romana "Slučaj Kukocki" (u prevodu Nede Nikolić Bobić, izdavač "Filip Višnjić"), za koji je dobila ruskog Bukera, jer smo nekoliko godina pre toga imali priliku da čitamo njenu novelu "Sonječka" (u prevodu Ljubinke Milinčić, i u izdanju Nolita).

Ulicka je trenutno najpopularnija savremena ruska književnica. Rođena je u Moskvi gde je završila biologiju na MGU 1968. godine. Jedno vreme je radila u genetičkoj laboratoriji, a onda je ostala bez posla u vreme cvetanja samizdata, jer je otkrivena pisaća mašina na kojoj je prekucavala zabranjeni roman. Tako je okončana njena naučna karijera i započela književna.

Priče je počela da piše veoma kasno, devedesetih godina, i od tada nastaje njena munjevita književna karijera. Popularnost stiče prvo na Zapadu, za roman "Medeja i njena deca" u Francuskoj dobija prestižnu nagradu Mediči. Zatim slede nagrade Moskva-Pen, Guiseppe Acerbi (Italija).

U Rusiji je 2003. proglašena piscem godine, a sledeće godine najpopularnijim piscem frankfurtskog Sajma knjiga.

Kod nas su prevedeni svi njeni romani i nekoliko zbirki priča: osim pomenutih dela, objavljeni su romani "Medeja i njena deca" i "Iskreno, vaš Šurik" (prevodilac Ljubinka Milinčić) i zbirke priča "Siromašni rođaci" i "Providne priče", a uskoro izlazi iz štampe zbirka "Ljudi našeg cara" u prevodu Nede Nikolić Bobić.

Njen poslednji roman "Daniel Štajn, prevodilac" (prevod Lj. Milinčić) pojaviće se na Sajmu knjiga u izdanju izdavačke kuće "Paideja".

Razgovaramo sa Ljudmilom Ulickom pred njen dolazak u Beograd, povodom izlaska tog romana.

• Da li Vas je sama činjenica da ste ostali bez posla pobudila da se ogledate u pisanju?

Devet godina nisam radila od dana kada su me izbacili sa posla. Ta činjenica sama po sebi nije bila motivacija za pisanje. Ali, život mi se promenio iz korena – sedela sam kod kuće, rodila za to vreme dvoje dece, sahranila mamu. Mnogo sam čitala, popunjavala praznine u svom obrazovanju, pa bila sam genetičar, obrazovanja iz humanističkih nauka nije bilo. Zanimala me je istorija religija, posebno prvi vekovi hrišćanstva. Kada su mi 1979. godine ponudili da radim u pozorištu, nisam odbila i od tada počinje moj život u drugoj profesiji. Ali prošlo je od tada mnogo godina dok se nisam osmelila da objavim prve priče.

• Dešava li se i danas u Rusiji, kao što se nedavno desilo kod nas sa jednim darovitim piscem iz Novog Sada, da se zbog pisanja ostane bez posla?

U oblasti novinarstva – sasvim sigurno. Kod nas je oštra cenzura. A u oblasti umetničke proze – postoji tendencija. Znam slučajeve kada izdavači odbijaju da štampaju politički zaoštrene knjige. Ali to je za sada samo volja pojedinaca, problematičnih u političkom pogledu, a ne naredba odozgo.

• Može li se u Rusiji živeti od pisanja?

To je svuda i uvek veoma složeno. Kao i u svakoj drugoj zemlji uspeh, po pravilu, ne postižu najbolje knjige, pa je nezavisnim autorima, koji se ne povode za tržištem, veoma teško. Meni nekako uspeva. Ali mnogima ne.

• Vaša poslednja knjiga "Daniel Štajn, prevodilac" bavi se temom Jevreja. Zbog čega je ta tema Vaša inspiracija?

Jevrejska tema nikako nije moja inspiracija. To je za mene izrazito bolna tema, zbog nje užasno patim. Volela bih da ta tema uopšte ne postoji. Moj poslednji roman bavi se temom Jevreja samo na prvi pogled. To je roman o veri, o čestitosti, o slobodi, o služenju...

• Kakav je danas položaj Jevreja u Rusiji (u jednom trenutku su se masovno iseljavali, sada se polako vraćaju)?

Danas postoje grupe stanovništva kojima je mnogo teže nego Jevrejima, na primer, imigranti poreklom sa Kavkaza, Azijati koji žive u Rusiji, među njima imigranti iz bivših sovjetskih republika Srednje Azije. Naprosto ima veoma mnogo siromašnih, čitava armija polugladnih penzionera, gotovo milion siročića i socijalno nezbrinute dece. U tom svetlu ne čini mi se posebno aktuelan razgovor o položaju Jevreja. Oni i danas mogu da napuste zemlju i da otputuju u Izrael. Ne bih želela da se moj odgovor shvati kao da u zemlji nema antisemitizma. On postoji, ali ne kao samostalni pokret već, pre, kao jedan od oblika ksenofobije.

• Da li je knjiga "Daniel Štajn, prevodilac" imala podjednak uspeh van granica Rusije, kao i sve prethodne Vaše knjige?

Ne, prevod na srpski je prvi objavljeni prevod te knjige na jedan strani jezik. Mada su prevodi na francuski i nemački već završeni, izgleda da neće biti štampani pre jeseni 2008. godine. Tako da je srpski prevod – prvi probni kamen.

• Kod nas će početkom iduće godine biti objavljena i Vaša poslednja zbirka pripovedaka "Ljudi našeg cara". I Vaše priče i Vaši romani su podjednako dobro primljeni kod naših čitalaca. Šta odlučuje hoćete li se opredeliti za pisanje priča ili romana? Postoji li neki unutrašnji ritam koji to diktira?

Ja bih uvek izabrala priče. Volim taj mali prostor, oko dvadeset stranica. Nije mi u njemu tesno, naprotiv, baš mi je potaman. Ali postoje teme, problemi, pitanja, koji nikako ne mogu biti razrešeni u toj maloj formi. I ja se onda, unapred užasnuta teškoćama koje mi predstoje, laćam romana. I svaki put sebi kažem – ovo je poslednji!

• I u vezi s tim. Šta nam novo pripremate. Zbirku pripovedaka ili roman?

Da budem iskrena, trenutno ništa ne pišem i dobro se osećam. Ali ako nešto budem napisala, biće to knjiga moje omiljene forme – ciklus priča, koje polako prerastaju u roman. Takav pogled na svet, kao u insekta koji odvojene slike sklapa u jednu. Ali to neće biti baš ovih dana.
Neda Nikolić Bobić

-------------------------------------------------------------------------

Susreti sa čitaocima

Ljudmila Ulicka, kako saznajemo, biće već u sredu, 24. oktobra u 17 sati gost na štandu izdavačke kuće "Filip Višnjić" na Beogradskom sajmu. U četvrtak pre podne srešće se sa studentima slavistike na Filološkom fakultetu, a uveče sa čitaocima i novinarima u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Ovo književno veče organizuju KCB i Srpski PEN centar, gošću i prisutne će pozdraviti književnica Vida Ognjenović, predsednica PEN centra, i Mihajlo Pantić, književni kritičar i pisac, inače urednik prve knjige Ljudmile Ulicke, objavljene na srpskom jeziku. Poznata ruska književnica obići će u petak neke srpske manastire, a u subotu će celo posle podne biti gost na štandu izdavačke kuće "Paideja" na Beogradskom sajmu knjiga.
A. C.