Koliko si ti ovde?

Ulazim pre neki dan u metro „F“ koji sa Ruzveltovog Ostrva hita ka Menhetnu. Sedam ispred dva putnika i čujem:- Au, brale, ovi svi Ameri su totalne budale. Hodaju ulicom i samo nešto pričaju, sebi u bradu! - Da znaš da si u pravu, brate! Evo, već sam dugo ovde a stalno viđam te budale kako pričaju same sa sobom.
- Dobro, a koliko si ti ovde?
- Ma pusti, stig'o sam prošle subote. A ti ?
- Ovde sam već skoro mesec dana i jedva čekam da dobijem državljanstvo pa da se vraćam!!

A izgleda da im niko nije objasnio da, ti, po njima „debili i kreteni“, pričaju - telefonom.
I izgleda da im niko nije rekao da ovde treba da rmbače pet godina, e da bi dobili pasoš, američki. Uz to, treba za tih pet godina da skockaju bar stotinak osnovnih reči ... što je u velikom broju slučajeva vrlo problematično... E da li bi mogli da skockaju bar ono YES, I DO!!

I tako, poštovani čitaoci, mi koji nismo ovde stigli zbog slasnih kolača nego zato što smo imali SREĆU da nam neko naš bude ovde, da nam pošalje papire za „truli Zapad“ gotovo svakodnevno nailazimo na ovakve dubokomisaone razgovore. Ljudi koji su ovamo stigli ne da rade no da sakupljaju "informacije" kako je ovde beda i jad ... e oni se nama, koji smo tu zarad mogućnosti da koliko-toliko živimo bar pod starost ... oni se sa nama jednostavno sprdaju!

Ako bilo koga interesuje, neka dođe nedeljom u našu crkvu Svetog Save, na Menhetnu (25-a ulica), i pogledaju kako se, uglavnom, ponašamo! Služba u crkvi počinje u 10,30 i traje do 11,45 do 12,00. Ali, poštovani čitaoci, zamislite niko ne može da uđe u restoran pre završetka službe!

Pitate se zašto? Pa zato što je, dok nije doneta "zabrana", većina vernika promašivala crkvu i odlazila pravo u prostoriju gde se sluzi sve ... ponajviše piće. Od "jačih" pića najbolje ide šljivovica ali, zamislite paradoksa proizvodnje „Marijan Badel“, Zagreb. Doduše, posle par godina, postadosmo prijatelji ... bar kad je valuta u pitanju!

E, a kad je stavljena rampa da se pre završetka službe toči piće, odjednom se broj "vernika" povećava tek posle podneva!

Nama Srbima ovde u Njujorku baš teško pada što malte ne, svakih petnaest do dvadeset dana poneka nacija (Irci, Nemci, Grci, Portorikanci evo danas i Španci) ima svoj dan, paradu, svečanost. I te parade se održavaju uglavnom na Petoj Aveniji, baš ispred zgrade gde se nalazi Misija Srbije pri UN!

Ne, nikako ne želim da napišem da ovde teku med i mleko. Naprotiv! Ali ako te je neko prihvatio bezuslovno, ne pljuj ga.

Finansijska kriza se oseća ... ali samo za velike face. Mi i dalje kupujemo osnovno, pomalo ostavljamo na stranu...

Ali, ipak imamo sreće ... jer Đorđe pardon Buš još uvek nije dao nalog za ... dopisivanje nula. Na novčanicama.