Soli na rep

U ime svih prevarenih naivnih kupaca stanova, obradovah se. Usvaja se, konačno, zakon kojim može da se oduzme prevarantu ono što je stekao kriminalom. A mnogi, na primer, stanove preprodavali više puta, na angro! Ili ih čak nisu ni pravili, a pare ćerdali. Sada, kada usvoje zakon, uzeće im se sve, do gaća. I da se narodu vraća. Tamo nekim Lukićima, Stankovićima i ostalima koji su jadili kog su stigli, kao nekad pokojna Dafina.

I predlog zakona došao pred skupštinu, ali, ne lezi, vraže! Narodna, a i moja radost behu kratke! Nisam bio tamo, ali čitam da ministarka pravde reče nešto kao da manipulacija stanovima nije krivično delo. Sklopiš ugovor, daš pare za stan i na kraju sve pojede maca... Pa zato prevarenih ko pleve! Ako to nije kriminal, zato sam kasno i shvatio zašto niču i udruženja ovih stanova željnih naivaca. Valjda se lakše plače zajedno nego pojedinačno!

Ministarka se ili nije dobro razumela sa predlagačem amandmana koji je tražio da i ovi prodavci maglovitih stanova budu gonjeni ili nije bila voljna da odgovara. Prevara jeste krivično delo, ali do sada je bilo – ako nema stana onda nema šta da im se rekvirira. Do sada je bilo moguće oduzeti samo imovinu za koju se dokaže da je stečena izvršenjem krivičnog dela za koje je neko osuđen pravosnažnom presudom. Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom od osuđenog kriminalca bi mogla biti oduzeta sva imovina za koju ne može da dokaže kako je stekao, kao i od njegovih bliskih srodnika i drugih lica za koje se dokaže da je na njih preneo imovinu. I tu su mnogi videli šansu da pravna država počne da funkcioniše. Zato je taj dugo očekivani zakono o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljen kao buduće efikasno sredstvo države u borbi protiv kriminala i korupcije.

To je zakon o kojem se godinama pričalo, raspravljalo, predlagalo i koji se željno iščekuje, pošto ovakav zakon do sada Srbija nije imala. Prilikom izrade zakona o oduzimanju imovine mafijaša ugledali smo se i na praksu zemalja poput Italije, Irske, Velike Britanije, kao i SAD u kojima se odavno efikasno sprovode zakonska rešenja koja podrazumevaju oduzimanje nelegalno stečene imovine. Pri svemu ovome zaboravlja se važna stvar: ističe rok kada mora da bude usvojeno neophodnih sedam zakona kako bi Srbija došla, ako želi, na „belu” šengensku listu. U taj „set” spada i zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. I šta sada, ako bude „selektivan”, ako ne strpa sve kriminalce pod istu kapu, šta onda? Priznanje nemoći ili prilog onoj priči jeste da je i loš zakon bolji od nikakvog. Slaba je to uteha onima koji imaju presude, a ne mogu da naplate štetu. Imaju dokaze, a ne vide šansu za naplatu. Po mišljenju mnogih, ovaj zakon čak prekasno stiže, jer su „kiparske” i „kajmanske” pare odavno otišle dalje, tajkuni su ih „oprali”, mnogi su oprali i svoje biografije, imanja, evre... Zato, samo bez žurbe. Tražimo da boginja pravde ne viri kroz povez. Jer, žurba zbog „belog šengena” može da pomogne „ptičicama” da odu iz kaveza, a onda džaba nam zakon! Soli na rep, da ne odlete. Kriminalci nas pojedoše.