Opsednutost rijaliti programima

Nikome život nije lak. Madona se razvodi od reditelja Gaja Ričija. Češki pisac Milan Kundera proglašen je za denuncijanta čime mu je trajno okaljan književni obraz. Ruski bogataši vrtoglavom brzinom gube svoje milijarde. Finansijska kriza i dalje traje, samo se sada veštije prikriva. A vi se žalite, poskupeo plin, poskupljuje telefon (sto odsto impuls, 200 odsto pretplata), a karikanje cena u supermarketima niko više ne registruje. Šta je to prema svetskim nevoljama. Nezahvalni ste, niste srećni što je oktobar tako prijatan mesec, što sija sunce. A tek pobeda Srbije u fudbalu nad Austrijom! Zar vas to nije obradovalo?

Razlog više za zadovoljstvo je i nezaobilazna televizija sa pojačanom ponudom. Možda to još uvek nije ono što biste želeli, ali ne treba sitničariti. Već se preklapaju domaće igrane serije (uz značajnu podršku hrvatskih sapunica i nešto malo latinoameričkog ljubavnog zapomaganja u TV novelama), ali glavni okršaj za rejting očekuje se (pred Novu godinu) između rijaliti programa koje forsiraju TV Pink („Grandove zvezde” i TV B 92 („Operacija trijumf”). Koliko god u ovom periodu „Zvezde Granda” izgledale bliže mentalitetu ovdašnje publike, ne treba sumnjati da će oni koji su uložili milione evra u „Operaciju trijumf” (takmičare, goste-pevače, scenografiju, kostimografiju i ostale troškove), naći načina da uloženo povrate i kroz reklame nadograde. Nije to tako bezazleno i naivno kao što izgleda, bez obzira da l’ se to nekom sviđa ili ne. Mnogo njih se uhvatilo u to kolo.

JOŠ UVEK BUDNI SA IVON. – Daleko od opsednutosti rijaliti programima, TV studio B razvija civilizovan odnos prema svojim gledaocima kroz izbor serija i emisija koje dokazuju da televizija može biti i nešto drugo, ozbiljnije, životnije, poštenije. Krenuo je novi ciklus „Agape”. Najnovije epizode porodične serije „Seranovi” su urnebesnog sadržaja, ne treba ih propustiti.

Pravi podvig je pokretanje noćnog programa „Još uvek budni, sa Ivon”. Vodi ga Ivon Jafali i ide uživo. Svake noći u ovoj emisiji gostuju ugledne ličnosti iz sveta kulture, nauke i ostalih društvenih oblasti. Stižu u studio direktno sa premijera, otvaranja izložbi i drugih kulturnih događaja. Ova emisija oživela je kulturni život Beograda na najbolji i najdirektniji način. Studio B se stavio u službu onih kojima pripada.

PODSEĆANjE NA DANILA LAZOVIĆA. – Serija „Srećni ljudi” (Prvi program RTS) podseća na prerani odlazak glumca kojeg smo brzo i nepravedno zaboravili jer ne umemo da negujemo legende, na Danila Lazovića (1951 – 2004) u liku Šćepana Šćekića.

Povremeno se događa, da se talentovani glumci kakav je bio Danilo Lazović ulogom otrgnu, pobegnu iz prvobitne priče i počnu samostalno da žive. To baš ne vole reditelji, ali i ne mogu da spreče. Tako, zapravo, niko nije mogao da zaustavi i ospori uspon crnogorskog biznismena Šćepana Šćekića među gledaocima, koji su ga prisvojili svim srcem.

Da podsetimo da su prve epizode „Srećnih ljudi” prikazane 1993. godine, da su kasnije( 1996) dodati novi nastavci i da se stiglo do 71 epizode. U mnogobrojnim reprizama ojačala je Šćekićeva ubedljivost i samosvojnost kojoj je Danilo Lazović dao svu svoju energiju, temperament i scensko iskustvo sticano u beogradskom Narodnom pozorištu.

Susrevši se sa njegovim potencijalima u seriji „Bolji život” (1987)gde se pojavio u pet epizoda kao Šaban, za oživljavanje i ubedljivost Šćepana Šćekića, autor Siniša Pavić nagradio je glumca novim ulogama iz sličnog registra. Danilo Lazović je nastavio da usavršava kreativne nijanse, „da luduje” u serijama „Porodično blago”(2001) gde je sjajno odigrao Bogoljuba Gagića Čerčila i „Stižu dolari”(2004) kao Laka Jovanović Gušter. I tu se, negde, na žalost, završava njegov životni i glumački put. U međuvremenu bilo je više drugih, dramskih uloga, manje u pozorištu, što je krio kao svoju ljutu ranu, i, možda, nadoknađivao TV slavom. U pozadini je uvek ostajao taj naizgled uglađeni, principijelni, tvrdoglavi i raspusni, naporan i drag Šćepan Šćekić („Čekaj, glumac, vidi da ti kažem”). I, sada, toj gradiranoj komici i pritajenom veseljaštvu, ništa se ne može ni dodati ni oduzeti.